ИЗГЛЕДИ ВРЕМЕНА ЗА ЈАНУАР МЈЕСЕЦ 2021.ГОДИНЕ

image_pdfimage_print

Сажетак: Дугорочне прогнозе указују на то да би средња температура за јануар била изнад просјека, посебно у првој декади и на крају мјесеца. Период између, тј. у другој декади и половини треће би био хладнији, када је очекивати и снијежни покривач. Он би се задржавао до 23/24 јануара. У том периоду би се и у нижим предјелима јављали ледени дани, а најниже температуре би ибле у периоду од 19 до 23 јануара, изражено на истоку и у планинама. Највише падавина ће донијети прва декада, а укупна количина би за сјевер била око или мало испод просјека, у Крајини и на југозападу изнад просјека, а на југу око или локално и знатније изнад просјека.

Прогноза за јануар  2021. године

 

Климатолошки изгледи за децембар 2020.године

Температура:

                На графикону који слиједи, су дата прогнозирана поља средње температуре, који показују да ће средња мјесечна температура у већини предјела бити изнад нормале а на сјеверу и знатно изнад.  У планинском појасу, изразитије на истоку и у високој Херцеговини температура ће бити близу нормале или мало изнад ње и имаће вриједности (од -1 до 0°C, локално и мало изнад нуле) у планинама, а мало нижим предјелима тог појаса од 0 до 2°C ), појасу према сјеверу и југу који се наслања на планине, мало изнад нормале (за један до два, односно два до три степена), што претворену у вриједности средње температуре је  (од 2 до 3/4°C), а локално на сјеверу и југу у ниској Херцеговини и мало више. Вјероватноћа испуњења прогнозе је најизвјеснија у планинском појасу а мање на сјеверу и југу будући да ће бити периода ниских температура и често облачног времена, што би у сваком случају умањило ефекат позитивног одступања.

У првој декади мјесеца температура ће бити изнад нормале посебно за источну половину земље, а нешто мање изражено западну половину, у просјеку за два до  три °C. У другој седмици до 17.јануара биће хладније па ће средња вриједност бити у оквирима и испод нормале. Након тога би поново следио краћи период пораста температуре., да би почетком треће декаде било ново захлађење, које би посебно централном планинском појасу донијело ниске температуре. Према ЦФС моделу дугорочне прогнозе поновни раст температуре се очекује након 25.јануара, тако да до краја мјесеца ће бити све више позитивних температура уз изостанак јутарњих мразева.. Ход средње температуре по седмицама пратимо на графикону који слиједи.

Од четвртог до деветог јануара се наставља са периодом релативно топлог времена за ово доба године. Јутарње температуре ће бити  (од -2 до 3°C у планинама од -5°C), а максималне дневне (од 3 до 8°C) првих дана локално на сјеверу и југу  и више (од 10 до 12°C). Од шестог постепени пад температуре, а јаче захлађење тек од недјеље десетог јануара. Синоптички гледано прва декада ће бити у знаку утицаја јаке циклоналне активности у Медитерану. Очекује се да висинско струјање и даље буде углавном југозападно, тако да ће прилив влажног ваздуха са Медитерана бити костантан, тако да ће се одржавати падавинско вријеме. Очекују се и обиле падавине, посебно у јужној половини земље и дијелом у Крајини. Након десетог јануара, биће период сувљег времена али уз промјену струјања на сјеверозападно, уз прилив хладног арктичког ваздуха, тако да ће температуре бити у паду, па ће тада бити и јачих мразева, те појаве ледених дана и у нижим предјелима на сјеверу. Те карактеристике температуре би се задржале до средине мјесеца.

 

Падавине:

                Прогноза укупне акумулиране количине падавина за мјесец децембар даје дефицит падавина на сјеверу, изражено у централном појасу, мало испод просјека и око просјека у високој Херцеговини, а у најјужнијем дијелу, ниске Херцеговине и изнад просјека. Према анализираној синоптици, највећу непрецизност даје југ, гдје распон може бити од 75% од просјечних до 150% у односу на просјек. Ово ће и у овом мјесецу зависити од утицаја  циклона у Средоземном мору. Већ се прецизније може говорити о обилним падавинама на јгу у првих десет дана јануара. У сјеверној половини земље се прогнозира количина падавина од 60 до 80 mm/m²,  на југозападу и дијелом у Крајини  до  130 mm/m², на југу  од 170 mm/m², локално изнад  200 mm/m².

