У оквиру међународне комисије за ријеку Саву покренута је иницијатива за издавање хидролошких годишњака за хидролошке станице из слива. Као почетна година је узета 2006 и овај годишњак, као и годишњаци за 2007 и 2008 годину су доступни на интернет страници Савске комисије http://www.savacommission.org/ . У току је припрема података за издавање хидролошког годишњака за 2009 и 2010 годину.
Пројекат ДриДанубе (суви Дунав) се остварује кроз ИПА пројекте део Интерег, Дунавски Транснационални Програм (Interreg-Danube Transnational Programme).
Пројекат води АРСО: Агенција за заштиту животне средине Словеније. У пројекат су укључене иституције из седам земаља чланица Европске Уније као и институције из Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине. Републички хидрометеоролошки завод Републике Српске учествује у пројекту као ИПА партнер из Босне и Херцеговине.
Главни циљ ДриДанубе пројекта је повећање капацитета управљања ризиком од суше у региону Дунава. Пројекат има за циљ да помогне свим заинтересованим странама које су укључене у управљање сушом да постану ефикаснији током реаговања на сушу у ванредним ситуацијама као и да се боље припреме за појаву наредне суше.
Тренутно управљање сушом је реактивно, бави се углавном губицима и штетом која је настала од суше, сарадња између кључних актера није на завидном нивоу, а формално законодавство углавном не постоји. Проактивни приступ са друге стране узима у обзир превенцију од суше, ублажавање и смањење рањивости, планирање и спремност на појаву суше. Фокус се премешта са опоравка од последица од суше на заштиту од појаве суше тј. од кризног управљања на управљање потенцијалним ризиком.
Један од главних производа пројекта ће бити Кориснички сервис за сушу који ће омогућити прецизније и ефикасније праћење суше и благовремено рано упозорење. Сервис ће интегрисати све доступне податке, укључујући и велики број најновијих производа за даљинску детекцију суше (сателитски продукти).
ДриДанубе ће ускладити тренутно разнолике методологије за процену ризика и утицаја суше које се користе, а нова медотологија ће бити засноване на постојећим достигнућима у земљама учесницима и на смерницама ЕУ у оквиру механизама за Цивилну заштиту.
Садашње споро реаговање током суше биће убрзано са побољшаним процесом доношења одлука у свим деловима циклуса управљања суша (праћење-процена угрожености-одговор-опоравак- спремност), а које ће ојачати капацитете свих актера на различитим нивоима. То ће довести до повећања свести на спремност одбране од суше широм Дунавског региона.
Главни очекивани резултати ДриДанубе пројекта су побољшање хитне реакције на сушу и боља сарадња међу оперативним службама и органима у одлучивања у Подунављу на националном и регионалном нивоу.
Иницијални састанак свих учесника ДриДанубе пројекта, Љубљана 15.03.2017.
UNDP (United Nations Development Programme) у сарадњи са релевтним институцијама у БиХ ради на изради Стратегије за ниско-карбонски развој и Стратегију пролагођавања на климатске промене.
Босна и Херцеговина предузима неопходне кораке у рјешавању питања климатских промјена на свим нивоима. Овај приступ обухвата два одвојена али уско повезана процеса развоја: прилагођавање на климатске промјене и ниско-карбонски развој. Климатске промјене се у Босни и Херцеговини (БиХ) све више сматрају питањем од стратешког значаја, нарочито од стране научне заједнице и одговорних институција. Љетне температуре су се повећале у одређеним мјестима и до 1,2Ц у односу на прошле декаде и шема падавина је измјењена . За разлику од многих других проблема који се тичу животне средине, утицаји климатских промјена нису географски везани за узроке. Тако да, иако БиХ има најниже емисије гасова стаклене баште по глави становника у Европи, климатске промјене се већ осјете у Босни и Херцеговини, а предвиђања су таква да се највеће климатске промјене у Европи заправо и очекују у јужноевропским земљама .
Управо због великог утицаја који климатске промене имају на наш регион, у току је израда стратегија које би ублажиле утицаје климатских промена и упутила на најбоља решења за адатпатицу на постојеће промене.
Извјештај можете наћи на линку:
Климатолошка анализа за 2016. годину