Бањалучко сеизмогено подручје обухвата простор од око 10 000 km2 односно територију на растојању 50 km од Бање Луке и гледано на основу различитих повратних периода спада у подручје VII, VIII и IX степена максимално очекиваног интензитета по MCS скали. Основне карактеристике сеизмичности овог подручја дефинисане на основу података о земљотресима који су се догодили  на бањалучком подручју као и из жаришта која окружују овај регион и остварују на њему значајне сеизмичке ефекте. Историјски гледано ово подручје карактеришу, према расположивим подацима, сљедећи земљотреси:

  • Прва серија земљотреса десила се 1888. године а представник серије је земљотрес који се десио 20.05.1888.год.М=5.7 јединица Рихтерове скале и интензитета VII степени MCS (Mercalli-Cancani-Sieberg) скале.
  • Друга серија десила се 1935. године а најјачи од укупно 7 земљотреса који су се у тој серији десили је земљотрес од 11.10.1935.године M=5.1 јединица Рихтерове скале и интензитета VII степени MCS скале.

26 и 27.октобра 1969. године десила су се за  4 јака земљотреса, главном удару су претходила 2 јака земљотреса:

  •  26.10.1969.год. у 15 сати 36 мин  земљотрес М=5.6 јединица Рихтерове скале
  •  27.10.1969год. у 2 сата 55 мин  земљотрес М= 4.8 јединица Рихтерове скале

Главни удар десио се 27.10.1969. године  у 8 сати 10 мин  са магнитудом  М=6.6 јединица Рихтерове скале послије којег је услиједио накнадни удар  у 8 сати 53 мин М=4.7 јединица Рихтерове скале.

Земљотреси су оставили катастрофалне посљедице на подручју 15 општина Босанске Крајине: Бања Лука, Челинац, Лакташи, Градишка, Прњавор, Котор Варош, Кнежево, Србац, Кључ, Јајце, Приједор, Сански Мост, Кључ, Козарска Дубица и Нови Град.

Земљотреси су прозроковали људске жртве,15 људи је смртно страдало:

  • 13 у згради Титаник која је претврпјела тешка конструктивна оштећења
  • једна дјевојчица је страдала у улици Браће и сестара Капор-обрушио се дио куће и усмртио дјевојчицу која се у дворишту играла,
  • једна  мушкарац  испред  тадашњег ресторана  Козара-  усмртила га је  цигла кад је у паници истрчао испред ресторана приликом једног од накнадних удара

а повријеђено је 1117 особа. Земљотрес је нанио огромну материјалну штету на 86 000 стамбених јединица:

  • 266 школских објеката
  • 152 објекта јавне управе и администрације
  • 146 културних објеката
  • 133 здравствена објеката
  •  29 социјалних установа

 Послије ове серије земљотреса током 1969.  године десио се још један јачи  накнадни удар  31.12.1969. године у 14сати 18 мин М= 5.3 јединица Рихтерове скале. Значајнији земљотреси након 1969. године су:

  • 20.10.1970. године  у 14сати 45мин  са М=4.5 Рихтера
  • 20.10.1970. године  у 21сат 19мин са М=4.6 Рихтера
  • 17.02.1975. године  у 15 сати 24мин са М=4.0 Рихтера
  • 21.04.1975. године  у 1 сат 31мин  са М=4.7 Рихтера
  • 21.04.1977. године  у 1 сат 31мин  са М=4.7 Рихтера
  • 13.08.1981. године  у 3сата 58мин са М=5.4 Рихтера

 Након 30 година затишја,  јачи земљотрeси који су десили на подручју бањалучког региона   су

  • 29. 04. 2011. године у 01 сат 30 мин, магнитуде М=4.3 јединице Рихтерове скале
  • 28.01.2014. године у 01 сат 38 мин, магнитуде М=4.2 јединице Рихтерове скале

На сликама испод приказани неки од објеката оштећених током земљотреса 1969. године: