27. октобра 2024. године навршава се 55 година од катастрофалног земљотреса који је погодио Бању Луку.
У 9 часова 10 минута и 56 секунди 1969. године тло је најснажније задрхтало.
За само неколико секунди земљотрес је оставио пустош у којем је погинуло 15 људи, а 1117 је повријеђено.
Град је девастиран, а огромна материјална штета је причињена на 86 000 станова и кућа, 266 школских објеката, 152 зграде јавне управе и администрације, 146 културних установа, 133 здравствена објекта и 29 социјалних установа.
Епилог земљотреса од 27. октобра 1969. године био би још трагичнији да се претходни удар (for shock) није десио 26. октобра у 16 сати и 36 минута са магнитудом од 5.6 степени Рихтера, у мирно недјељно поподне. Тадашњи градоначелник Живко Бабић, из предострожности, сљедећи дан проглашава нерадним за васпитнообразовне и привредне институције, бојећи се управо онога што се и десило. Одлука се показала потпуно исправном и избјегнуте су много веће жртве, јер је град сутрадан, 27. октобра погодио још јачи земљотрес са магнитудом од 6.6 Рихтера (IX степени Меркалијеве скале). Ово је био до тада, а и до сада, најјачи забиљежени земљотрес на тлу Босне и Херцеговине.
Након главног земљотреса услиједио је велики број накнадних потреса (after shocks) од којих је најјачи 31.12.1969. године у 14 часова и 18 минута магнитуде 5.3 Рихтера.
Најближе сеизмолошке станице које су регистровале бањалучки земљотрес биле су у Сарајеву и Загребу.
Земљотрес је природни феномен на који човјек нема никаквог утицаја, који се догађа стихијски, без најаве. Сматра се најгорим непријатељем грађевинских конструкција и природним хазардом који најкраће траје, а односи највећи број жртава.
Са оваквим природним непријатељем се могуће „борити“ једино превентивом против штетног дјеловања земљотреса. То подразумијева да с тим треба започети још у фази просторног и урбанистичког планирања примјеном обавезне законске регулативе у области асеизмичког пројектовања и грађења како би ефекти земљотреса били максимално ублажени.