Од 5 до 6 новембра 2015 године у Букурешту је одржана четрнаеста конференција директора  xидрометеоролошких завода југоисточне Европе (ICSEED-14) 

ICSEED13 као што је познато одржан је у Бањалуци. У периоду до одржавања новог састанка РХМЗ Републике Српске је био предсједавајући Завод односно активно је учествовао у спровођењу Закључака са конференције у Бања Луци и учествовао у припреми овогодишњег састанка.

И даље је ово остао неформалан, али веома битан скуп директора НХМСс  на којем су директори националних хидрометеоролошких завода изложили своје приоритете и проблеме, те начине за остваривање међусобне сарадње. Тиме је регија југоисточне Европе остала добар примјер сарадње који може послужити и другим срединама.  Један од основних закључака прошлогодишње конференције а и препорука је била да се на састанцима све мање користи презентација као начин комуницирања већ да се успоствља живи дијалог и дискусија уз дефинисане најважније теме састанка. У том духу је и одржан овај састанак. Теме о којима се дискутовало ове године биле су везане за базе података, њихов квалитет и заштићеност, допринос у ЕУМЕТНЕТ-у, тренинзи везани за сателитску метеорологију, пројекат глобалне обраде података и системи прогнозе, те демонстрациони пројект  прогнозе опасних временских ситуација.(Global Data-processing and Forecasting System (GDPFS) & Severe Weather Forecasting Demonstration Project (SWFDP): Requirements for a SWFDP Regional Subproject).

Директор ECOMET-а је изложио историју ове институције и њене циљеве у будућности. Ова институција је формирана 1995.године као  економски интересна  група земаља,  по белгијском закону, будући да се налази у Бриселу. Њених 25 чланица се залаже за најширу доступност основних метеоролошких података како би се они користили у разне сврхе. ECOMET Каталог Вам даје потпуну информацију о расположивим подацима и производима, њиховој цијени и лиценцијским условима. У порасту је број информација доступни без накнаде. Због специфичности  ситуације у земљама југоисточне Европе, које се односе на недовољне буџете за мониторинг, те чињеницу да су већина Завода непрофитабилне институције при државним администрацијама, давање података без надокнаде је упитна. Дискусија је била садржајна и дуга, будући да је ово питање свима актуелно. Већина се сложила да политика података буде отворена, али да се подаци могу давати само по одређеним правилима и уз надокнаду. Основна одбрана ове тезе јесте то што све земље плаћају велике износе чланарине за чланство у ЕУМЕТСАТ-у, ЕУМЕТНЕТ-у и другим метеоролошким европским институцијама.

(GDPFS) и SWFDP су имплементирани у неким регионима Азије и Африке. Изложен је концепт пројекта и договорено је да се до половине сљедеће године направи концепт нота за регион југоисточне Европе (Ata HUSSAIN-Project Coordination Officer). GDPFS је мрежа оперативних центара широм свијета којима управљају СМО чланице. Његова сврха је,да  у радним (оперативним) условима,  ставе на располагање СМО чланицама, договорене производе и услуге које се односе на вријеме, климу, воду и животну средину, како би институције на што адекватнији начин извршиле своју законом дефинисану улогу: прибављање метеоролошких информација у сврху спашавања живота, добара и очувања животне средине.

Директор региона 6 Европа (RA VI), Иван Чачић изложио је приоритете за наредни период, кроз опис оперативног плана и одлуке СМО са овогодишњег 17 конгреса. Спровођењее активности су распоређене према Нацрту Оперативног плана за период  2016 – 2019 шта је консолидовано са Нацртом

Већ дужи период времена траје пројекат оспособљавања система (Dawbee station) у Републичком хидрометеоролошком заводу Републике Српске, за пријем сателитских слика, од европског центра за сателитску метеорологију  EUMETSAT (European Organisation for the Exploitation of Meteorological Satellites) са сједиштем у Дармштату, Њемачка.
 ЕУМЕТСАТ је међувладина организација која је основана 1986. Њен циљ је да обезбеди временске (метеоролошке) сателитске слике (податке), као и друге податке и производе у вези са климом – 24 часа дневно, 365 дана у години – за државне хидро-метеоролошке службе које су сталне или придружене чланице у Европи, те другим корисницима широм свијета.

Босна и Херцеговина није члан ЕУМЕТСАТ-а, као ни Црна Гора, Македнонија и више земаља југоисточне Европе. Због тога је ЕУМЕТСАТ и СМО (Свјетска метеоролошка организација) покренула иницијативу да се кроз овај вид  (Dawbee station) помогне метеоролошким службама региона да имају квалитетан материјал, како би унапредили мониторинг времена, развили бољи систем раних прогноза и најава, посебно опасних метеоролошких појава.

