Прва конференција новог пројекта који је наставк ДРР пројекта (Смањење ризика од природних непогода) је одржана у Загребу 30-31 августа 2012.
Иницијални састанак представника Свјетске метеоролошке организације (СМО-WМО), УН међународне стратегије за редукцију ризика – UNSDR) и представника националних служби за најаву и управљање природним непогодама, те Хидрометеоролошких завода региона, је означио почетак спровођења пројекта “Јачање отпорности на природне непогоде на западном Балкану и Турској”.
Из БиХ иницијалном састанку су били присутни представници из оба ентитетска хидрометеоролошка завода (Републички хидрометеоролошки завод Републике Српске и ФХМЗ).
Први дио пројекта смањења ризика од природних непогода завршен је у јулу прошле године. Кроз тај пројекат се покушало доћи до релевантних података о стању и капацитету хидрометеоролошких служби у региону, кроз радионице су оспособљавани експерти институција у оперативним пословима који су везани за ране најаве непогода.
Подручје Балкана и Турске изложено је честим природним непогодама, попут превисоких/прениских температура; падавинама које проузрокују поплаве и одроне земљишта; сушама; шумским пожарима и земљотресима. Три главна подручја дјеловања, планирана пројектом укључују: сарадњу и побољшање регионалног умрежавања и координацију, у сврху смањења ризика од природних непогода, јачање прекограничне сарадње у управљању ризицима од непогода и повећање регионалне способности мониторинга и предвиђања хидрометеоролошких опасности. Овим пројектом ће се такође дјеловати према успостављању ефективног прекограничног система раног упозорења за вишеструке опасности, као и помоћи у усклађивању пракси за смањење ризика од непогода институција корисника пројекта, са праксама и стандардима земаља Европске уније.
Пројекат ће се спроводити у наредне двије године (завршетак пројекта мај 2014.), у заједничкој координацији WМО-а и УНИСДР-а, а средства у износу од 2,2 милиона € су обезбијеђена од стране Европске комисије, кроз Инструмент предприступне помоћи ИПА. Земље кориснице пројекта су Албанија, Босна и Херцеговина, Хрватска, Црна Гора, Србија, Република Македонија, Турска и Република Косово (према конвенцији УН-а 1249/55). Крајњи корисници пројекта у Босни и Херцеговини ће бити РХМЗ РС и ФХМИ, а у неким сегментима ће бити укључивани представници Цивилних заштита и Министарство безбједности.
Активности у оквиру пројекта
17 октобра је у оквиру истог пројекта наш завод посјетила Др Брунет, експерт Свјетске метеоролошке организације за климатологију, у циљу остварења задатака из пројекта а односе се на инвентуру стања прикупљања, обраде, архивирања и контроле квалитета података. Поред тога њен задатак је да направи преглед капацитета климатолошког одјељења: хардверских, софтверских и наравно људских. У оквиру тога је и прибављање информација потребних Свјетској Метеоролошкој организацији о томе да ли Републички Хидрометеоролошки завод Републике Српске посједује CDMS (Climat Data Management System), софтвер за управљање климатолошким подацима и продуктима у електронској форми. Др Брунет се посебно интересовала за стање историјских података, њиховој доступности и потреби да се прекинути низови повежу, те изврши њихова оцјена квалитета.
Користи за Републички хидрометеоролошки завод Републике Српске би произашле из препорука Др Брунет, изражене кроз званични документ, шта све треба учинити како би се достигли стандарди и квалитет које прописује СМО. Будући да Републички хидрометеоролошки завод Републике Српске не посједује clidata software, једна од користи би било изначажење начина да се то кроз пројекат обезбједи од стране СМО.
Током септембра у Румунији је одржан један део обуке за прогностичаре где се кроз рад са прогностичарима из Националног метеоролошког центра Румуније, наш прогностичар обучавао за боље праћење и упозоравање на опасне временске прилике. Назив курса је: “On-the-job training on severe weather forecast and warnings“