- и 27. октобар 2022. године
- октобра 1969. године, недјељно поподне… Земља је задрхтала… Чули су се тутњава, прасак, лом… Било је тачно 16 сати и 36 минута, када је бањалучко, до тада мирно поподне, прекинуо потрес јачине 5.6 Рихтера. Бањалучани ни слутили нису да је то само био увод у један веома тежак моменат и раздобље вољеног града. Град је претрпио значајна оштећења.
Тадашње руководство Града донијело је одлуку да се наредни дан прогласи нерадним даном плашећи се јачег потреса. Одлука се показала исправном, јер је сљедећег јутра, 27. октобра 1969.године у 9 сати и 10 минута, Бањалуку погодио још јачи земљотрес са магнитудом од 6.6 Рихтера (IX степени Меркалијеве скале). Вријеме је стало… За само неколико секунди катастрофални земљотрес је девастирао град. Погинуло је 15 становника, а 1117 је теже и лакше повријеђено. Материјална штета била је огромна. Потпуно је уништено 86 000 станова, 266 школских објеката, 152 објекта јавне управе и администрације, 146 културних објеката, 133 здравствена објекта…
Овај потрес је најјачи који је икада задесио територију Републике Српске и Босне и Херцеговине. Његова посљедица је огромна матерјална штета у Бањој Луци и у петнаест околних крајишких општина.
Данас, 53 године касније, на бањалучком Тргу Крајине, као нијеми свједок, налази се „криви сат“ чије казаљке показују 9 сати 10 минута и 56 секунди – тачно вријеме овог страшног догађаја.
Послије овог земљотреса донесени су и убрзо ступили на снагу много строжи прописи у области асеизмичког пројектовања и грађења у Босни и Херцеговини. Земљотрес, као природна појава, не убија, него убијају грађевине, односно објекти у којима живимо и радимо. Због тога, грађевински објекти требају бити пројектовани и грађени у складу са законском регулативом, јер, у том случају, земљотрес не би смио изазвати структурна оштећења, односно не би смјело доћи до рушења објеката у предвиђеном вијеку њихове употребе.