24-25. новембар 2014. године, Тирана (Албанија)

Све земље учеснице су у претходном периоду именовале чланове националних тимова, који су сачињени од кљуди запослених у различитим Минстратсвима блиских климатским промјенама (као носиоцима израде стратегија на нивоу сваке државе) као и технички стручна лица који су битни за израду Стратегије о адаптацији на климатске промјене.

Идентификовани су сектори у земљама Западног Балкана и Турске које су најрањивије на климатске промјене, а то су: воде, биодиверзитети, пољопривреда, шумарство, туризам, културно насљеђе и здравље људи.
Многе земље су већ погођене климатским промјенама, укључујући земље Западног Балкана и Турске. Ове земље се сматрају веома рањивим и очекује се да ће се осјетити ефекти повећања температуре и прекида у њиховим падавинским режимима, праћено са низом екстремних догађаја, укључујући суше, поплаве, топлотни таласе, олујне вјетрове и шумски пожаре.
Очекивани резултати радионице су:

• Иницирање и успостављање национаних тимова за адаптацију на климатске промјене земаља Западног Балкана и Турске.
• Усаглашавање и хармонизација пробне информативне мреже националних тимова за адаптацију на климатске промјене земаља  Западног Балкана и Турске.
• Успостављање кооперације и координације између власти у земљама  Западног Балкана и Турске у подручју акција климатских адаптација.
• Повећање (кораци за унапређење) акција планирања адаптација на климатске промјене у земљама Западног Балкана и Турске.

Завршна конференција OrientGate пројекта (или другим ријечима именована: мрежа за интеграцију климатских знања у политици и планирању) је одржана у Lecce, Italy, December 2 and 3, 2014. ОриентГате Пројекат је имао за циљ да спроведе заједничке и координисане акције климатске адаптације широм југоисточне Европе (СЕЕ).

Смањење ризика од природних непогода је најприоритетнији задатак свих земаља западног Балкана и Турске. То је један од сегмената пројекта: Building Resiliance to Disasters in Western Balkans and Turkey. Након катастрофалних поплава у региону: Србија, Хрватска и Босна и Херцеговина (Република Српска и Федерација Босне и Херцеговине), показало се да пројекат, који се спроводи већ 5 година, има своју потпуну оправданост. То нас обавезује да до његовог краја (15 октобар 2014) донесемо што квалитетније документе, који ће унапредити регионалну сарадњу и довести до успостављања функционалног регионалног мултихазарног система ране најаве. У том смислу Национални Хидрометеоролошки сервиси имају истакнуто мјесто и обавезу, будући да велики дио непогода се односи на њихов дјелокруг рада.