Подгорица, 2-3 март 2017. године
Овакве конференције су постале традиционалне и имају устаљену форму, увијек с новим садржајима. Као прво директор EUMETSAT-а информише директоре хидрометеоролошких завода региона о новинама у раду, промовише пројекте, продукте, планирани развој и лансирање нових метеоролошких сателита.
Ове године је Гдин. Alain Ratier, генерални директор говорио о потреби два типа метеоролошких сателита: једних са геостационарном орбитом, виталном за врло кратку прогнозу од неколико часова унапријед, те о другој са поларном орбитом за дугорочнију прогнозу до десет дана.
Укратко је подсјетио на цјелокупни рад и програме који се спроводе кроз сателите друге генерације (METEOSAT-8 и METEOSAT-9),(MSG-3/METEOSAT-10 и MSG-3/METEOSAT-11), затим сателите треће генерације: (MTG-I-1 : IMAGERY; MTG-S-1: SOUNDING; MTG-I-2: IMAGERY; MTG-I-3: IMAGERY; MTG-S-2: SOUNDING; MTG-I-4: IMAGERY). Говорио је о еуметсат поларном систему са сателитима METOP-A, В и С, који већ сад има другу генерацију сателита, те о другм опционим програмима осматрања из свемира, као што је: JASON (HIGH PRECISION OCEAN ALTIMETRY) кроз сателите JASON-2 и JASON-3, те SENTINEL 6 (JASON-CS). Трећи програмски дио се односи на: COPERNICUS европски систем за праћење Земље, коришћењем сателита и in situ сензора. Сателити за посматрања Земље обезбјеђују податке за двије групе мисија: Copernicus Sentinels и Contributing Missions (контрибуционе мисије). Подаци из ових извора се потом обрађују и дају корисницима кроз низ од шест Copernicus услуга: за земљиште, океан (мора), атмосферу, климатске промјене, управљање у ванредним ситуацијама и безбједност.
Презентација тог дијела је била импресивна. Ништа мање значајно није било елаборирање корисности сателитске метеорологије у прогнозама за један дан и смањењу грешке истих. Овај извјештај би био предуг када би обухватио све дијелове. Истакнимо још прдукте за хидрологију који обезбјеђују боље праћење поплава, кроз осам апликација. Значајно је да је у то укључено низ земаља гдје свака даје свој допринос, од Италије, данске, Финске, Португала, Шпаније до Њемачке и Велике Британије, који су лидери ових програма.
Земље западног Балкана користе један софтвер који је направио Jan Kanak (SHMU, Slovakia), под називом DAWBEE, за визуелизацију сателитских слика. Будући да долази до смјене сателита, поменути господин је изложио могућности миграције на нови сателит, за шта ће требати мале промјене, тј. додаци у софтверу за пријем. То ће бити урађено у врло кратком року тако да ћемо наставити пријем сателитских слика, само сада са новог сателита.
Други дио састанка су биле презентације земаља западног Балкана о новостима и напредцима у раду институција, новим програмима и на крају о употреби сателитских слика у свакодневној прогнози. Након тога се развила дискусија о будућим корацима и активностима ове мале заједнице за сателитску метеорологију. О томе ће бити посебно ријечи кад се буду презентовали закључци састанка. Један од закључака је и мјесто одржавања следећег информационог дана. Предложили смо да то буде Бања Лука а домаћин Републички хидрометеоролошк