Више падавина се очекује у првој декади мјесеца. Као што смо напоменули то се односи на крајину и јужну половину земље. Што се тиче снијега, накратко ка може бити на почетку мјесеца али на крајњем западу и сјеверозападу, с већом вјероватноћом око десетог и једанаестог уз формирање снијежног покривача, који би се онда уз хладније вријеме задржавао и наредни период. Нове падавине се очекују пред крај друге декаде, када би се снијежни покривач у већини предјела и обновио. У трећој декади иза 22.јануара, поало би снијег копнио и у вишим предјелима, тако да би након 25. Се задржао само у  планинама.  У наставку слиједе слике прогнозе аномалике количине падавинама по седмицама.

Према излазу из модела (RCC SEEVCCC  RHMZ Srbije), доносимо на мапи која слиједи мјесечне количине падавина. (Напомена: интерна интерпретација (прорачун) количине падавина).

Синоптика и вријеме:

Први период до десетог је већ обухваћен прогнозом, тако да у наставку доносимо прогнозу развоја синоптичких система за друге двије декаде. Након, утицаја фронталног система десетог и једанаестог јануара, који ће донијети падавине и формирање снијежног покривача струјање ће окренути на сјеверозападно уз притицање хладног арктичког ваздуха, тако да ће у том периоду бити хладно с јутарњим мразевима, а у многим мјестима ће и дан бити леден, тј. температура се неће дизати изнад нуле, једино понегдје на сјеверу а и на југу ће бити позитивна. Попуштање хладноће се очекује шеснаестог децембра, када ће накратко ојачати гребен, да би након тога имали поново утицај хладног арктичког фронта са сјевера Европе, али будући да долази са копна, неће бити богат влагом ,па ће уз поновно захлађење донијети слабе до умјерене падавине снијега.

По свему судећи период који слиједи иза 18., па све до 25.јануара, биће најхладнији дио овогодишњег првог мјесеца. У том периоду ће још око 22.доћи до новог фронталног поремећаја са сјеверозапада, с новим падавинама снијега, да би затим, око 24 почео постепени утицај термобаричког гребена из западног Медитерана уз сјеверозападно висинско струјање и пораст геопотенцијала. Топла ваздушна маса ће се приближавати Јадрану а хладнији ваздух повлачити према истоку Балкана и Европе.

Двадесет шестог и седмог би висинско струјање скренуло прво на западно а затим на југозападно, одржавајући промјењљиво вријеме и претежно суво, те периодично с мањим падавинама. Јаче наоблачење уз релативно топло вријеме насупило би на крају мјесеца, кад се очекује продубљавање висинске долине у западном медитерану, а изнад Балкана југозападно струјање.

Утицај фронта и могуће формирање циклонске циркулације се очекује 29.ог на 30. јануар, кад ће бити топло и са обилнијим падавинама. Након кратког станка падавина, би се мјесец јануар завршио с још једним фронталним системом који би у у југозападној струји донио кишу

Према свему овоме прогноза снијежног покривача указује на то да би га било све до 23/24 јануара након чега би копнио, а нови снијег би могао пасти на самом крају и почетку фебруара.

Игор Ковачић, дипл.метеоролог

Основе на којим се базира прогноза:

*(пробна израда прогнозе времена за мјесец дана)

 

*Прогноза се базира дијелом на синоптичкој прогнози која се сада у центрима прогнозе времена ради за период до 15 дана унапријед и CFS модела који има продужење прогнозе на мјесец и више дана. Вјероватноћа прогнозе опада с периодом прогнозе за коју важи. Зато о прогнозама за дужи период говоримо о тренду прогнозе или њеним изгледима, тако да их на тај начин треба третирати. Прогнозе за период од мјесец дана су комбинација синоптичких и климатолошких прогноза времена и  раде се у виртуелном климатском центру Милутин Миланковић у Београду, на основу модела и реанализа, те климатским аналогијама година из низа осматрања у Европи (низ је 150 година). Прогноза даје аномалију температура и падавина, у односу на просјечне мјесечне вриједности тих параметара. Аномалија температуре се даје у степенима а падавина у процентима од нормале.

Овдје осим напоменутог,  да су ово само оквирне процјене требамо рећи да је статистичка процјена чија се слика даје у графичком приказу, увијек мање екстремна од могуће, због чега могу настати грешке. Али најважнија информација је та да се добро прогнозира, да ли су падавине и температура испод или изнад нормале.

У тим оквирима треба и посматрати прогнозу.