Климатски дефинисан оптимум средње годишње температуре ваздуха за простор Републике Српске у просјеку, варира између ‎‎9,3 и 10,2℃ и не прелази оквир нормале који је за наше климатско поднебље дефинисан између ‎‎25-тог и 75-тог перцентила тј њиховим припадајућих вредностима Тср између 9,15 и 10.52℃. У појединачним годинама ‎одступање је веће али се не третира као климатска промена. Осредњене ‎временске прилике за најмање 30 година представљају климу. Међутим, показује се да је тај временски тај ‎период прекратак са становишта изучавања климатских промена из математичко-статистичких разлога који ‎су оправдани (претпоставка симетричне Гаусове расподеле Тср наспрам емпиријске асиметричности) и класификација времена у односу на тај временски период, губи смисао (искакање изван опсега нормале 50-тог перцентила због помјерања функције расподјеле удесно/улево у условима топлијих/хладнијих 30-годишњих периода. 
‎
Најтоплије време на нашим просторима током појединачних година било је 2022; ‎‎2019;1794;1811;2014;1863;2018;1834;2000;2020;2008…‎

Сама чињеница да је било година у врху најтоплијих пре 200 година указује да је повратни период ‎екстремних врућина већа од 100 година и да анализа заснована на ограниченим временским серијама од 2-3 ‎деценије неће имати за исход добар закључак око измене климатског миљеа. Ефекти малог леденог доба су ‎се осећали на нашим просторима до уласка у 20 век, са појава изузетно хладних зима, каквих није било у ‎посљедњих 70 так година (изузев 1956).‎Услед фреквентнијих продора топлих ваздушних маса с ветровима из јужних смерова те фенског ефекта, као ‎и пораста инсолације и сунчевог краткоталасног зрачења, топлији период током посљедњих 2-3 деценије се ‎разликује од претходна два топла периода за 0,1 до 0,2℃ на временској скали од 200 година. То није ‎статистички значајна температурна аномалија, што се може видети из презентације испод. ‎