Пројекат ДриДанубе (суви Дунав) се остварује кроз ИПА пројекте део Интерег, Дунавски Транснационални Програм (Interreg-Danube Transnational Programme).

Пројекат води АРСО: Агенција за заштиту животне средине Словеније. У пројекат су укључене иституције из седам земаља чланица Европске Уније као и институције из Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине. Републички хидрометеоролошки завод Републике Српске учествује у пројекту као ИПА партнер из Босне и Херцеговине.

Главни циљ ДриДанубе пројекта је повећање капацитета управљања ризиком од суше у региону Дунава. Пројекат има за циљ да помогне свим заинтересованим странама које су укључене у управљање сушом да постану ефикаснији током реаговања на сушу у ванредним ситуацијама као и да се боље припреме за појаву наредне суше.

Од реактивног до проактивног управљања сушом

Тренутно управљање сушом је реактивно, бави се углавном губицима и штетом која је настала од суше, сарадња између кључних актера није на завидном нивоу, а формално законодавство углавном не постоји. Проактивни приступ са друге стране узима у обзир превенцију од суше, ублажавање и смањење рањивости, планирање и спремност на појаву суше. Фокус се премешта са опоравка од последица од суше на заштиту од појаве суше тј. од кризног управљања на управљање потенцијалним ризиком.

Очекивани исходи

Један од главних производа пројекта ће бити Кориснички сервис за сушу који ће омогућити прецизније и ефикасније праћење суше и благовремено рано упозорење. Сервис ће интегрисати све доступне податке, укључујући и велики број најновијих производа за даљинску детекцију суше (сателитски продукти).

ДриДанубе ће ускладити тренутно разнолике методологије за процену ризика и утицаја суше које се користе, а нова медотологија ће бити засноване на постојећим достигнућима у земљама учесницима и на смерницама ЕУ у оквиру механизама за Цивилну заштиту.

Садашње споро реаговање током суше биће убрзано са побољшаним процесом доношења одлука у свим деловима циклуса управљања суша (праћење-процена угрожености-одговор-опоравак- спремност), а које ће ојачати капацитете свих актера на различитим нивоима. То ће довести до повећања свести на спремност одбране од суше широм Дунавског региона.

Главни очекивани резултати ДриДанубе пројекта су побољшање хитне реакције на сушу и боља сарадња међу оперативним службама и органима у одлучивања у Подунављу на националном и регионалном нивоу.

Иницијални састанак свих учесника ДриДанубе пројекта, Љубљана 15.03.2017.

UNEP (United Nations Environment Programme)  у сарадњи са релевтним институцијама у БиХ ради на извештају о стању животне средине.

Овај пројекат ј епокренут 2010. год. и данас је у фази финализације. Сврха извештавања о стању животне средине је идентификација и превазилажење проблема због којих је отежано адекватно доношење одлука у сфери заштите животне средине, као и прикупљање и дистрибуција информација о животној средини на свим нивоима. 26. септембра одржан је четврти и последњи консултативни састанак у парламентарној скупштини БиХ на коме је разматран финални нацрт извештаја од стране од више од 60 надлежних институција. Следећи корак је представљање у упућивање документа надлежним институцијама. 

Прва конференција новог пројекта који је наставк ДРР пројекта (Смањење ризика од природних непогода) је одржана у  Загребу 30-31 августа 2012.

Иницијални састанак представника Свјетске метеоролошке организације (СМО-WМО), УН међународне стратегије за редукцију ризика – UNSDR) и представника националних служби за најаву и управљање природним непогодама, те Хидрометеоролошких завода региона, је означио почетак спровођења пројекта “Јачање отпорности на природне непогоде на западном Балкану и Турској”.

Из БиХ иницијалном састанку су били присутни представници из оба ентитетска хидрометеоролошка завода (Републички хидрометеоролошки завод Републике Српске и ФХМЗ).

Први дио пројекта смањења ризика од природних непогода завршен је у јулу прошле године. Кроз тај пројекат се покушало доћи до релевантних података о стању и капацитету хидрометеоролошких служби у региону, кроз радионице су оспособљавани експерти институција у оперативним пословима који су везани за ране најаве непогода.

