Сажетак: Друга фаза Конференције се састојала од извјештавања Радне структуре Регионалне асоцијације 6. Европа (RA VI-18 (Phase II),) праћења процеса регионалних реформи, укључујући најновије одлуке Конгреса. Фокусирала се на неке од захтјева за регионалну и међурегионалну сарадњу, сарадњу и партнерству у РА 6., као што је стратешко савезништво међу земљама. На састанку су представљени дијелови стратешког и оперативног планирања у РА 6. који се односе на имплементацију СМО информационих система (WMO Information Systems (WIS))и Интегрисаног глобалног система осматрања (WMO Integrated Global Observing System (WIGOS)), глобалног система прогнозирања и обраде података (Global Data Processing Forecasting System (GDPFS)) и регионалних климатских центара (Regional Climate Centres (RCC)

Важан дио су биле теме заједничке мреже. Изнешени су се неки важни примјери гдје је побољшана сарадња између истока и запада РА 6. региона, што је од кључног значаја за рад унутар Региона. На сесији су дотакнута питања јавног и приватног ангажовања на примјеру укључености приватног сектора у вештачку интелигенцију и радарске системе.

Дискусије и дијалози су били  пропраћени кратким презентацијама одабраних тема, што је било добра основа за потицање расправе о нацртима приједлога за укључивање у План рада РА 6. за 2022, који је био затим усклађен са текућим процесом креирања оперативног плана за читав СМО.

19. новембра 2021,године одржала се друга фаза 18, конференције Регионалне асоцијације Европа, при Свјетској Метеоролошкој Организацији. Њен предсједник Мајкл Штаудингер (Michael Staudinger, President of RA VI) отворио је Конференцију, упутио поздравне ријечи и захвалност свим земљама чланицама на доприносу у заједничком раду, те позвао Генералног секретара СМО Петри Таласа (Petteri Taalas, Secretary-General) да поздрави аудиторијум и истакне значајне активности у раду СМО, везано за претходно одржани ванредни конгерс и плановима за будућност, те улози и мјесту Региона 6. Европа, у склопу тих развојних планова.
20. 
21. Извјештај Предсједника 6. Региона Европа, био је цјеловит и концизан. У дијелу најважнијих активности навео је:

    1.идентификацију кључних недостатака у капацитетима и приоритетима у региону, развој регионалних планова  који служе као основа за развој стратешких и оперативних планова СМО и као подршка чланицама (Регион 6. Европа је друга највећа Асоцијација а и једна од најактивнијих у СМО);

    2.Именовање експерата из региона у помоћне органе Организације као и њихово ефективно коришћење у подструктурама регионалних удружења (асоцијација);

    3. Праћење и евалуација активности регионалне асоцијације, укључујући активности регионалних центара СМО у сарадњи са релевантним техничким комисијама, председницима радних група/стручних тимова, фокалним тачкама и регионалном канцеларијом;
    4. Координација комуникације са Регионалном канцеларијом у смислу олакшаног испуњавања захтјева чланицама да релевантне платформе СМО буду ажуриране на вријеме.

    Достигнућа у раду су била:

    1. Оснивање Радног тима Асоцијације 6, Региона Европа (RA VI Task Team) за циљеве одрживог развоја;
    2. Избор регионалних експерата у формиране комисије у СМО;
    3. Заједно са другим регионалним удружењима развој и Секретаријатовог концепта СОФФ-а (SOFF);
    4. Развој активности предвиђених са: EC-72/Doc. 4.4(1)- кроз праћење напредка у јачању ефективних партнерстава, те праћења напредка у извршењу развојних пројеката СМО;
    5. Праћење Резолуције )Resolution 6 (Cg-18) )- СМО Регионалне асоцијације )WMO Regional Associations)
    6. Развој према Резолуцији ЕЦ-72 (Development of EC-72 Unified Data Policy Resolution (Res. 1)) Унифицирана политика података (Рез. 1)
    7. Припрема, заједно са предсједницима других регионалних удружења ЕЦ-72/Доц. 3.3(2) (EC-72/Doc. 3.3(2)) – Свеобухватан преглед активности и механизама рада регионалних удружења (асоцијација).

