Да ли киша пада увек за 1. мај?

Ове године за 1. мај очекује се нестабилно и пријатно топло време. У првом делу дана биће суво и сунчано, а од средине дана облачност која доноси повремену кишу и пљускове са грмљавином шириће се од југа ка истоку и северу.

Какво је време било за 1. мај претходних година, погледајте на примеру Бања Луке:

 




ОЛУЈНО НЕВРЕМЕ 09.04.2022.

ОЛУЈНО НЕВРЕМЕ 09.04.2022.

 

У склопу ђеновског циклона 09.04.2022. средином дана са северозапада се премештао хладни фронт. У првом делу дана било је топло уз умерен до јак југозападни ветар. Приликом проласка фронта ветар је јачао и јавило се олујно невреме уз јаче пљускове, обилније падавине и нагло захлађење. Ветар је скренуо на северозападни, падавине су јачале а уз хладни фронт дошло је до прилива врло хладног ваздуха. Температура је опала за 10 до 15 степени у врло кратком периоду.

Олујно невреме је прво захватило северозападне пределе у периоду од 13:30 до 14:30 часова. У Приједору је температура за 2 сата опала за 16 степени, са 21°С на 5°С, и забележен је олујни ветар уз максимални удар ветра од 18.8 m/s (68 km/h). Хладни фронт је затим захватио Посавину, Семберији и већи део Крајине. У Бијељини је забележен јак олујни ветар из маскимални удар ветра од 20.9 m/s (75 km/h). Температура је опала за 15 степени.

Невреме је захватило Бања Луку око 14 часова. Уз пад температуре од 16 степени забележен је јак ветар од 14 m/s (50 km/h).

Брзина ветра у Бањалуци и Бијељини.

 

Максимални удари ветра 09.04.2022.

Интензитет падавина у периоду од 13 до 15 часова, композитна радарска слика (DHMZ)

 

Највише падавина (до 10.04. у 8 часова ујутру) пало је у Крајини, у Шипову и Рибнику пало је 34 mm кише и снега, у Мркоњић Граду 29 mm, Бањалуци 25 mm, а најмање падавина је забележено на југу Херцеговине.

Количина падавина измерена 10.04.2022. ујутру

 

На следећим сликама приказан је дневни ход температуре на појединим аутоматским станицама РХМЗ РС где се види нагли пад температуре средином дана.

Бања Лука и Бијељина

Котор Варош, Шипово и Кнежево

 

Борја и Соколац

 

Касније поподне киша је прешла у снег прво на планинама на западу, а затим и у брдским пределима, уз формирање снежног покривача. До вечери захлађење је захватило и источне пределе. Соколац је имао максимални удар ветра од 17.8m/s (64 km/h) уз пад температуе од 7 степени у периоду од 3 сата.

Увече и током ноћи снег је почео да пада и понегде у нижим пределима.

Висина снежног покривача 10.04.2022. у 8 часова

 




Aгрометеоролошко упозорење на појаву мраза 11.04.2022

АРГОМЕТЕОРОЛОШКО УПОЗОРЕЊЕ

08.04.2022.

Најава и упозорење: Ниске ноћне и јутарње температуре 11. априла 2022.

 

У недјељу се очекује јаче захлађење уз кишу и сусњежицу, а у вишим пределима ће падати снијег. Падавине престају до краја дана уз постепено разведравње, а у ноћи ка понедјељку и у понедјељак ујутру јавиће се мраз.

У понедjељак 11.04. минимална температура у нижим предјелима на западу од -4°С до 0°С, на сјеверу (у Семербији и Посавини) од -2°С до 2°С, на истоку од -4°С до 1°С, у вишим предјелима и планинама од -8°С до -5°С.

Мраз који се очекује у ноћним и јутарњим часовима у понедјељак може изазвати оштећења на већини воћарских култура. Оштећења на воћу зависиће од јачине, интензитета и трајања мраза као и нагиба терена. Воћарима се препоручује да током ноћи и у раним јутарњим часовима, колико је могуће, заштите своје засаде воћа задимљавањем, орошавањем или неким биолошким препаратима, попут природних антифриза за биљке.

 

Дејан Супић,

Руководилац Одсјека за агрометеорологију




07 април 2022_Најзначајније климатске карактеристике у МАРТУ 2022

Преносимо детаље  Copernicus* извјештаја о глобалном стању климе и стању климе у Европи, уз основне карактеристике температуре и падавина у Републици Српској, за март 2022. годину. Глобална просјечна температура за март 2022. била је за око 0,4˚C виша од просјека за март  из периода 1991-2020, што га чини петим најтоплијим у историји. У исто вријеме у цијелој Европи је у марту 2022. било око 0,4 ˚C  хладније од просјека, што је трећи најхладнији  март у последњих 10 година. У Српској март је био хладнији од просјека за -2,1 ˚C, и веома сув, тј. владала је изузетна суша.

