Уз помоћ Фонда за заштиту животне средине и енергетску ефикасност Републике Српске у склопу пројекта „Одржавање система метеоролошких,хидролошких и станица за контролу квалитета ваздџуха Републички хидрометрололошки завод је инсталирао и пустио у функцију три аутоматске хидролошке станице. Две у сливу Дрине Братунац и Фоча-низводно и у сливу ријеке Сане на ријеци Рибник у Горњем Рибнику.
Хидролошке станице на ријеци Дрини у реалном времену врше мјерења водостаја, гдје ће бити могуће ,након успостављања односа водостај-протицај, да се врше и континуирана очитаванја протока у реалном времену. Станице врше мјерења помоћу радара који врши мјерења од фиксне тачке до нивоа воде.
Слика 1 ХС Братунац

Слика 2 ХС Фоча-низводно

На хидролошкој станици Горњи Рибник врше се мјерења водостаја,температуре и протока. Мјерња се врше помоћу сонде која региструје притисак воденог стуба усљед пораста и смањења водостаја у склопу сонде је температурни сензор који мјери температуру воде.
Слика 3 ХС Горњи Рибник
Подаци ће бити доступни на сајту Републичког хидрометеоролошког завода Републике Српске, а користиће се и као улазни подаци за моделе прогнозе поплава и заштите од поплава.

26. и 27. октобар 2023. године

 

26. октобра 1969. године, недјељно поподне… Земља је задрхтала… Чули су се тутњава, прасак, лом… Било је тачно 16 сати и 36 минута, када је бањалучко, до тада мирно поподне, прекинуо потрес јачине 5.6 Рихтера. Бањалучани ни слутили нису да је то само био увод у један веома тежак моменат и раздобље вољеног града. Град је претрпио значајна оштећења.

Тадашње руководство Града донијело је одлуку да се наредни дан прогласи нерадним даном плашећи се јачег потреса. Одлука се показала исправном, јер је сљедећег јутра, 27. октобра 1969.године у 9 сати и 10 минута, Бањалуку погодио још јачи земљотрес са магнитудом од 6.6 Рихтера (IX степени Меркалијеве скале). Вријеме је стало… За само неколико секунди катастрофални земљотрес је девастирао град. Погинуло је 15 становника, а 1117 је теже и лакше повријеђено. Материјална штета била је огромна. Потпуно је уништено 86 000 станова, 266 школских објеката, 152 објекта јавне управе и администрације, 146 културних објеката, 133 здравствена објекта…

Овај потрес је најјачи који је икада  задесио територију Републике Српске и Босне и Херцеговине. Његова посљедица је огромна матерјална штета у Бањој Луци и у петнаест околних крајишких општина.

Данас, 54 године касније, на бањалучком Тргу Крајине, као нијеми свједок, налази се „криви сат“ чије казаљке показују 9 сати 10 минута и 56 секунди – тачно вријеме овог страшног догађаја.

Послије овог земљотреса донесени су и убрзо ступили на снагу много строжи прописи у области асеизмичког пројектовања и грађења у Босни и Херцеговини. Земљотрес, као природна појава, не убија, него убијају грађевине, односно објекти у којима живимо и радимо. Због тога, грађевински објекти требају бити пројектовани и грађени у складу са законском регулативом, јер, у том случају, земљотрес не би смио изазвати структурна оштећења, односно не би смјело доћи до рушења објеката у предвиђеном вијеку њихове употребе.

У 9.11 сати огласиле су се сирене система за обавјештавање и узбуњивање како би грађане подсјетиле на разорни земљотрес.

Како је најављено из бањалучке Градске управе, поводом обиљежавања годишњице и сјећања на земљотрес током дана ће бити изведена показна вјежба у Гимназији на тему земљотрес, јачине оног из 1969. У вјежби ће учествовати представници Професионалне територијалне ватрогасно-спасилачке јединице Бања Лука, Дома здравља, волонтери бањалучког Црвеног крста, запослени и ученици, те припадници Министарства унутрашњих послова.

Пословни субјетки који имају потребу за обрасцима за извјештавање у Регистар испуштања и преноса загађујућих материја, могу преузети на следећем линку:

Регистар испуштања и преноса загађујућих материја

Oдјељење за хидрологију Републичког хидрометеоролошког завода је имало прилику да угости представнике компаније „Xylem“ који су одржали показну едукацију из вршења батиметријског мјерења на језеру Мањача.

Представници компаније „Xylem“ из Сједињених Америчких Држава су у току два дана 17.-18.05. 2023. године извршили едукацију, обуку и показно батиметријско мјерње језера Мањача, гдје су запослени у РХМЗ-у, као и гости са Архитектонско-грађевинско-геодетског и Природно-математичког факултета, компаније „Alemsistem“  као и Хидроелектрана на Требишњици, могли да се едукују и упознају са додатним могућностима хидрометријског уређаја „Sontek M9“.

Овом показном вјежбом, запослени у одјељењу су могли да усвоје додатна знања о начину мјерења дубина стационарних водених тијела и  начина на који се овакви подаци могу даље користити.