Сажето: Много свјетских центара који се баве климом су већ донијели своје прелиминарне извјештаје о стању климе у 2021.години. СМО је консолидовала те извјештаје и донјела обједињени извјештај који ће у априлу 2022 бити објављен као верификована верзија стања климе у 2021.години. СМО је сажетак стања климе дала кроз кратке и свима разумљиве поруке које смо превели и у сликовном приказу их дајемо:
Иако су просечне глобалне температуре привремено смањене услед догађаја Ла Ниња 2020-2022, 2021. је и даље била једна од седам најтоплијих година у историји, према шест водећих међународних база података које је консолидовала Светска метеоролошка организација. Очекује се да ће се глобално загријавање и други дугорочни трендови климатских промјена наставити као резултат рекордних нивоа гасова стаклене баште који задржавају топлоту у атмосфери.
Просјечна глобална температура 2021. била је око 1,11 (± 0,13) °С изнад прединдустријских (1850-1900) нивоа. 2021. је 7. узастопна година (2015-2021) у којој је глобална температура била преко 1°С изнад прединдустријских нивоа, према свим базама података које је прикупио СМО.
СМО користи базе података (засноване на мјесечним климатолошким подацима са осматрачких места и бродова и плутача у глобалним морским мрежама) које је развила и одржава : United States National Oceanic and Atmospheric Administration (NOAA), NASA’s Goddard Institute for Space Studies (NASA GISS), the United Kingdom’s Met Office Hadley Centre and the University of East Anglia’s Climatic Research Unit (HadCRUT), and the Berkeley Earth group.)
СМО такође користи скупове базе података за поновну анализу из Европског центра за средњорочне временске прогнозе и његове Коперникус службе за климатске промене (European Centre for Medium Range Weather Forecasts and its Copernicus Climate Change Service,) и Јапанске метеоролошке агенције (ЈМА). Реанализа комбинује милионе метеоролошких и морских осматрања, укључујући и сателите, са додатним вредностима из модела да би се произвела потпуна реанализа атмосфере. Комбинација осматрања са моделованим вредностима омогућава процену температура у било које време и на било ком месту широм света, чак и у областима са ретким подацима као што су поларни региони.
Служба за климатске промјене Коперникус процијенила је да је 2021. била пета најтоплија година у историји, али само незнатно топлија од 2015. и 2018. НОАА и Berkeley Earth су открили да је 2021. била номинално 6. најтоплија година. NASA’s Goddard Institute for Space Studies (NASA GISS) и the University of East Anglia’s Climatic Research Unit (HadCRUT), су 2021. ефективно изједначени за 6. најтоплију годину. Подаци реанализе Јапанске метеоролошке агенције (ЈМА) рангирају 2021. као номинално седму најтоплију годину. Мале разлике између ових скупова података указују на маргиналне грешке за израчунавање просјечне глобалне температуре.
Подаци о температури биће укључени у коначни извештај СМО о стању климе у 2021. који ће бити објављен у априлу 2022. Ово укључује информације о свим кључним климатским индикаторима и одабраним климатским утицајима, и ажурира привремени извештај објављен у октобру 2021. године поводом COP26.
Паришки споразум настоји задржати повећање глобалне просјечне температуре на нивоу знатно испод 2°С изнад прединдустријских нивоа, док наставља настојања да се повећање температуре ограничи на 1,5°С изнад прединдустријских нивоа. Просјечна глобална температура од 1,11 °С изнад прединдустријских (1850-1900) нивоа, већ се приближава доњој граници повећања температуре коју Париски споразум настоји да спречи.
Ла Ниња се односи на велико хлађење површинских температура океана у централном и источном екваторијалном Тихом океану, заједно са промјенама у тропској циркулацији атмосфере. Обично има супротан утицај на временске прилике и климу у односу на Ел Нињо. Ла Ниња има привремени ефекат глобалног хлађења, који је обично најјачи у другој години догађаја.
СМО користи шест међународних база података како би осигурао најсвеобухватнију, ауторитативну процену температуре. Исти подаци се користе у годишњим извештајима о стању климе који информишу међународну заједницу о глобалним климатским индикаторима.
Рангирање појединачних година треба посматрати у дугорочном контексту, посебно зато што су разлике између појединих година понекад маргиналне. Од 1980-их, свака деценија је топлија од претходне. Очекује се да ће се ово наставити.
Најтоплијих седам година било је од 2015. године, а 2016., 2019. и 2020. су биле прве три. Изузетно снажан догађај Ел Нињо десио се 2016. године, што је допринело рекордном глобалном просечном загревању.
„Узастопни догађаји Ла Ниња значе да је загревање 2021. било релативно мање изражено у поређењу са претходним годинама. Упркос томе, 2021. је и даље била топлија од претходних година под утицајем Ла Ниње. Укупно дугорочно загревање као резултат повећања гасова стаклене баште је сада далеко веће од варијабилности глобалних просечних температура из године у годину узрокованих природним климатским факторима, рекао је генерални секретар СМО, проф. Петери Талас (Prof. Petteri Taalas).
„Година 2021. биће упамћена по рекордној температури од скоро 50°С у Канади, упоредивој са вредностима измјереним у врућој пустињи Сахаре у Алжиру, изузетним падавинама и смртоносним поплавама у Азији и Европи, као и суши у неким деловима Африке и Јужне Америке. Утицаји климатских промјена и опасности у вези са временским приликама имали су промјенљиве и разорне утицаје на заједнице на сваком поједином континенту“, рекао је проф. Талас.
Температура је само један од показатеља климатских промена. Други укључују концентрације гасова стаклене баште, садржај топлоте у океану, пХ океана, глобални средњи ниво мора, глацијалну масу и обим морског леда.
Све изречено се може сажети у сликовне поруке СМО коју можете погледати и на линку:
ИК