Сажетак:
Од 100 до 150 l/m² кише од првог до деветог новембра у 07:00 часова је пало у Шипови, Вишеграду, Рибнику, Дринићу, Рогатици, Мајевцу (извор Пливе), Бијељини и Билећи. Од 150 до 200 l/m² је пало Зворнику, Бастасима, Власеници, Милићима, Хан Пијеску, Сокоцу и Сребреници, а преко 200 l/m² у Хан Пијеску, Фочи, Калиновику, гацку, Тјентишту.
Најекстремније су забиљежене с вриједностима преко 300 l/m² на Чемерном (336.7) и у Невесињу (345.5)
На почетку мјесеца је јачало југозападно струјање а из западног Медитерана се приближавала висинска долина. Западни Балкан је цијели период до 6.новембра био на предњој страни долине уз јако, градијентно јужно и југозападно висинско струјање, које је у дневним временским периодима таласало фронталне зоне доносећи кишу, пљускове, појачан, често олујни вјетар и грмљавинске процесе. Најобилније кише су биле четвртог и петог новембра, уз олујни вјетар. Интензивне падавине су направиле бујичне поплаве и клизишта, што је изазвало огромне штете на објектима и инфраструктури (западна Херцеговина, Сарајевско романијска регија и дијелови горњег Подриња). На појединм мјестима дневне количине падавина су биле изнад половине просјечних мјесечних, а у Сребреници су у оба дана, четвртог са 61,7 и 67,5 l/m² петог, достигнуте просјечне мјесечне количине (тако да је у та два дана са интензивним падавинама пала дупла просјечна мјесечна количина). Слично је и у другим мјестима тог региона. Дајемо примјер Сокоца, који је четвртог биљежио 114,2 l/m² а мјесечни просјек за новембар је 80,2 l/m². Након тих обилних падавина, седми новембар је донио пролазно смиривање, јачањем пролазног гребена, да би онда осмог поново било са обилнијом кишом, због удруженог утицаја, циклона из централног Медитерана и висинске долине са сјеверозапада. Укупна количина тог дан је била знатно нижа од количина из претходног периода, тако да није отежавала већ тешку ситуацију.
На графикону који слиједи дајемо укупну количину падавина са метеоролошких станица, аутоматских метеоролошких и падавинских РХМЗ Републике Српске:
Од 100 до 150 l/m² кише од првог до деветог новембра у 07:00 часова је пало у Шипови, Вишеграду, Рибнику, Дринићу, Рогатици, Мајевцу (извор Пливе), Бијељини и Билећи. Од 150 до 200 l/m² је пало Зворнику, Бастасима, Власеници, Милићима, Хан Пијеску, Сокоцу и Сребреници, а преко 200 l/m² у:
| ХАН ПИЈЕСАК | 200.6 |
| ФОЧА | 210.9 |
| КАЛИНОВИК | 231.4 |
| ГАЦКО | 250.7 |
| АПС ТЈЕНТИШТЕ | 273.9 |
Најекстремније су забиљежене с вриједностима преко 300 l/m²:
| ЧЕМЕРНО | 336.7 |
| НЕВЕСИЊЕ | 345.5 |
Најбољи увид у огромну количину падавина која се излучила на том подручју, можемо мјерити упоређујући са просјечним мјесечним количинама кише за метеоролошке станице из дужег низа мјерења, па то дајемо на следећој слици:
Колико то прекорачење од просјечних количина износи у процентима доноси следећи графикон:
Дакле, преко 200% кише је забиљежено у Сребреници, Хан Пијеску, Бијељини и Сокоцу. А без обзира на највишу забиљежену количину у Невесињу и у Чемерном, гдје је количина била изнад триста литара, то представља око 150% од просјечних вриједности. Потребно је овдје поменути и Фочу, у којој је пало 191% у односу на просјек.
На крају дајемо графички приказ падавина у периоду 01-07 новембар 2021, ради добијања комплетне слике подручја са највише падавина.
мапу падавина приредила Милица Ђорђевоћ, дипл.метеоролог
Чланак приредио
Игор Ковачић, дипл.метеоролог