Климатски дефинисан оптимум средње годишње температуре ваздуха за простор Републике Српске у просјеку, варира између 9,3 и 10,2℃ и не прелази оквир нормале који је за наше климатско поднебље дефинисан између 25-тог и 75-тог перцентила тј њиховим припадајућих вредностима Тср између 9,15 и 10.52℃. У појединачним годинама одступање је веће али се не третира као климатска промена. Осредњене временске прилике за најмање 30 година представљају климу. Међутим, показује се да је тај временски тај период прекратак са становишта изучавања климатских промена из математичко-статистичких разлога који су оправдани (претпоставка симетричне Гаусове расподеле Тср наспрам емпиријске асиметричности) и класификација времена у односу на тај временски период, губи смисао (искакање изван опсега нормале 50-тог перцентила због помјерања функције расподјеле удесно/улево у условима топлијих/хладнијих 30-годишњих периода.
Најтоплије време на нашим просторима током појединачних година било је 2022; 2019;1794;1811;2014;1863;2018;1834;2000;2020;2008…
Најтоплије време на нашим просторима током појединачних година било је 2022; 2019;1794;1811;2014;1863;2018;1834;2000;2020;2008…
Сама чињеница да је било година у врху најтоплијих пре 200 година указује да је повратни период екстремних врућина већа од 100 година и да анализа заснована на ограниченим временским серијама од 2-3 деценије неће имати за исход добар закључак око измене климатског миљеа. Ефекти малог леденог доба су се осећали на нашим просторима до уласка у 20 век, са појава изузетно хладних зима, каквих није било у посљедњих 70 так година (изузев 1956).Услед фреквентнијих продора топлих ваздушних маса с ветровима из јужних смерова те фенског ефекта, као и пораста инсолације и сунчевог краткоталасног зрачења, топлији период током посљедњих 2-3 деценије се разликује од претходна два топла периода за 0,1 до 0,2℃ на временској скали од 200 година. То није статистички значајна температурна аномалија, што се може видети из презентације испод.
