Дрина
Дрина настаје спајањем ријека Таре и Пиве код Шћепан Поља на надморској висини 434 м н.м. У Саву се улијева код Раче на 78 м.н.м. Дужина тока је 345 км И тече углавном у правцу од југа ка сјеверу. 220 км представља границу Србије и Босне и Херцеговине. Површина слива Дрине износи 19.226 км2, од чега Републици Српској припада 6.391 км2 или 33.2% слива а ФБиХ 837 км2 или 4.4%. Укупан површина слива Дрине у Босни и Херцеговини иноси 7.228 км2 или 37.6%. Просјечна надморска висина слива је 934 м.н.м Изградњом водених акумулација у сливу Дрине режим тока је знатно измијењен и смањене су осцилације водостаја И протицаја током године. Просјечни протицај Дрине на ушћу у Саву 395 м3 тако да је Дрина највећа притока Саве.
Најзначајније притоке Дрине су: Лим, Тара, Пива, Ћехотина, Дрињача , Прача, Сутјеска , Јадар и Рзав.
Босна
Ријеке Босна припада сливу Саве и има површину 2.865 км2, укупна површина слива у БиХ износи 10.500 км2. Ријека Босна извире у близини Илиџе код Сарајева у подножју планине Игман на 500 м надморске висине и улијева се у ријеку Саву код Шамца. Дужина тока је 275 км. Средња надморска висина је 640 мнм.
Главне притоке су: Миљацка, Жељезница, Криваја, Спреча, Лашва и Усора.
Са аспекта хидроенергетског потенцијала ријека Босна је потпуно неискоришћена. У наредном периоду се планира изградња 6 хидроцентрала на потезу Добој – Модрича.
Врбас
Ријека Врбас има површину од 3.977 км2, а укупна површина слива у БиХ износи 6.273 км2. Ријека Врбас је десна притока ријеке Саве. Дужина тока је 250 км Извире у подножју планине Зец на 1.715 м.н.м.
Главне притоке Врбаса су: Плива, Црна Ријека, Крупа, Бистрица, Угар, Свракава, Врбања, Турјаница и Повелић. На ријеци Врбас налазе се двије акумулације за коришћење хидроенергије: Јајце 2 и Бочац.
Уна
Ријека Уна је десна притока ријеке Саве и у РС има површину од 3.314 км2 што износи 35% од укупне површине слива Уне који износи 9.368 км2 Ушће Уне у Саву се налази близу Јасеновца. Укупна дужина ријеке Уне је 210 км.
Ријека Уна извире код Д. Суваје у Републици Хрватској.
Главне притоке Уне су Унац и Сана.
Сана
Ријека Сана извире у Доњој Пецкој, на подручју општине Мркоњић Град на надморској висини 400м.н.м. Пoвршина слива износи 3369 км2 . Од извора до улијевања у Уну, Сана тече дужином од 146 км.
Сана има пад од 303,73 м.
До Приједора који је уједно и највећи град на ријеци Сани она тече од југа према сјеверу. У Приједору правац тока ријеке Сане се мијења и окреће према западу и Новом Граду гдје се Сана улијева у ријеку Уну чија је и највећа притока.
Требишњица
Требишњица је ријека понорница дуга 96,5 км која извире близу Билеће испод планине Влајиња (492 метара) на надморској висини од 398 метара. Површина слива износи 2.250 км² Требишњица је дио комплекса подземних и надземних ријека чије је крајње исходиште Јадранско море, то јест ријека Омбла (позната и под именом Ријека дубровачка) која се улијева у море код Дубровника. На Требишњици је планирана изградња седам хидроцентрала од којих су до сада изграђене четири: Требиње I, Требиње II, Дубровник и Чапљина.
Код хидроцентрала Требиње I и Требиње II направљена су два вјештачка језера: Билећко језеро и Горичко језеро. Прије изградњи ових хидроцентрала, Требишњица је важила за најдужу природну ријеку понорницу у свијету.