    На крају је дао препоруке за наредне активности:

    Да се укине Радни тим формиран да води бригу о политици података, будући да више нема потребе за истим, те да се касније одлучи да ли би можда било неопходно да се формира  нови радни тим у вези са примјеном  Резолуције о обједињеној политици СМО за међународну разјмену података система Земље.

    Комуницирати са заинтересованим странама о „Јединственој политици СМО за међународну размјену података о „систему Земаља“, укључујући оне у приватном сектору, те на Националном нивоу, како би се подстакло међусобно разумјевање политике и обезбедила њена примјена.

    Након тога је слиједио низ презентација о појединачним активностима, пројектима, те размјени података кроз различите моделе, о којима смо већ раније информисали. Милан Дацић(Шеф Региона Европа) је изложио све активности које су се одвијале у претходном периоду у њиховој Канцеларији, те представио планове за 2022, дате у цртицама како слиједи:

    1. Подржити рад радних група РА 6. у изради Радног плана РА 6. (прва верзија до љета 2022.)
    2. Успостављање партнерства са Европским истраживачким савјетом (European Research Council) кроз RA VI WG-Research) и њених чланица (представљених кроз JRC, ECMWF, EUMETSAT, EUMETNET, и бројне друге институције као што је (R&D), ради процјене могућности подршке за научне истраживачке пројекте, ради ријешавања свеобухватних изазова и научних истраживања у „систему Земља“.
    3. Ангажовање научне експертизе из области физичких(природних) и друштвених наука у РА 6. Европа ради сарадње са корисницима услуга, у оквиру сервиса за климу, воду и животну средину, а кроз истраживање, моделирање и прогнозу.
    4. Организовање иницијалног састанка на отвореној платформи ППЕ (PPE) у РА 6.
    5. Успостављање почетних/пилот функција Регионалне мреже WIGOS центара који покривају цијели РА 6.
    6. Организација обуке о WIS и WIGOS техничким аспектима потребним за побољшање квалитета и размјене података ОБС за одабране стручњаке Националних хидрометеоролошких сервиса из РА 6.
    7. Подршка припреми извјештаја о стању климе у РА 6.)асоцијација Региона 6. при СМО).
    8. Припрема пуног приједлога пројекта за 3. фазу пројекта SEE-MHEWS-а(пуна операционализација система) за усвајање од стране представника региона Југоисточне Европе (СЕЕ).
    9. Припрема студије изводљивости за имплементацију потпуно оперативног система SEE-MHEWS-а .Припрема анализе трошкова и користи од SEE-MHEWS-а.
    10. Развој програма истраживања и развоја за југоисточну Европу и усвајање од стране ПР-а званичних представника сервиса из југоисточне Европе.
    11. Пружање техничке подршке земљама југоисточне Европе у побољшању међународне разјмене података, укључујући техничку подршку за НХМС за превазилажење главних препрека за размјену података у складу са SEE-MHEWS-а и СМО јединственој политици података.Пружање континуиране техничке подршке за развој SEE-MHEWS-а система.
    12. Подршка припреми пројекта Интегрисаног управљања сушом за Фонд за адаптацију (земље Дринског слива).

    Једна од важних тачака дневног реда је био избор новог Предсједника РА 6. Акламацијом је изабрана Корнелија Радич, (Kornelia Radics )Мађарска,  а за потпредсједника Роар (Roar SKALIN) Норвешка.

22. 
23. Припремио Игор Ковачић

Сажетак:

Од 100 до 150 l/m² кише од првог до деветог новембра у 07:00 часова је пало у Шипови, Вишеграду, Рибнику, Дринићу, Рогатици, Мајевцу (извор Пливе), Бијељини и Билећи. Од 150 до 200 l/m² је пало Зворнику, Бастасима, Власеници, Милићима, Хан Пијеску, Сокоцу и Сребреници, а преко  200 l/m² у Хан Пијеску, Фочи, Калиновику, гацку, Тјентишту.

