IN MEMORIAM Професор Завиша Јањић, чувени српски и свјетски метеоролог

image_pdfimage_print

Преминуо је Проф. Завиша Јањић, велики српски научник из области метеорологије, прецизније нумеричке прогнозе времена и добитник престижне свјетске награде (ИМО) iz области метеорологије, те дописни члан САНУ (Српске Aкадемије Науке и Уметности) у 70.години живота у Вашингтону. То је велики и ненадокнадив губитак за све нас и свјетску метеоролошку заједницу.

На почетку преносимо информацију са NOAA NWS Enviromental Modeling Centar facebook странице која је прва објавила ову тужну вијест:

Жао ми је што морам рећи да је наш цијењени пријатељ и колега Завиша Јањић преминуо преко викенда (31 март 2019). Завиша је био један од најпаметнијих људи које сам икада упознао. Његов допринос нумеричкој прогнози времена био је заиста изузетан и његова посвећеност је била инспиративна. Ненадокнадиво ће недостајати породици, пријатељима и метеоролошкој заједници. – Jack Kain

Проф. Завиша Јањић је рођен у Чачку 1949. године. Дипломирао је метеорологију 1971.године на Универзитету у Београду, 1974. магистрирао и 1977. докторирао на Свеучилишту у Загребу (докторска тема: Доприноси поузданијем нумеричком диференцирању у нумеричким моделима атмосфере у областима са стрмом топографијом). Главни научни интерес му је био нумеричко моделирање атмосфере. Из научне каријере издвајамо:

1971-1973: Центар за атмосферске науке, Универзитет у Београду

1973-1985: Савезни хидрометеоролошки завод

1985-1986: Републички хидрометеоролошки завод Србије

Био је професор на Универзитету у Београду: 1978. доцент, 1987 ванредни професор, 1991. редовни професор. Године 1987. прелази на пуно радно вријеме на Факултету физике.

У периоду 1975-1976 је радио у Европском центру за средњерочне временске прогнозе (European Centre for Medium-range Weather Forecasts (ECMWF)).

Од 1989 до 1990 био је  водитељ научног програма UCAR [University Cooperation for Atmospheric Research]  [Универзитетска сарадња за атмосферска истраживања] у Националном метеоролошком центру (НМЦ) у Вашингтону. (National Meteorological Center (NMC) in Washington, D.C).

У периоду од 1994 до 2009 радио је у  Националном центру за предвиђања у животној средини (НЦЕП) Вашингтон, преко UCAR(National Center for Environmental Prediction (NCEP) Washington through UCAR) а 2009. придружио се НЦЕП-у (NCEP).

Био је члан  САНУ (Српска Академија Науке и Уметности), Одељење природно-математичких наука: члан ван радног састава од 23. 10.1997. а одељење за математику, физику и гео-науке као  дописни члан од 8.06.2000.

Међународна научна тела: Истраживачка радна група за краткорочна и средњорочна предвиђања комисије ВМО за атмосферске науке; 1982-1986, председавајући Управног одбора за екстратропско моделирање ограниченог подручја. Радио је у пројекту Комисије за атмосферске науке СМО (WMO) 1983-1988, био члан заједничке радна група за нумеричко експериментисање СМО (WMO),  комисије за атмосферске науке и Међународни савјет научних удружења 1985-1990, научни савјетодавни одбор Европског центра за средњерочну  прогнозу времена у периоду 1985- 1993.

Преглед научних активности

  • Анализа и оптимизација метода за прорачун градијентне силе притиска у координатним системима који прате површину Земље и на другим аспектима уградње ефеката планина у нумеричке моделе.
  • Развој енергетских конзервативних нелинеарних адвекционих шема са контролисаном нелинеарном енергетском каскадом на полупросторним мрежама;
  • Формулисање и развој параметризације физичких процеса, посебно оних који се баве турбуленцијом, влажном конвекцијом, вискозним подслојем и процесима чврсте површине;
  • Развој оригиналног приступа нехидростатичком моделирању за апликације нумеричке прогнозе времена и
  • Развој неколико генерација атмосферских модела (Eta, NMM), укључујући нови модел (NMM B)са више размјера (од микро и мезо до планетарног) са неколико иновативних и јединствених карактеристика. Овај модел је сада окосница рада конзорцијума за нумеричку прогнозу времена SEECOP који окупља земље југоисточне Европе а лидер партнер је Републички хидрометеоролошки завод Србије.

Научне награде:

1978: Награда за истраживање СМО (WMO), а за подстицање младих научника из RA VI (Европа)

1981: СМО (WMO), награда фонда Боривоје Добриловић за истраживања  у метеорологији.

2007: Америчко метеоролошко друштво W. Reichelderfer Award: “For outstanding contributions to developments and implementation of NCEP limited-area weather prediction models (Eta and NMM).”За изванредан допринос развоју и имплементацији NCEP модела прогнозе времена за ограничену површину (Eta и NMM). Бројчане и параметарске шеме које је развио идеално комбинују теоријска рјешења, те дају  равнотежу између елеганције и практичности. ”

2012: 57. награда Међународне метеоролошке организације (ИМО) International Meteorological Organization (IMO) Prize, што је у рангу Нобелове награде за област метеорологије.

(ИМО награда, носи име претходнице Светске метеоролошке организације, Интернационалне метеорололошке организације (ИМО) која је основана 1873, додељује се сваке године од 1956. и највиша је и најпрестижнија у оквиру метеоролошке науке.Међу добитницима ИМО награде су највећа имена твораца савремене метеорологије и климатологије као егзактних наука, али нико осим проф. Јањића није са ових простора.)

Његов свеукупни научни рад ће бити уткан у сва нова истраживања на пољу моделирања атмосфере, а биће и инспирација свим младим метеоролозима и истраживачима на пољу метеорологије.

Вечна му слава!