19.КОНГРЕС СВЈЕТСКЕ МЕТЕОРОЛОШКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ (22. МАЈ ДО 2. ЈУН 2023.ГОДИНЕ)

сажетак:

У четворогодишнјим циклусима се одржавају Конгреси СМО- Свјетске метеоролошке организације (WMO_World Meteorological Organization). Као и сваки до сад одржан, овај има велики значај за свјетску метеоролошку заједницу. Овај је у знаку и посебном значају везаном за остваривање циља да до 2027.године све земље свијета буду покривене са системом раног упозорења на непогоде.

Порука са уводне конференције одржане 22.маја, на високом нивоу:

 

„Потребна нам је јака Светска метеоролошка организација. Потребне су нам метеоролошке службе на националном нивоу које такође морају бити јаке. Оне су кичма СМО. Потребне су нам да пруже поуздане информације о времену и клими, те да упозоре становништво на природне опасности и непогоде“, рекао је швајцарски председник Ален Берсет у уводном обраћању.

 

Иницијатива раних упозорења за све (Early Warnings for All),  један је од главних стратешких приоритета Конгреса, највишег тијела СМО за доношење одлука. Тијело СМО од 193 члана ће такође размотрити низ других резолуција за побољшање пружања услуга, јачање осматрања, подстицање циљаног истраживања и развоја капацитета у ери брзо растућих потреба због климатских промјена и екстремнијих временских услова.

 

Конгрес се одржава у знаку 150.годишњице претходнице СМО, тј. формалне међународне метеоролошке заједнице, тако да нове одлуке, Резолуције и Стратешки план развоја до 2027.године, добијају на свом значају.

Неке од чињеница у прилог значаја си и следеће изнешене на свечан ом отварању Конгреса:

 

Екстремни временски услови, клима и догађаји повезани са водом (поплавама, клизиштима и сл…) изазвали су 11 778 пријављених катастрофа између 1970. и 2021. године, са нешто више од 2 милиона смртних случајева и економским губицима од 4,3 трилиона долара, према новим ажурираним подацима објављеним за Конгрес.

 

Економски губици су порасли. Али побољшана рана упозорења и координисано управљање катастрофама смањили су број људских жртава у последњих пола вијека. Преко 90% пријављених смртних случајева широм свијета догодило се у земљама у развоју, које такође трпе несразмерно високе трошкове у односу на величину њихових економија.

 

Системи раног упозоравања су доказана, ефикасна и изводљива мјера прилагођавања клими, која спашава животе и обезбеђује најмање десетоструки повраћај улагања. Па ипак, недавни извјештај Канцеларије Уједињених нација за смањење ризика од катастрофа (УНДРР) и СМО Глобални статус система раног упозоравања: циљ Г (United Nations Office for Disaster Risk Reduction (UNDRR) and WMO Global Status of Early Warning Systems: Target G report), наглашавају да само половина земаља има системе раног упозорења са посебно ниском покривеношћу у малим острвским државама у развоју ( СИДС), најнеразвијеним земљама (ЛДЦ) и у Африци.( Small Island Developing States (SIDS), Least Developed Countries (LDCs) and in Africa)




Да ли киша увек пада за 1.мај?

Да ли киша увек пада за 1.мај?

Ове године за 1. мај се очекује променљиво облачно време уз сунчане периоде у првом делу дана, а киша ће падати само понегде на западу. Поподне на западу и југу јача киша и пљускови који ће се током наредне ноћи постепено ширити ка северу и истоку.

Током последњих 20 година, киша је у Бањалуци за 1.мај падала током 10 година.

Најтоплије је било 2012. и 2013. уз максималну температуру мало изнад 30 степени, а најхладније 2016. године уз максималну температуру од само 12 степени.

 

 




EUMETSAT ИНФОРМАТИВНИ ДАН

EUMETSAT ИНФОРМАТИВНИ ДАН ЗА ЗЕМЉЕ ЗАПАДНОГ БАЛКАНА

  1. и 19. априла 2023. у Сарајеву је одржан EUMETSAT (Eвропска организација за употребу метеоролошких сателита) информативни дан за Хидрометеоролошке заводе Западног Балкана који нису чланови EUMETSAT-а. Састанку су присуствовали представници Републичког хидрометеоролошког завода Републике Српске.

 

На састанку су презентоване текуће и планиране активности EUMETSAT-а, EUMETNET (мрежа европских националних метеоролошких служби), Европског центра за средњорочну прогнозу времена (ECMWF) и Светске метеоролошке организације као и статус и потребе Хидрометеоролошких завода везано за активности EUMETSAT-а, EUMETNET-a и ECMWF-а.

Главни закључци:

  1. EUMETSAT ће наставити да пружа подршку Заводима из региона и доставља одређене сателитке податке и продукте без накнаде кроз пројекат DAWBEE станице као и тренинге за прогностичаре кроз SEEMET систем (South-Eastern Europe Meteorological Training).
  2. Подаци са новог сателита ће бити доступни кроз DAWBEE станице и у наредном периоду ће се радити унапређење постојећег система за пријем података са новог сателита.
  3. ECMWF у сарадњи са Светском метеоролошком организацијом ће наставити пројекат South-East European Multi-Hazard Early Warning Advisory System (SEE-MHEWS-A). ECMWF ће оперативно одржавати заједничку информациону платформу на којој се налазе подаци са 4 прогностичка модела, као и хидролошки модел за слив реке Врбас.
  4. Следећи тренинг у склопу SEEMET-а одржаће се у септембру у Северној Македонији а тема ће бити везана за напредну употребу сателистких података у прогнози конвекције као и прелазак на податке са новог сателита.
  5. На састанку је истакнута потреба за учлањење Босне и Херцеговине у системе EUMETSAT-а, EUMETNET-a и ECMWF-а. Кроз чланство би Заводима у Босни и Херцеговини били достуни сви продукти и сервиси које ове организације производе и значајно би се унапредили системи за рано упозоравање на потенцијално опасне временске појаве.

 




Агрометеоролошко упозорење на појаву мраза

Пролазак  хладног фронта са запада условиће пад температуре ваздуха, који у понедјељак доноси кишу у нижим, сусњежицу и снијег у вишим предјелима. Током вечерњих часова у понедјељак доћи ће до развредравања, што ће у ноћним и јутарњим часовима у уторак  условити појаву слабог мраза у нижим интензитета од -2 до 2, у вишим предјелима од -6 до -2, док се у сриједу у ноћним и јутарњим часовима у нижим предјелима очекује мраз слабог до умјереног интензитета од -4 до 00С, а у вишим јачег интензизета. Ова појава мрза може да проузрокује значајне штете у воћњацима бресака, кајсија, раних сорти шљиве и трешње. Препоручује се прољопривредним произвођачима да 24 часа прије појаве мраза ураде комбинацију препаратима на бази аминокиселина и хормона. Поред ових мјера потребно је обезбиједити материјал за задимљавање. Нестабилне временске прилике условиће и појаву биљних болести, као што су: коврџавост листа и монилија на брескви и кајсији, чађава краставост код јабучастог воћа и др. болести.

 

 

Одсјек за агрометерологију