У склопу напора да се унапреди рад метеоролошких служби југоисточне Европе, ЕУМЕТСАТ организује врло често тренинге из области сателитске метеорологије. Кроз ове активности и наш Републички хидрометеоролошки завод добио је станицу за пријем и приказивање сателитских слика и продуката у практично реалном времену. Неке од слика се добијају сваких пет, док се дио добија на сваких петнаест минута. То ће у многоме унапредити рад прогнозе времна и квалитет врло краткорочних прогноза.  Слика која следи приказује шему станице за сателитски пријем. Поред сателитске антене и сателитског пријемника срж система чини софтвер преко кога се врши визуелизација података који долазе са ЕУМЕТСАТ сателита. Могућности су велике, од укрупњавања слике високе резолуције до комбинације канала и добијања различитих продуката,  а самим тим и важних информација о стању атмосфере и кретању, како облака тако и ваздушних маса.   

У наредном периоду ћемо оспособити да се и на нашем сајту могу видети одрђене сателитске слике, наравно према правилима ЕУМЕТСАТ-а за визуелизацију и објављивање продуката.

Сеизмолошка станица у Добоју која је уништена  у поплави  15. мајa 2014. године обновљена је и пуштена у рад. Извршена је  неопходна адаптација   сеизмолошког шахта, хидро и термоизолација као и реконструкција каблаже. Инсталисан је  дигитализатор Wave 24 словачке производње са припадајућим рачунаром ГПС уређајем те  краткопериодични  једнокомпонентним сеизмометрима типа СМ-2. Обезбијеђен је и пренос података у реалном времену у центар за прикупљање и обраду података у Бањој Луци.
Рад сеизмолошке станице Добој значајан је са аспекта геометрије сеизмолошке мреже јер омогућава бољу покривеност територије Републике Српске те тиме побољшава тачност одређивања параметара земљотреса.

Конгреси Свјетске метеоролошке организације се одржавају сваке четири године. На њима се распраља о битним стварима за функционисање организације, доноси велики број докумената и резолуција, те бирају Предсједник, Генерални секретар, чланови Управног одбора и других  тијела. Делегацију Босне и Херцеговине су представљали делегати из два ентитетска хидрометеоролошка завода,: Републичког хидрометеоролошког завода Републике Српске и Федералног хидрометеоролошког завода Федерације Босне и Херцеговине, предвођени директорима Зораном Божовићем (РХМЗ РС) и Алмиром Биједићем (ФХМЗ ФБиХ). Вођа делегације је био његова екселенција Амбасадор БиХ при Уједињеним Нацијама у Женеви Гдин. Милош Прица.

И на овом 17. Конгресу је било пуно важних дешавања из свих области и програма Свјетске Метеоролошке Организације, којих је много а везани су за осматрања, размјену података, прогнозу, климу, агрометеорологију, ваздухопловну метеорологију, смањење ризика од катстрофа, итд. Посебан значај дат је питањима везаним за воду, што је и разумљиво с обзиром на све учесталије поплаве, бујичне поплаве и непогоде.
Главни програм (пленарне сједнице) су се одвијале  у великој конференцијској сали, а њега су пратили паралелни састанци у великом броју мањих сала, углавном тематског карактера.
Један од таквих догађаја је био и програм: Пробни пројекат за прогнозу опасних временских појава (WMO’s Severe Weather Forecasting Demonstration Project SWFDP), који је имплементисан у појединим регионима (југ Африке) и у скором будућем времену се размишља о имплементацији у југоисточној Европи. Идеја је на квалитетан начин доћи до правовремених прогноза опасних метеоролошких појава како би се смањиле и што више избјегле посљедице по становништво, друштвена и приватна добра, те животну средину.
Други пратећи догађај важан за хидрометеоролошке заводе из региона је био састанак Директора хидрометеоролошких завода југоисточне Европе. Сврха овог састанка је било превазилажење потешкоћа око преузимања организовања овогодишњег неформалног састанка директора (ICSEED14)- (да подсјетимо, прошлогодишњи је одржан у Банјој Луци, под покровитељством нашег ресорног Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, а ми (РХМЗ Републике Српске)смо били домаћини). Овај састанак у Женеви је искоришћен и за договоре о најбитнијим темама о којим би се разговарало на овогодишњем неформалном састанку директора који је планиран за прву седмицу новембра, те о стању пројеката у региону.
Још једна врло важна ствар која се дешавала на Конгресу јесте избор нових управних тијела Свјетске Метеоролошке Организације. У гласању је учествовала и наша делегација преко Амбасадора Гдин. Милоша Прице. Конгрес је изабрао господина Petteri Taalas-а, (Director-General of the Finnish Meteorological Institute), генералног директора финског метеоролошког института, за  Генералног Секретара Свјетске Метеоролошке Организације. У претходна три мандата на тој врло значајној позицији је био Michel Jarraud (France) . Због квалитетног обављања своје дужнсти Конгрес га је прогласио почасним Секретаром.
Поред тога Конгрес је ре-изабрао David Grimes-а (Canada) за Предсједника, а за Подпредсједнике (првог, другог и трећег) су изабрани редом  Antonio Divino Moura (Brazil), Mieczyslaw S. Ostojski (Poland) andAbdalah Mokssit. На крају је изабрано нових 27 чланова Извршног Вијећа СМО.
Конгрес је завршен 12.јуна доношењем документа који у себи садржи приоритете Свјетске Метеоролошке Организације за период 2016 до 2019.
Тај документ ћемо посебно