16.08. током поподнева на западу је дошло до развоја облака нестабилности који су захватили Крајину и премештали се даље ка истоку.

Око 16-17 часова јачи пљускови са грмљавином уз јак до олуни ветар захватили су Бањалуку. На метеоролошкој станици у Бањалуци, насеље Лазарево, измерен је маскимални удар ветра од 14 m/s, а на аутоматској станици у Кампусу 14,8m/s.

Највише кише је пало у Кнежеву и Мркоњић Граду:

 

Осмог августа је преко наших крајева прешла линија нестабилности дајући локалне пљускове и непогоде, углавном у јужној половини земље, те изражено на истоку земље, у сарајевско романијској регији и у средњем току ријеке Дрине.

Највише кише за 24 часа је пало у Вишеграду 75,6 l/m², што је за 16,6 l/m² више од мјесечног просјека падавина за август,  те у  Сокоцу 68,7 l/m² (мјесечни просјек за август је 70.8 l/m²).

У Бијељини је ово била прва киша након мјесец дана, а пало је 31,7 l/m². Бања Лука која биљежи јаку сушу, ни овим нестабилностима није добила ни капи кише. Тако да можемо рећи да суша која је била присутна у јулу и јуну мјесецу се наставила у већини крајева сјеверног појаса и у августу. У наставку дајемо сликовни приказ пролаза линије нестабилности преко наше земље.

У појединим мјестима поред обилних падавина било је и појачаног вјетра (Бијељина и Соколац 14 m/s, а у Вишеграду 12 m/s).

На крају дајемо количине падавина у ових првих осам дана падавина августа мјесеца с фокусом на обилније падавине на истоку:

 

Сажетак: Јако грмљавинско невријеме задесило је Соколац, остављајући иза себе огромне штете на воћу, различитим усјевима, као што је кукуруз, а трава спремна за кошење је полегла.

Соколац је забиљежио  највећу количину кише  (64,3 l/m²) уз град. Од те количине за сат времена је пало 50 литара, а максимална температура од 29,7˚C је за три сата пала за 18,2 ˚C, на 11,5 ˚C. При проласку облака изнад Сокца дувао је маховит вјетар који је у једном тренутку достигао и олујну вриједност од 18,9 m/s.

Топлотни талас је већ дуго присутан изнад наших подручја, а пети јули је био веома врућ, као и претходни дани. Међутим у синоптичкој слици времена полако су наступале промјене. По висини је слабио утицај термобаричког гребена уз премјештање плитке долине са запада, као дијела циклонске циркулације на сјеверозападу Европе, а преко Јадрана је у наше подручје притицао влажнији ваздух који је у централном планинском појасу лабилизовао атмосферу. Већ у раним послеподневним часовима расли су облаци нестабилности и почели давати грмљавину и локалне пљускове. Око четрнаест часова то је већ била формација добро развијених кумулонинбуса (Cb-cumuloninbus),у линији нестбилности која је напредовала према Сарајевско-романијској регији и сјеверу, дајући изражену грмљавину, пљускове и непогоде. Радарске слике су давале јачину одраза и више од  50dBZ, што указује на веома јак развој облака непогоде.

Слике које слиједе приказују области најачег развоја грмљавинских процеса и јаких пљускова. Посебно је истакнута зона Сокоца, гдје је забиљежено врло јако невријеме с градом и олујним вјетром.

Друга слика показује цијели систем конвективних облака изнад Босне и херцеговине у свом премјештању у југозападнојструји према сјевероистоку.

Ове нестабилности и непогоде дале су обилније и врло обилне падавине у централном појасу од запада до истока:

Обилни пљускови су били од Рибника и Мајевца (40,5 l/m²), преко Кнежева до Дервенте и Добоја (45,9 l/m²) на сјеверу, те Хан Пијеска, Милића и Сокоца на истоку, гдје је пала највећа количина кише  (64,3 l/m²) уз град. Од те количине за сат времена је пало 50 литара, а максимална температура од 29,7˚C је за три сата пала за 18,2 ˚C, на 11,5 ˚C. При проласку облака изнад Сокоца дувао је маховит вјетар који је у једном тренутку достигао и олујну вриједност од 18,9 m/s.

Врло јак вјетар је дувао и у Вишеграду: 13,9 m/s  те Бијељини: 14,6 m/s.

 

 

 

Први део пролећа био је хладнији од просека уз врло ниске температуре током марта и априла. Почетак маја је био хладнији од просека, а од 10. маја уследио је нагли пораст температуре уз велики број дана са температуром изнад 30 степени.

 

Мај је био око степен до два топлији од просека у већини предела. Са средњом температуром од 19°С, ово је био други најтоплији мај за Бања Луку од 1961. године. Топлије је било само 2018. године када је средња температура била 19.2°С.

 

Било је и пуно тропских дана (дани са температуром изнад 30°С). Највише тропских дана било је у Вишеграду, чак 10, у Бањалуци и Добоју 8 дана.

Бања Лука је само у мају 2009. године имала више тропских дана када је температура прелазила изнад 30 степени током 10 дана, а Добој 2003. године када је било 9 тропских дана.