Најекстремније су забиљежене с вриједностима преко 300 l/m² на Чемерном (336.7) и у Невесињу (345.5)

На почетку мјесеца је јачало југозападно струјање а из западног Медитерана се приближавала висинска долина. Западни Балкан је цијели период до 6.новембра био на предњој страни долине уз јако, градијентно јужно и југозападно висинско струјање, које је у дневним временским периодима таласало фронталне зоне доносећи кишу, пљускове, појачан, често олујни вјетар и грмљавинске процесе. Најобилније кише су биле четвртог и петог новембра, уз олујни вјетар. Интензивне падавине су направиле бујичне поплаве и клизишта, што је изазвало огромне штете на објектима и инфраструктури (западна Херцеговина, Сарајевско романијска регија и дијелови горњег Подриња). На појединм мјестима дневне количине падавина су биле изнад половине  просјечних мјесечних, а у Сребреници су у оба дана, четвртог са 61,7  и 67,5 l/m² петог, достигнуте  просјечне мјесечне количине (тако да је у та два дана са интензивним падавинама пала дупла просјечна мјесечна количина). Слично је и у другим мјестима тог региона. Дајемо примјер Сокоца, који је четвртог биљежио   114,2 l/m² а мјесечни просјек за новембар је 80,2 l/m². Након тих обилних падавина, седми новембар је донио пролазно смиривање, јачањем пролазног гребена, да би онда осмог поново било са обилнијом кишом, због удруженог утицаја, циклона из централног Медитерана и висинске долине са сјеверозапада. Укупна количина тог дан је била знатно нижа од количина из претходног периода, тако да није отежавала већ тешку ситуацију.

На графикону који слиједи дајемо укупну количину падавина са метеоролошких станица, аутоматских метеоролошких и падавинских РХМЗ Републике Српске:

Од 100 до 150 l/m² кише од првог до деветог новембра у 07:00 часова је пало у Шипови, Вишеграду, Рибнику, Дринићу, Рогатици, Мајевцу (извор Пливе), Бијељини и Билећи. Од 150 до 200 l/m² је пало Зворнику, Бастасима, Власеници, Милићима, Хан Пијеску, Сокоцу и Сребреници, а преко  200 l/m² у:

Најекстремније су забиљежене с вриједностима преко 300 l/m²:

Најбољи увид у огромну количину падавина која се излучила на том подручју, можемо мјерити упоређујући са просјечним мјесечним количинама кише за метеоролошке станице из дужег низа мјерења, па то дајемо на следећој слици:

Колико то прекорачење од просјечних количина износи у процентима доноси следећи графикон:

Дакле, преко 200% кише је забиљежено у Сребреници, Хан Пијеску, Бијељини и Сокоцу. А без обзира на највишу забиљежену количину у Невесињу и у Чемерном, гдје је количина била изнад триста литара, то представља око 150% од просјечних вриједности. Потребно је овдје поменути и Фочу, у којој је пало 191% у односу на просјек.

На крају дајемо графички приказ падавина у периоду 01-07 новембар 2021, ради добијања комплетне слике подручја са највише падавина.

мапу падавина приредила Милица Ђорђевоћ, дипл.метеоролог

Чланак приредио

Игор Ковачић, дипл.метеоролог

Обилне падавине изазвале велике проблеме у многим крајевима Српске и Федерације БиХ. Бујичне поплаве, излијевање ријека и активирање клизишта направиле су огромне штете. Узрок томе су екстремне падавине ова два дана када је у оквиру 24/48 часова пало више кише него што је мјесечни просјек за новембар.

У претходном периоду у југозападној висинској струји изнад наше земље су се у налетим премјештали облачни системи, линије нестабилности са облацима непогода, који су дали обилне (екстремне) падавина на истоку (Подриње и сарајевско романијска регија) и у Херцеговини.

Дајемо количине падавина које су забиљежене. Са графикона можете видјети да су у појединим мјестима превазиђене просјечне мјесечне количине за Бијељину, Фочу, Сребреницу, Соколац, Хан Пијесак и Чемерно. Треба напоменути да је ситуација слична и у другим мјестима на истоку, те у Херцеговини, али више у њемом западном дијелу.

У табели која слиједи приказана је 24 часовна количина падавина од 05.новембра у 07:00часова до 06. новембра у 07:00 часова:

Дакле у источном појасу Републике Српске је укупно пало од 128 l/m² у Сребреници, до 277l/m² у Чемерном, те у Невесињу 281l/m². За већи дио региона може се рачунати да је пало преко 150l/m², што је изузетно пуно.

На слици која слиједи дајем просјечне мјесечне количине за поједина мјеста:

На већини станица источног појаса Српске је пало скоро дупло у односу на просјек а Чемерно је превазишло мјесечну количину за око 50 литара.

