СИНОПТИЧКА АНАЛИЗА ПРВЕ ДЕКАДЕ ЈУЛА 2021. Републички хидрометеоролошки завод Републике Српске

image_pdfimage_print

Сажетак:Прва декада јула мјесеца је била изнадпросјечно топла, неколико дана са екстремно високом температуром, У Бањалуци је температура прешла четрдесети подеок целзијусове скале, а суша се наставила у већини крајева. На југу шест тропских ноћи, а на сјеверу двије.

Крај јуна мјесеца је био у знаку екстремних врућина, тако да је почетак јула уз пролазак фронта у западној струји донио пријеко потребно освјежење и мјестимичне падавине у виду пљускова и грмљавина, тако да су многи крајеви и даље остали суви.

Већ у току ноћи првог јула облачност с падавинама се преко западних и сјеверних предјела премјестила на сјевероисток дајући пљускове и мјестимично грмљавину, али без значајних падавина. Током дана уз загријавање атмосфере формирали су се облаци вертикланог развоја дајући грмљавину и пљускове, обилне на истоку у сарајевско романијској регији (Хан Пијесак 30,2 l/m²),Семберији (Бијељина 21 l/m²) и доњем Подрињу,   и нешто мање на југозападу Крајине (Мркоњић Град 17,3 l/m²).

Другог јула се успоставило сјеверозападно висинско струјање уз присуство мало свјежијег ваздуха, па су и ноћне температуре биле угодније, а у Требињу је прекинут низ троских ноћи. Најнижа јутарња трећег јуна била је у Рибнику 9,9°С, а Бањалука је мјерила 13,2°С. И максималне температуре су биле ниже али и даље љетње, између 25 и 30°С, осим планина и мјеста у котлинама и брдовитим крајевима. Временске прилике су се брзо мијењале, па је у западној стурји западни Балкан био под утицајем плитке висинске долине на прелаз од четвртог на пети јули.

У току ноћи је киша пала на западу, а ујутро је линија нестабилности (ослабљени хладни фронт) била на југоистоку земље. Киша која је тамо пала била је умјерена, углавном између 5 и 10    l/m²), и даље мјестимичног карактера, па је било мјеста без падавина, посебно на сјеверу, сјевероистоку (Семберија и доње Подриње).

У уторак, шестог јула поново је јачао термобарички гребен, стварајући (Ω) омега блокирајући систем изнад Медитерана и Балкана. Такоје и седмог било вруће, температура је поново била висока љетња од 33 до 38°С, а екстремно вруће на сјеверу и југу, температура до 39,2°С, колико је измјерено у Бањалуци. Висинско струјање је полако добијало југозападну компоненету, а гребен се помјерао ка истоку. 08. јула 2021. било је екстремно вруће, а изражена ћелија нестабилности формирала се у троуглу од Кључа, преко мањаче и крупе на Врбасу до Бањалуке, с дуготрајном

грмљавином. Нису постигнути рекорди у висини температуре али је она прешла четрдесети подеок у Бањалуци, гдје је забиљежено 40,2°С (апсолутни максимум за Бањалуку за јули мјесец је 41,6°С (2013. година). Занимљиво је да је велики број станица имао температуру 38 и 37°С, дакле веома вруће и спарно. У Билећи је превазиђен апсолутни максимум за 0,2°С (забиљежено 38,6°С а рекорд из 2013. био 38,4°С). У Федерацији БиХ највиша забиљежена температура је била у Мостару 41,4°С, затим у Зеници 40,0°С. Занимљиво је да је Мостар био најтоплији у Европи (према Ogimet-Weather extrem report summary by state or territory (ogimet.com), а Бањалука четврта, као и Гевгелија у Сјеверној Македонији (40,2°С).

Важно је додати информацију о јакој и дуготрајној нестабилности с грмљавином која се јавила у околини Бањалуке нешто иза 18.часова и трајала до 21. час. Није била очекивана. Јутарњи излази из модела су давали уплив мало влаге у западне дијелове Српске, али не толико изражено, па није ни дато у прогнози ни као могућност. Мада прегледом јутарњих излаза модела, поједини су давали могућност за нестабилности. Најбољи у томе је био ICON EU.

