UNDP (United Nations Development Programme) у сарадњи са релевтним институцијама у БиХ ради на изради Стратегије за ниско-карбонски развој и Стратегију пролагођавања на климатске промене.

Босна и Херцеговина предузима неопходне кораке у рјешавању питања климатских промјена на свим нивоима. Овај приступ обухвата два одвојена али уско повезана процеса развоја: прилагођавање на климатске промјене и ниско-карбонски развој. Климатске промјене се у Босни и Херцеговини (БиХ) све више сматрају питањем од стратешког значаја, нарочито од стране научне заједнице и одговорних институција. Љетне температуре су се повећале у одређеним мјестима и до 1,2Ц у односу на прошле декаде и шема падавина је измјењена . За разлику од многих других проблема који се тичу животне средине, утицаји климатских промјена нису географски везани за узроке. Тако да, иако БиХ има најниже емисије гасова стаклене баште по глави становника у Европи, климатске промјене се већ осјете у Босни и Херцеговини, а предвиђања су таква да се највеће климатске промјене у Европи заправо и очекују у јужноевропским земљама .

Управо због великог утицаја који климатске промене имају на наш регион, у току је израда стратегија које би ублажиле утицаје климатских промена и упутила на најбоља решења за адатпатицу на постојеће промене.

Извјештај можете наћи на линку:
Климатолошка анализа за 2016. годину

Регионална сарадња је битан и саставни дио  рада хидрометеоролошких, сеизмолошких и служби за заштиту животне средине. Због природе посла, потребе за свакодневну размјену информација а и сарадњу која се одвија кроз велики број пројеката у региону југоисточне Европе, из области рада и одговорности институција, потписивање оваквог документа је од великог значаја.
Природа овог документа дефинише области, начин и ниво сарадње, тако да се успоставља лакша, бржа и непосреднија комуникација између институција.  Меморандум о разумијевању су потписали директори: Јошко Кнез (АРСО-Словенија), Зоран Божовић (РХМЗ Републике Српске и Алмир Биједић (ФХМЗ Федерације БиХ).
Након потписивања и међусобног честитања, директори су кратким изјавама истакли значај потписивања Меморандума о разумијевању, и изразили увјерење да ће он допринијети бољој и интензивнијој сарадњи, а тиме и јачању сарадње у региону на основама равноправности, међусобном уважавању, толеранцији, испуњавању законом дефинисане мисије, те што унивокалнијем гласу у Свјетској метеоролошкој организацији.

Након тога домаћини су нас упознали са радом АРСО,  лабораторија, јединице за калибрацију,  те метеоролошку и хидролошку прогнозу. Упознали су нас са начином рада, достигнућима и иновацијама. 

Међусобна сарадња се већ спроводила у претходним годинама, учествовањем на заједничким пројектима (везаним за смањење опасности од катастрофа), Савску комисију, а сада се припрема и нови пројекат везан за прогнозу суше (DriDanube). АРСО је иначе регионални центар за сушу и центар за калибрацију инструмената. Наши стручњаци су били на едукацији и радионицама из области праћења суше а и калибрације. Босна и Херцеговина је такође кроз пројекат добила калибрациони сет, с којим се сада врши калибрација метеоролошких инструмената за притисак и температуру.
Највећа помоћ АРСО нашим институцијама била је у вријеме и након поплава 2014. године, анализом поплавног таласа на ријеци Босни кроз хидролошки модел.
Тренутне активности од интереса за све три институције се одвијају у оквиру два пројекта СаваХис и пројекта израде прогнозног модела за поплаве у сливу ријеке Саве, те припрема за први састанак већ поменутог Пројекта  DriDanube.

Од 5 до 6 новембра 2015 године у Букурешту је одржана четрнаеста конференција директора  xидрометеоролошких завода југоисточне Европе (ICSEED-14) 

ICSEED13 као што је познато одржан је у Бањалуци. У периоду до одржавања новог састанка РХМЗ Републике Српске је био предсједавајући Завод односно активно је учествовао у спровођењу Закључака са конференције у Бања Луци и учествовао у припреми овогодишњег састанка.

И даље је ово остао неформалан, али веома битан скуп директора НХМСс  на којем су директори националних хидрометеоролошких завода изложили своје приоритете и проблеме, те начине за остваривање међусобне сарадње. Тиме је регија југоисточне Европе остала добар примјер сарадње који може послужити и другим срединама.  Један од основних закључака прошлогодишње конференције а и препорука је била да се на састанцима све мање користи презентација као начин комуницирања већ да се успоствља живи дијалог и дискусија уз дефинисане најважније теме састанка. У том духу је и одржан овај састанак. Теме о којима се дискутовало ове године биле су везане за базе података, њихов квалитет и заштићеност, допринос у ЕУМЕТНЕТ-у, тренинзи везани за сателитску метеорологију, пројекат глобалне обраде података и системи прогнозе, те демонстрациони пројект  прогнозе опасних временских ситуација.(Global Data-processing and Forecasting System (GDPFS) & Severe Weather Forecasting Demonstration Project (SWFDP): Requirements for a SWFDP Regional Subproject).

Директор ECOMET-а је изложио историју ове институције и њене циљеве у будућности. Ова институција је формирана 1995.године као  економски интересна  група земаља,  по белгијском закону, будући да се налази у Бриселу. Њених 25 чланица се залаже за најширу доступност основних метеоролошких података како би се они користили у разне сврхе. ECOMET Каталог Вам даје потпуну информацију о расположивим подацима и производима, њиховој цијени и лиценцијским условима. У порасту је број информација доступни без накнаде. Због специфичности  ситуације у земљама југоисточне Европе, које се односе на недовољне буџете за мониторинг, те чињеницу да су већина Завода непрофитабилне институције при државним администрацијама, давање података без надокнаде је упитна. Дискусија је била садржајна и дуга, будући да је ово питање свима актуелно. Већина се сложила да политика података буде отворена, али да се подаци могу давати само по одређеним правилима и уз надокнаду. Основна одбрана ове тезе јесте то што све земље плаћају велике износе чланарине за чланство у ЕУМЕТСАТ-у, ЕУМЕТНЕТ-у и другим метеоролошким европским институцијама.

(GDPFS) и SWFDP су имплементирани у неким регионима Азије и Африке. Изложен је концепт пројекта и договорено је да се до половине сљедеће године направи концепт нота за регион југоисточне Европе (Ata HUSSAIN-Project Coordination Officer). GDPFS је мрежа оперативних центара широм свијета којима управљају СМО чланице. Његова сврха је,да  у радним (оперативним) условима,  ставе на располагање СМО чланицама, договорене производе и услуге које се односе на вријеме, климу, воду и животну средину, како би институције на што адекватнији начин извршиле своју законом дефинисану улогу: прибављање метеоролошких информација у сврху спашавања живота, добара и очувања животне средине.

Директор региона 6 Европа (RA VI), Иван Чачић изложио је приоритете за наредни период, кроз опис оперативног плана и одлуке СМО са овогодишњег 17 конгреса. Спровођењее активности су распоређене према Нацрту Оперативног плана за период  2016 – 2019 шта је консолидовано са Нацртом