08.06.2023. средином дана је било нестабилно и пљускови са грмљавином су почели на југозападу и у Сарајевско-Романијској регији.

Пљускови са грмљавином су јачали на југозападу и локалне непогоде уз обилне падавине у кратком периоду, град и јак ветар премештале су се ка северу.

Невреме је захватило Котор Варош и Челинац а затим и Бањалуку. Врло обилне падавине у кратком периоду проузроковале су појаву урбаних бујичних поплава и клизишта. Уз јаке пљускове дошло је и до наглог пада температуре, углавном за око 10 степени. У Котор Варошу је пало чак 40.9 mm кише.

На радаским сликама (DHMZ) од 15 до 17 часова види се како су се локалне непогоде шириле од југа и југозапада ка северу преко региона Бањалуке:

 

Обилне падавине су захватиле и поједине делове Бањалуке, поготово Старчевицу и Обилићево и изазвале проблеме са оборинским водама, урбане бујичне поплаве и клизишта, док је у северним пределима града пала знатно мања количина кише. На станицама РХМЗ у Бањалуци највише кише је измерено на Бањ брду где је у кратком периоду пало чак 38.1 mm кише.

Количина падавина на метеоролошким станицама на територији Бањалуке:

 

Обилне падавине су се премештале даље ка североистоку. Обилних падавина је било увече и у Посавини и Семберији.

Станице са највећом количином падавина 08.06.2023:

 

На следећим сликама се види врло обилна количина падавина у кратком периоду на аутоматским станицама Хајдучке Воде, Котор Варош, Модрича и Бијељина:

 

 

Нестабилно време уз честу кишу и пљускове са грмљавином наставило се и почетком јуна. 03.06.2023. средином дана на југоистоку, у региону Подриња дошло је до јачег развоја облака који су донели локалне непогоде уз врло обилне падавине у кратком временском периоду.

Највише кише је пало у Вишеграду где је за само 2 сата пало 57 mm кише. Месечни просек падавина за јун месец за Вишеград износи 75 mm. Уз јак пљусак дошло је и до наглог пада температуре.

 

На слици је приказана дневна количина падавина са аутоматке метеоролошке станице у Вишеграду као и пад температуре за 10 степени у кратком периоду:

 

 

 

Врло обилне падавине у кратком временском периоду изазвале су појаву бујичних поплава и клижишта у Вишеграду.

Радарска слика интензитета падавина (извор: DHMZ)

 

Обилних падавина је било и у Сребреници где је пало 32 mm кише и Чајничу 25 mm кише.

24.05.2023. средином дана је било нестабилно и пљускови са грмљавином су почели на југозападу, југу и у Сарајевско-Романијској регији где је било и локалних непогода уз јаче и обилније пљускове, појаву града и јаког ветра.

Током поподнева јачи пљускови и локалне непогоде су се шириле ка северу. Уз јаке пљускове дошло је и до наглог пада температуре, углавном за око 10 степени.

На радаским сликама (извор: DHMZ) од 14 до 17 часова види се како су се локалне непогоде шириле од југа и југозапада ка северу:

 

Око 17 часова јако невреме је захватило Бањалуку. Регистровани су јаки пљускови са грмљавином, појава града, јаког ветра и врло обилних падавина. Врло обилне падавине у кратком периду су узроковале проблеме са обориским водама и појаву бујица у градским зонама. Температура је опала за 10 степени у кратком периоду. Невреме није било исте јачине на целој територији града и количина падавина је знатно варирала. Највише падавина је забележено на метеоролошкој станици у Кампусу где је пало чак 40,7 mm кише.

Количина падавина на метеоролошким и аутоматским станицама у Бањалуци:

 

 

На следећим сликама је приказана сатна количина падавина и пад температуре за око 10 степени средином дана на аутоматским метеоролошким станицама.

Метеоролошка станица Бања Лука-Лазарево

Аутоматска падавинска станица Бања Лука – Природно математички факултет:

 

Аутоматска падавинска станица Котор Варош:

сажетак:

У четворогодишнјим циклусима се одржавају Конгреси СМО- Свјетске метеоролошке организације (WMO_World Meteorological Organization). Као и сваки до сад одржан, овај има велики значај за свјетску метеоролошку заједницу. Овај је у знаку и посебном значају везаном за остваривање циља да до 2027.године све земље свијета буду покривене са системом раног упозорења на непогоде.

Порука са уводне конференције одржане 22.маја, на високом нивоу:

 

„Потребна нам је јака Светска метеоролошка организација. Потребне су нам метеоролошке службе на националном нивоу које такође морају бити јаке. Оне су кичма СМО. Потребне су нам да пруже поуздане информације о времену и клими, те да упозоре становништво на природне опасности и непогоде“, рекао је швајцарски председник Ален Берсет у уводном обраћању.

 

Иницијатива раних упозорења за све (Early Warnings for All),  један је од главних стратешких приоритета Конгреса, највишег тијела СМО за доношење одлука. Тијело СМО од 193 члана ће такође размотрити низ других резолуција за побољшање пружања услуга, јачање осматрања, подстицање циљаног истраживања и развоја капацитета у ери брзо растућих потреба због климатских промјена и екстремнијих временских услова.

 

Конгрес се одржава у знаку 150.годишњице претходнице СМО, тј. формалне међународне метеоролошке заједнице, тако да нове одлуке, Резолуције и Стратешки план развоја до 2027.године, добијају на свом значају.

Неке од чињеница у прилог значаја си и следеће изнешене на свечан ом отварању Конгреса:

 

Екстремни временски услови, клима и догађаји повезани са водом (поплавама, клизиштима и сл…) изазвали су 11 778 пријављених катастрофа између 1970. и 2021. године, са нешто више од 2 милиона смртних случајева и економским губицима од 4,3 трилиона долара, према новим ажурираним подацима објављеним за Конгрес.

 

Економски губици су порасли. Али побољшана рана упозорења и координисано управљање катастрофама смањили су број људских жртава у последњих пола вијека. Преко 90% пријављених смртних случајева широм свијета догодило се у земљама у развоју, које такође трпе несразмерно високе трошкове у односу на величину њихових економија.

 

Системи раног упозоравања су доказана, ефикасна и изводљива мјера прилагођавања клими, која спашава животе и обезбеђује најмање десетоструки повраћај улагања. Па ипак, недавни извјештај Канцеларије Уједињених нација за смањење ризика од катастрофа (УНДРР) и СМО Глобални статус система раног упозоравања: циљ Г (United Nations Office for Disaster Risk Reduction (UNDRR) and WMO Global Status of Early Warning Systems: Target G report), наглашавају да само половина земаља има системе раног упозорења са посебно ниском покривеношћу у малим острвским државама у развоју ( СИДС), најнеразвијеним земљама (ЛДЦ) и у Африци.( Small Island Developing States (SIDS), Least Developed Countries (LDCs) and in Africa)