У наставку доносимо прогнозу падавина до 9.новембра. Дакле након прекида падавина у недјељу у понедјељак и уторак нас поново очекују обилне падавине, посебно у јужној половини земље и на истоку.

*Напомена: локално ова количина може варирати за (-/+) од 10 до 20%, будући да  се очекују израженији грмљавински процеси са обилним пљусковима, који неће бити једнолико распрострањени.

06.новембар:   Источни појас  30-40 l/m²  Лок.50 l/m²  Херцеговина  20-40 l/m²  локално  50 l/m²

07.новембар:   без падавина

08.новембар:   Већина предјела обилније падавине 20-30  l/m² лок. 40l/m²

                             Источни појас и Херцеговина због пљускова и непогода 40-60 l/m² Локално

                             До 70 l/m²

09.новембар:  Већина предјела мале до умјерене падавине 5-10, локално 20 l/m²

                            Крајњи исток и Херцеговина  30/40-60 l/m² локално и више  до 70 l/m²

 Закључак: Ове временске прилике и обилне падавине које су пале и које се очекују у наредном периоду су изражено опасне.

Напомена: Нови извјештај о падавинама биће припремљен сутра 07.новембра

Игор Ковачић, дипл. метеоролог

Рана најава: у наредна четири дана нас очекује кишно вријеме и  обилне падавине, дијелом  на западу, југозападу, централним предјелима, и екстремно четвртог и петог новембра на југу (највише у западној, високој источној и  ниској Херцеговини)!

2. новембар: Већина предјела са до умјереним падавинама 5-10/20 l/m²

Ниска Херцеговина и крајњи југозапад 20-30 l/m², могиће да уз пљусак само локално у Херцеговини буде  40-60 l/m².

03.новембар: Већина предјела  5-10/20  l/m², ниска Херцеговина 30-40 l/m², висока 20-30 l/m²

 западна Херцеговина 40-60 l/m², локално у Херцеговини при јаким пљусковима  60-80 l/m².

04.новембар: Већина предјела обилније падавине 20-30  l/m²

Ниска и висока Херцеговина и југозапад због пљускова и непогода 60-100 l/m², локално и више  до 120 l/m²

05.новембар:   Већина предјела умјерене падавине 10-20, локално 30 l/m² , ниска и висока Херцеговина 60-100 l/m² локално и више  до 140 l/m²

На слици која слиједи дат је и графички приказ прогнозираних падавина по данима

*Напомена: локално ова количина може варирати за (-/+) од 10 до 20%, будући да  се очекују израженији грмљавински процеси са обилним пљусковима, који неће бити једнолико распрострањени.

На слици која слиједи приказана је акумулирана прогноза количине падавина до 06.новембра у 06: часова:

Уочава се разлика у укупној количини према појединим моделима, али сви дају да ће у Херцеговини пасти у том четвородневном периоду до 150/200 l/m², док има и оних који дају и мало испод 300 l/m², што је далеко изнад просјека (екстремно). Уз то ако се узме да ће падавине бити пљусковите, потенцијално постоји опасност од бујичних поплава!

Закључак: Ове временске прилике и обилне падавине су потенцијално опасне. Посебно се то односи на бујичне поплаве због јаког интензитета падавина у зони облака непогода! О томе ћемо извјештавати свакодневно у склопу праћења времена.

Сјевер, дио централних предјела и сјевероисток и исток ће имати знатно мање падавина од 30 до 60 l/m² за цијели кишни период.

Синоптичка ситуација:

Након јачања југозападног струјања, из западног Медитерана се приближава висинска долина.

Западни Балкан ће цијели период бити на предњој страни долине уз јако градијентно јужно и југозападно висинско струјање, које ће у периодима таласати фромталне зоне доносећи кишу, пљускове, појачан, често олујни вјетар и грмљавинске процесе. Слика која слиједи приказује синоптичку ситуацију 2.,4, и 5. новембра 2021., на којој се види  висинска долина и фронтови у Јадрану и на копну западног Балкана.

У наредним данима ћемо доносити нове прегледе, будући да ће доћи до промјене у количинама, тако да се у том духу и гледају ове прогнозе: као сигнал обилнијих падавина и могућих последица у односу на просторну расподјелу у Српској која је дата у претходном тексту и на сликама.

Служба прогнозе времена РХМЗ Републике Српске

Игор Ковачић, дипл. метеоролог