*( Copernicus је програм Европске Уније за осматрање Земље, који врши мониторунг наше планете и њеног окружења за добробит свих грађана Европе. Користи сателитске и податке из мреже осматрачког система СМО и других субјеката)

Надаље обим антарктичког морског леда за март 2022. године је био 26% испод пројсека 1991-2020, што је друго најниже мјесто у 44-годишњем сателитском запису, са великим површинама испод просјечне концентрације морског леда у Росовим, Амундсеновим и сјеверним Веделовим морима (Ross, Amundsen, and northern Weddell).

Већи дио Европе био је сувљи од просјека. Изузетак је било Иберијско полуострво, гдје су услови били влажнији од просјека, у упадљивом контрасту у односу на услове сувог фебруара.

У марту 2022. године постојао је велики распон температурних аномалија широм Европе. Услови топлији од просјека забиљежени су у сјеверној Европи, где су највише температуре биле у сјеверној Норвешкој. Насупрот томе, у јужној Европи су били хладнији услови од просјека. Посебно су Грчка и Турска имале најхладније аномалије.

Аномалије средње европске температуре су генерално веће и варијабилније од глобалних аномалија. Просјечна европска температура за март 2022. била је за 0,43 ˚C нижа од просјека 1991-2020. Овај мјесец је био трећи најхладнији март у последњих 10 година, али је био много мање екстреман,  око 2,4 ˚C топлији од аномалије  од -2,71 ˚C у марту 2013.

Хладна аномалија у југоисточној Европи проширила се на сјеверну Африку, преко Блиског истока и Кавказа, и на Русију.

Арктик је у марту имао температуре више од просјека, са највећим позитивним аномалијама забиљеженим у источном атлантском сектору од Свалбарда до Нове земље. Широм Арктика, температура је била 2,09 ˚C изнад просјека 1991-2020, што га је учинило четвртим најтоплијим у историји и око 0,5 ˚C хладнијим од најтоплијег марта 2017. Антарктик је такође имао интензивну топлоту, са температуром ваздуха знатно изнад просјека, а на Востоку је, на примјер, температура достигла -17,7 ˚C, што је најтоплија мартовска температура која је тамо измјерена у 65-годишњој забиљеженој историји.

У марту 2022, већи дио Европе је искусио услове суше, гдје је било знатно мање падавина  од просјека. Падавине су биле знатно мање од просјека у западној Норвешкој и изнад алпског лука. Ово је погоршало дуготрајну сушу у сјеверној Италији, посебно у долини По. У јужној Шведској неке станице су забиљежиле изузетно ниске падавине. У Италији, Грчкој и дијелу Балкана поред суше, забиљежене температуре су биле исподпројсечне, због прилива хладног ваздуха са сјевероистока.

У северној Скандинавији, већем дијелу Турске, регионима сјеверозападно од Каспијског мора и нарочито изнад Иберијског полуострва, било је са изнадпросјечним падавинама. На Иберијском полуострву, упорне падавине и јаки вјетрови изазвали су поплаве и штету, посебно  у региону Валенсије. Ови услови влажнији од просјека, посебно изражени на истоку Шпаније, били су у упадљивом контрасту са много сушнијим од просјека условима које су били у фебруару.

У Републици Српској март је такође био хладнији од просјека, за (-2,1 ˚C). По станицама раздиоба одступања је приказана на слици која слиједи:

Најхладнији дио мјесеца је била прва декада, затим друга, а једино трећа је била с температурама изнад просјека. Што се тиче минималне температуре она је у цијелом мјесецу била испод до знатно испод просјека, осим пар станица у трећој декади с температуром мало изнад просјека (Мркоњић Град, Чемерно и Требиње). И у односу на максималну температуру, прва декада је била најхладнија, затим друга, а трећа је имала просјечно за 5,9 ˚C, вишу максималну температуру.

Слика која слиједи показује средње мјесечне температуре за март у односу на просјек:

И падавине такође показују сличну аномалију као и у већем дијелу Европе (знатан дефицит):

Гледајући те износе у процентима, највећи дефицит је био у сарајевско романијској регини и Подрињу (Чемерно има 7%, Соколац 8% а Фоча 9%) од просјечних мјесечних количина.  Затим слиједи Херцеговина, гдје је суша постала забрињавајућа због стања у хидроенергетском систему. Тамо практично цијели мјесец је био без падавина, те су само мало обилније кише пале 30. марта.

Игор Ковачић