Подручје Балкана и Турске изложено је честим природним непогодама, попут превисоких/прениских температура; падавинама које проузрокују поплаве и одроне земљишта; сушама; шумским пожарима и земљотресима. Три главна подручја дјеловања, планирана пројектом укључују: сарадњу и побољшање регионалног умрежавања и координацију, у сврху смањења ризика од природних непогода, јачање прекограничне сарадње у управљању ризицима од непогода и повећање регионалне способности мониторинга и предвиђања хидрометеоролошких опасности. Овим пројектом ће се такође дјеловати према успостављању ефективног прекограничног система раног упозорења за вишеструке опасности, као и помоћи у усклађивању пракси за смањење ризика од непогода институција корисника пројекта, са праксама и стандардима земаља Европске уније.

Пројекат ће се спроводити у наредне двије године (завршетак пројекта мај 2014.), у заједничкој координацији WМО-а и УНИСДР-а, а средства у износу од 2,2 милиона € су обезбијеђена од стране Европске комисије, кроз Инструмент предприступне помоћи ИПА. Земље кориснице пројекта су Албанија, Босна и Херцеговина, Хрватска, Црна Гора, Србија, Република Македонија, Турска и Република Косово (према конвенцији УН-а 1249/55). Крајњи корисници пројекта у Босни и Херцеговини ће бити РХМЗ РС и ФХМИ, а у неким сегментима ће бити укључивани представници Цивилних заштита и Министарство безбједности.

Активности у оквиру пројекта

17 октобра је у оквиру истог пројекта наш завод посјетила Др Брунет, експерт Свјетске метеоролошке организације за климатологију, у циљу остварења задатака из пројекта а односе се на инвентуру стања прикупљања, обраде, архивирања и  контроле квалитета података. Поред тога њен задатак је да направи преглед капацитета климатолошког одјељења: хардверских,  софтверских и наравно људских. У оквиру тога је и прибављање информација потребних Свјетској Метеоролошкој организацији о томе да ли Републички Хидрометеоролошки завод  Републике Српске посједује CDMS (Climat Data Management System), софтвер за  управљање климатолошким подацима и продуктима у електронској форми. Др Брунет се посебно интересовала за стање историјских података, њиховој доступности и потреби да се прекинути низови повежу, те изврши њихова оцјена квалитета.

Користи за Републички хидрометеоролошки завод  Републике Српске би произашле из препорука Др Брунет, изражене кроз званични документ, шта све треба учинити како би се достигли стандарди и квалитет које прописује СМО. Будући да Републички хидрометеоролошки завод  Републике Српске не посједује clidata software, једна од користи би било изначажење начина да се то кроз пројекат обезбједи од стране СМО.

Током септембра у Румунији је одржан један део обуке за прогностичаре где се кроз рад са прогностичарима из  Националног метеоролошког центра Румуније, наш прогностичар обучавао за боље праћење и упозоравање на опасне временске прилике. Назив курса је: “On-the-job training on severe weather forecast and warnings“

UNDP (United Nations Development Programme) у сарадњи са релевтним институцијама у БиХ ради на изради Стратегије за ниско-карбонски развој и Стратегију пролагођавања на климатске промене.

Босна и Херцеговина предузима неопходне кораке у рјешавању питања климатских промјена на свим нивоима. Овај приступ обухвата два одвојена али уско повезана процеса развоја: прилагођавање на климатске промјене и ниско-карбонски развој. Климатске промјене се у Босни и Херцеговини (БиХ) све више сматрају питањем од стратешког значаја, нарочито од стране научне заједнице и одговорних институција. Љетне температуре су се повећале у одређеним мјестима и до 1,2Ц у односу на прошле декаде и шема падавина је измјењена . За разлику од многих других проблема који се тичу животне средине, утицаји климатских промјена нису географски везани за узроке. Тако да, иако БиХ има најниже емисије гасова стаклене баште по глави становника у Европи, климатске промјене се већ осјете у Босни и Херцеговини, а предвиђања су таква да се највеће климатске промјене у Европи заправо и очекују у јужноевропским земљама .

Управо због великог утицаја који климатске промене имају на наш регион, у току је израда стратегија које би ублажиле утицаје климатских промена и упутила на најбоља решења за адатпатицу на постојеће промене.