Бањалучко сеизмогено подручје обухвата простор од око 10 000 km2 односно територију на растојању 50 km од Бање Луке и гледано на основу различитих повратних периода спада у подручје VII, VIII и IX степена максимално очекиваног интензитета по MCS скали. Основне карактеристике сеизмичности овог подручја дефинисане на основу података о земљотресима који су се догодили на бањалучком подручју као и из жаришта која окружују овај регион и остварују на њему значајне сеизмичке ефекте. Историјски гледано ово подручје карактеришу, према расположивим подацима, сљедећи земљотреси:
- Прва серија земљотреса десила се 1888. године а представник серије је земљотрес који се десио 20.05.1888.год.М=5.7 јединица Рихтерове скале и интензитета VII степени MCS (Mercalli-Cancani-Sieberg) скале.
- Друга серија десила се 1935. године а најјачи од укупно 7 земљотреса који су се у тој серији десили је земљотрес од 11.10.1935.године M=5.1 јединица Рихтерове скале и интензитета VII степени MCS скале.
26 и 27.октобра 1969. године десила су се за 4 јака земљотреса, главном удару су претходила 2 јака земљотреса:
- 26.10.1969.год. у 15 сати 36 мин земљотрес М=5.6 јединица Рихтерове скале
- 27.10.1969год. у 2 сата 55 мин земљотрес М= 4.8 јединица Рихтерове скале
Главни удар десио се 27.10.1969. године у 8 сати 10 мин са магнитудом М=6.6 јединица Рихтерове скале послије којег је услиједио накнадни удар у 8 сати 53 мин М=4.7 јединица Рихтерове скале.
Земљотреси су оставили катастрофалне посљедице на подручју 15 општина Босанске Крајине: Бања Лука, Челинац, Лакташи, Градишка, Прњавор, Котор Варош, Кнежево, Србац, Кључ, Јајце, Приједор, Сански Мост, Кључ, Козарска Дубица и Нови Град.
Земљотреси су прозроковали људске жртве,15 људи је смртно страдало:
- 13 у згради Титаник која је претврпјела тешка конструктивна оштећења
- једна дјевојчица је страдала у улици Браће и сестара Капор-обрушио се дио куће и усмртио дјевојчицу која се у дворишту играла,
- једна мушкарац испред тадашњег ресторана Козара- усмртила га је цигла кад је у паници истрчао испред ресторана приликом једног од накнадних удара
а повријеђено је 1117 особа. Земљотрес је нанио огромну материјалну штету на 86 000 стамбених јединица:
- 266 школских објеката
- 152 објекта јавне управе и администрације
- 146 културних објеката
- 133 здравствена објеката
- 29 социјалних установа
Послије ове серије земљотреса током 1969. године десио се још један јачи накнадни удар 31.12.1969. године у 14сати 18 мин М= 5.3 јединица Рихтерове скале. Значајнији земљотреси након 1969. године су:
- 20.10.1970. године у 14сати 45мин са М=4.5 Рихтера
- 20.10.1970. године у 21сат 19мин са М=4.6 Рихтера
- 17.02.1975. године у 15 сати 24мин са М=4.0 Рихтера
- 21.04.1975. године у 1 сат 31мин са М=4.7 Рихтера
- 21.04.1977. године у 1 сат 31мин са М=4.7 Рихтера
- 13.08.1981. године у 3сата 58мин са М=5.4 Рихтера
Након 30 година затишја, јачи земљотрeси који су десили на подручју бањалучког региона су
- 29. 04. 2011. године у 01 сат 30 мин, магнитуде М=4.3 јединице Рихтерове скале
- 28.01.2014. године у 01 сат 38 мин, магнитуде М=4.2 јединице Рихтерове скале
На сликама испод приказани неки од објеката оштећених током земљотреса 1969. године: