Regional Conference on South-East European Multi-Hazard Early Warning Systems Kick-off meeting of the project ‘South East Europ

Регионална конференција Мулти хазардног система ране најаве за Југоисточну Европу
Уводна (промотивна) конференција пројекта „ Савјетодавни Мулти хазардни  систем ране најаве

Ова конференција је организована као наставак активности и настојања Свјетске метеоролошке организације да оснажи метеоролошке службе југоисточне европе, како би биле спремне да одговоре све већим захтјевима везаним за смањење ризика од непогода, које постају све јаче и опасније по живот људи, инфраструктуру и економију, тј. одржив живот на планети Земљи.

Прва два пројекта у склопу јачање капацитета региона на смањењу ризика су била веома корисна. Први ДРР пројект је скенирао стање у региону везано за капацитете и недостатке, а други је већ донио конретне акције, буђење институција, њихово повезивање и активно учешће на тренинзима и доношење корисних закључака и визије у којем смјеру наш рад и напори треба да иду.
Промовисани пројекат „ Савјетодавни Мулти хазардни  систем ране најаве“ (‘South East European Multi-Hazard Early Warning Advisory System (SEE-MHEWS-A)’  ’  ће тежити успостављању заједничког виртуелног центра (платформе), савјетодавног карактера, у југоисточној Европи, ради лакшег, конзистентнијег и квалитетнијег дјеловања.
Кроз тај систем је предвиђено да прогностичари из 20 земаља југоисточне Европе  непосредном комуникацијом препознају потенцијално опасне појаве, које могу угрозити Регион.  Платформа ће садржавати провјерене алате за прогнозу опасних временских појава. Кроз стандардизоване процедуре ће имати могућност правовремено упозорити одговорне иснтитуције држава на долазак природних непогода.
Наш РХМЗ Републике Српске ће као и у претходна два пројекта узети активну улогу, будући да резултати постугнути кроз њих, оправдавају учешће у потпуној мјери.

У том смислу смо веома сретни што присуствујемо почетку новог пројекта, а из уводних излагања и промовисања активности које ће се проводити, потпуно смо сигурни да ће бити веома конкретан и високо корисник за све земље кориснике.




Утицај висинског циклона на велику количину падавина у централном дијелу Посавине и Крајине, на југ до Динарских планина (15,16

Прва половина љета, ако посматрамо временске прилике је доста промјењљива, а температура се уклапа у вишегодишње просјеке. Средња мјесечна апсолутна максимална  је у јуну била од 25°C до 29°C (у планинама око 19°C).  Биљежимо само два топлотна таласа. Први је био од 23 до 26. јуна с температуром од 30°C до 35°C, те израженији око 13 јула кад је температура била од 35°C до 40°C. Поред тога јун је био јако кишовит, с количинама изнад просјека а понегдје и знатно изнад. Издвајају се два региона, један на истоку од Сарајевско Романијске регије, преко средњег и горњег Подриња до високе Херцеговине и други на западу Крајине.

 Прва декада јула мјесеца можемо рећи да је донијела угодно љетно вријеме, није било  превруће, ако изузмемо период од осмог до четрнаесто, кад је максимална температура била изнад 30 °C. Топлотни талас је доживео свој максимум 13. и 14. јула кад је температура била изнад 35°C (Бања Лука, Добој и Вишеград 38°C).
Већ 13.јула по висини се прдубљава предња страна долине уз притицање врло топлог ваздуха с југа, а у приземљу  притисак опада,  уз таласање фронталне зоне на крајњем западу Балкана. Таква синоптичка ситуација је погодовала јављању локалних непогода, грмљавинских процеса, с обилнијим пљусковима. 

Продубљавање висинске долине до сјеверног дијела Медитерана, уз присуство топлог и влажног ваздуха, условило је формирање циклонске циркулације изнад Медитерана. Она се одржавала 16, 17 и 18 јула захватајући скоро цијели Балкан и средњу Европу и централни Медитеран, дајући понегдје обилне падавине. Притицањем хладног ваздуха са сјеверозапада, на Алпима је западао снијег, а у траговима га је накратко било и на Балкану, на вишим планинама.
Обилних падавина је било и код нас. Петнаестог јула на истоку а шеснаестог и седаманестог на сјеверозападу и западу (од крајњег запада до ријеке Босне и на сјевер до Саве, а на југ до Динарских планима).

У сливу ријеке Врбаса постављено је низ аутоматских падавинских станица. Просторна слика падавина са тог слива изгледа овако:




The South-East European Consortium for Operational weather Prediction (SEECOP)

27. јун 2016, Подгорица: Други састанак SEECOP конзорцијума

The South-East European Consortium for Operational weather Prediction (SEECOP) је формиран на првом састанку Конзорцијума одржаног у марту 2015 у Београду, као заједнички интерес неколико земаља региона да сарађују у оквиру оперативне нумеричке поргнозе и одговарајуће техничке и научне подршке.

Споразум између земаља SEECOP конзорцијума  је потврђен од земаља чланица у октобру 2015. Главни циљ конзорцијума је да чланицама обезбједи коришћење система нумеричке прогнозе времена базираној на моделу: Non-hydrostatic Multiscale Model on the B grid (NMMB model)  нехидростатском НММ моделу на Б гриду.
Други састанак који је одржан 27.јуна2016 у Бару, Црна Гора, донио је нове битне закљуке кроз чију реализацију ће јачати значај и рад Конзорцијума.