Изражена ћелија нестабилности се формирала југозападно од Бањалуке у предјелу Мањаче и Кључа. Након формирања је брзо расла и развила се до висина преко 12 километара дајући грмљавину, за непуни сат времена. Било је довољно енергије да се задржала у тој области више од два часа дајући јаке грмљавине и пљускове. На Мањачи је пало 49,4 l/m² кише, док у Бањалуци само 2,4 а код ПМФ факултета 3,3 l/m². Након 19:30 часова облачна маса се полако премјештала према сјеверу али не дајући грмљавину већ у виду развлачења облака вертикалног развоја, а сам облак се полако гасио до 21 час.

Деветог јула се по висини продубљавала долина у Ђеновском заливу, термобарички гребен се премјештао на исток, а изнад западног Балкана се успоставило југозапано струјање. До краја термина оса долине се премјештала преко западног Балкана на сјевер у зону Алпа. У приземљу слабоградијентно поље притска мало испод нормале и линија нестабилности, на којој су се формирали облаци нестабилности дајући локалне грмљавинске процесе.

 

Облаци нестабилности су били јужније и југоисточније од Бањалуке, тако да у Бањалуци није било кише, а киша пљусковитог карактера јавила се од централних крајева, дајући грмљавину, локално је око Тузле било суградице и умјерену локалну кишу. На слици која слиједи приказана је линија нестабилности на сателитској слици, зоне падавина и сијевања, те забиљежене количине падавина (само веће) на аутоматским и синоптичким станицама РХМЗ Републике Српске.

Дестог јула поново је јачало зонално висинско струјање у позадини линије нестабилности, атмосфера је била лабилна на истоку, тако да је тамо било са пљусковима и грмљавином, а кише је било највише на Чемерну 7,7 l/m². У осталим предјелима сунчано уз љетње али поново ниже температуре од 26 до 31°С, једино у Требиљу је било вруће уз 35,2°С.

Занимљиво је погледати количину падавина за прву декаду мјесеца јула, будући да су била три квази фронтална поремећаја (линије нестабилности) у три до четири дана с кишом. Табела која слиједи показује укупну декадску количину падавина (l/m²) на метеоролошким станицама РХМЗ РС.

*напомена:дужина низова мјерења није једнака на свим станицама, те ове информације су оријентационе

Врло ријетко се може забиљежити да је више дана било са умјереном кишом, већ се увијек ради о само једном пљуску и већој количини падавина (у Бијељини првог јула је пала скоро сва количина 21 литар). На југу Херцеговине се натавила суша, као што је то случај и са сјевером. У Бањалуци је у три кишна дана пало 5,3 литра).

 

Следећи графикон приказује одступање средње температуре у првој декади јула 2021. у односу на просјек.

 

 У свим мјестима је температура била изнад просјека, у Крајини углавном до 2,6°C, колико је било у Бањалуци и Градишци, на југу у Херцеговини до 2,3°C, те у централним предјелима сарајевско (Добој 3,0°C). Најмање позитивно одступање  у односу на просјек је било у средњем и горњем Подрињу (Сребреница 0,1°C  а Рудо 0,5°C).

С вишом температуром је било у већем дијелу декаде. У Бањалуци Тср, је била само два дана испод просјека (другог и трећег) 15,1°C, слично и за Соколац. Бања лука је максимум средње температуре имала деветог јула 29,8°C(просијек је 22,6°C). Још топлије је било у Градишци и Добоју гдје су забиљежене и највише средње дневне температуре, осмог јула, 30,9°C, односно 30,0°C.

Одступање средње минималне температуре је било израженије такође у позитивном смислу. Тај приказ доносимо на следећој  табели:

 

И јутра су била топлија од просјека за износод један  до 2,9°C (Бања Лука). У Херцеговини позитивно одступање је било  од 1,1 до 1,4°C. Требиње је имало чак шест тропских ноћи, с минималном температуром изнад 20°C, а мјеста на сјеверу, углавном две тропске ноћи, деветог и десетог јула.

Тср максимална температура није имала велико одступање у односу на просјек, на сјеверу од један до 2,6 степена изузев Бањалуке која је била с вишом средњом максималном за 4,5°C, у Херцеговини слично, док је на истоку била око један степен изнад просјека.

Игор Ковачић. дипл.метеоролог