26. октобар 1969. године, у 16 часва и 36 минута мирно недјељно поподне Бањалуку и Бањалучане је продрмао јачи земљотрес магнитуде 5.6 Рихтера који је причинио прве озбиљне материјалне штете. Локални Кризни штаб за ванредне ситуације се окупио и донио јако важну одлуке у том тренутку којом је обуставио наставу у свим школама, рад у свим предшколским установама и забранио рад у фабрикама и колективима тог 27. октобра, када је услиједио други, далеко јачи потрес у 9 часова 10 минута и 56 секунди магнитуде 6.6 Рихтера, који је разорио град. Овом одлуком избјегнута је много већа трагедија. Живот је изгубило 15 људи, а 1117 особа је било теже или лакше повријеђено. Потпуно је уништено или тешко оштећено 86 000 станова, велики број јавних објеката, школа, болница и привредних предузећа.
Једно од свједочанстава: „Земља је прокључала, звук је био језив”
Савременици описују да је главном удару претходила ужасна, потмула тутњава из дубине земље која је звучала као грмљавина стотину возова. Многи се сјећају како су се у тренутку рушења у ваздух подигли огромни облаци прашине од малтера и цигле, због чега се усред дана неколико минута ништа није видјело.
Бањалука након земљотреса
Сви часовници у Бањој Луци показују тачно вријеме осим Кривог часовника на Тргу Крајине чије су казаљке стале у 9 часова 10 минута и 56 секунди 27. октобра 1969. године који нас трајно подсјећа на овај догађај . То је најјачи земљотрес на територији Босне и Херцеговине до данас чије посљедице нису биле само на територији Бање Луке него у још 15 крајишких општина.
Највише су страдале образовне установе и објекти који нису грађени по грађевинским стандардима, чак неки објекти нису имали ни бетонске стубови ни плоче. Објекти из доба Аустроугарске као што су Бански двор, Позориште и зграда Оштине нису претрпјела озбиљнија оштећења.
На линковима испод су кратки филмови након ове катастрофе забиљежене аматерским камерама тог доба:
https://www.youtube.com/watch?v=cZtfFL-jFYM
https://www.youtube.com/watch?v=YMW_w5aFTGQ
Након катастрофалног земљотреса у Скопљу 26. јула 1963. године прописани су нови, много строжи услови за градњу у трусним подручјима, а након бањалучог земљотреса стандарди су додатно пооштрени.
Природа тражи да се људи понашају онако како она захтjева. Земљотрес не можемо предвидјети, али га очекујемо. Да бисмо знали какав земљотрес можемо очекивати и гдје морамо да скупљамо и анализирамо податке о тим појавама и зато као сеизмолошка служба постојимо. Што више података региструјемо и скупимо с циљем да упознамо тло на којем живимо, сеизмичка превентива и прописи ће бити квалитетнији. Шта ово конкретно значи?
За ефикасно смањење сеизмичког ризика и организовање мјера заштите од земљотреса неопходно је познавање локалних и регионалних сеизмолошких услова (сеизмолошке карте за основно и локално тло). На основу њих треба да се изврши оцјена могућег дејстава земљотреса како би и саме мјере биле ефикасније. Ова процјена представља основу за урбанистичко планирање градова и насеља и архитектонско – грађевинско пројектовање зграда, саобраћајница, инфраструктуре, индустријских и енергетских постројења...
Не постоји потпуно заштићено друштво. Успјешност заштите од земљотреса зависи од сваке карике једног великог ланца у који су укључени геолози, геомеханичари, сеизмолози, грађевински инжењери, просторни планери, архитекте... инвеститори, надзор... Јачина овог ланца је у најслабијој карици, коју ће будући земљотрес сигурно пронаћи.
Значи, сеизмолози постоје да би, не само, доставили грађанству информацију о параметрима догођеног земљотреса. Напротив, наша улога је много значајнија, јер смо задужени за сеизмолошки мониторинг, тј. да пројектујемо, одржавамо и унапређујемо сеизмолошку мрежу, архивирамо и синтетизујемо регистроване податке, генеришемо их у виду мапа које су неизоставан дио грађевинских норматива и правилника за пројектовање свих врста грађевинских објеката отпорних на очекиване сеизмичке силе.
Земљотрес не убија, људи страдају због неотпорних објеката који нису појектовани да издрже очекиване земљотресе. Земљотрес је природни феномен на који човјек нема никакав утицај, али је човјек директно одговоран за његове посљедице.
Улагање у сеизмичку превентиву је директно улагање у безбједност грађана.