У Европи постоји низ конзорцијума за нумеричку прогнозу. Проф. Нићковић (РХМЗ Србије) је на њиховом годишњем састанку у оквиру (АЕТ-а) представио конзорцијум. Препорука АЕТ-а је  да се чланице SEECOP-а придруже  C-SRNWP програмима и евентуално другим као што је i EUMETNET (уз напомену да су Србија, Црна Гора и Македонија пуноправни чланови EUMETNET-а , да Србија и Црна Гора доприносе раду CSRNWP, те да је Босна и Херцеговина сарадник у оквиру EMMA пројекта (метеоаларм). То би потицало размјену информацијау свим научним програмима везаним за нумеричку прогнозу времена (NWP). Друга препорука се односи на организацију радних и експертских група на исти начин како је то учињено у другим конзорцијумима како би комуникација била олакшана и усмјерена на праву адресу. Чланице конзорцијума ( хидрометеоролошки заводи: Србија, Црна Гора, Македонија, Албанија и БиХ кроз два ентитетска завода РХМЗ Републике Српске и ФХМЗ Федерације) су се сагласиле да се усвоје препоруке и изврши номинација предложених тијела (група).

Потврђено је да су Директори завода у Савјету SEECOP-а.  Пришло се формирању стручног тијела (координациони тим) састављен од представника из сваке институције, које ће радити на изради годишњих планова рада, припремати годишње извјештаје и координисати рад. Радне групе ће бити сталне формиране на истом принципу као у осталим конзорцијумина, а њихови чланови ће бити стручњаци из области нумеричке прогнозе. Годишње ће бити један до два састанка у мјесту које се заједнички изабере, а конзорцијумом ће предсједавати једна земља двије године. За прву предсједавајућу је изабрана Србија а предсједавајући је директор РХМЗ Србије Проф. Југослав Николић. Активности ће се одвијати самофинансирањем, али је разговарано о могућностима помоћи унутар СМО-WMO (свјетске метеоролошке организације), кандидовањем пројеката. Једна од активности ће бити израда приручника  НММБ модела, организација тренинга, већ у следећој години. Завод за хидрометеорологију и сеизмологију Црне Горе је направио интернет страницу конзорцијума, гдје ће се моћи пратити све активности унутар конзорцијума: http://seecop.meteo.co.me/index.php

Састанку у Бару је присуствовао представник EUMETNET-а Szinatai Balazs, који је приближио рад и функционисање других конзорцијума, те да је употреба WRF моделинга врло значајна, будући да се ови други конзорцијуми базирају на моделирању на бази европског центра за прогнозу времена, а ову базу само понеки користе као секундарну. Већ је успостављена сарадња ECMWF-a и NCEP-а преко Проф. Завише Јањића креатора NMMB   модела.

Закључено је да конзорцијум има научне потенцијале да своју активност прошири увођењем у модел, друге сегмента моделирања као што је транспорт чврстих честица и прашине (DREAM) -Проф.Нићковић и други , (HYPROM) – Пејановић и други, модела за прогнозу поплава, те детаљније физике облака, због све учесталије појаве екстемних грмљавинских непогода. Проблем остају финансије и дијелом технички капацитети. Исказа




AlpArray научни пројекат – Инсталација сеизмолошких станица на територији Републике Српске

Имплементација AlpArray научног пројекта који се припрема од Конференције ЕГУ 2011 у Бечу званично је започела у јулу 2015. године инсталацијом опреме широм Европе.
AlpArray је мултидисциплинаран, истраживачки оријентисан пројекат који окупља националне сеизмолошке и геолошке заводе и академске институције  како би се фокусирали на ширу  Алпску област,  као подручје  од заједничког интереса. У пројекту учествују 44 институције из 18 земаља на челу са Универзитетом за технологију и   природне науке из Цириха и Сеизмолошким заводом Швајцарске. Разумијевање тектонике и геодинамике густо насељене  шире  Алпске области ће  имати директан друштвени утицај. Научна питања која треба да буду ријешена су од интереса за ширу научну заједницу а научни резултати ће бити преносиви на остале дијелове Европе и свијета.
 За потребе прикупљања   података високе резолуције  биће, поред осталог,  успостављена сеизмолошка мрежа састављена од 500 станица  са широкопојасним сензорима постављеним на удаљености 30-40 km у широј Алпској области.   

Сврха  AlpArray сеизмолошке мреже као прве  фазе  пројекта ће служити  за прикупљање свих расположивих  података  о орогенези Алпске области за научна истраживања која ће након прве фазе услиједити. Институције које су набавиле  сопствену опрему исту ће инсталисати а како РХМЗ исту не посједује, будући да се ради о веома софистицираној и скупој опреми, Сеизмолошки завод Швајцарске је  допремио своју опрему за 3 сеизмолошке станице које су према научном плану предвиђене за инсталацију на територији Републике Српске. Након избора адекватних лкација и њихове припреме те припреме техничких детаља везано за комуникацију и пренос података у реалном времену  стручњаци из Швајцарске су крајем новембра 2015. године посјетили наш Завод те заједно за запосленима извршили инсталацију на локацијама  Србац, Мраковица и Клековача.
 Поред учешћа у веома значајном научном пројекту са величином и густином сеизмолошке мреже која до сад није виђена,  наш бенефит је чињеница да ћемо моћи бар привремено, за вријеме трајања пројекта,  проширити нашу мрежу са 3 додатне  сеизмолошке широкопојасне  станице али и користити за сеизмолошки мониторинг  податке у реалном времену  са свих осталих станица из мреже AlpArray које су нам од интереса. Поред наведеног након прикуљања и обраде података исти ће нам као институцији учесници бити доступни за истраживачке пројекте.