14.9.2023. године су почели радови на уређењу корита и обале ријеке Врбас низводно од МХЕ Бочац 2. Између осталог радови се врше и у профилу хидролошке станице те је због евентуалних оштећења ,која би могла да се јаве на компонентама станице,станица демонтирана. Рок извођења радова је 90 дана(13.12.2023.) Након тога ће станица бити враћена на првобитну локацију.
Oдјељење за хидрологију Републичког хидрометеоролошког завода је имало прилику да угости представнике компаније „Xylem“ који су одржали показну едукацију из вршења батиметријског мјерења на језеру Мањача.
Представници компаније „Xylem“ из Сједињених Америчких Држава су у току два дана 17.-18.05. 2023. године извршили едукацију, обуку и показно батиметријско мјерње језера Мањача, гдје су запослени у РХМЗ-у, као и гости са Архитектонско-грађевинско-геодетског и Природно-математичког факултета, компаније „Alemsistem“ као и Хидроелектрана на Требишњици, могли да се едукују и упознају са додатним могућностима хидрометријског уређаја „Sontek M9“.
Овом показном вјежбом, запослени у одјељењу су могли да усвоје додатна знања о начину мјерења дубина стационарних водених тијела и начина на који се овакви подаци могу даље користити.
Великодушну донацију ултразвучног мјерача протицаја (ADCP) „Sontek M9“, данас су од представника УНДП-а преузели помоћник министра за водопривреду Милан Гаврић испред Министарства пољопривреде, шумарства и водопоривреде као надлежног ресора те директор Републичког хидрометеоролошког завода Републике Српске, Дарко Боројевић, и радници Одјељења за хидрологију који представљају кориснике донираног уређаја. Примопредаја је обављена данас у просторијама Републичког хидрометеоролошког завода, а вриједност донације је око 50 000 EUR.
Радећи са институцијама и властима у Босни и Херцеговини, УНДП (енг. United Nations Development Program), програм развоја Уједињених Нација, подржава економски и друштвени развој и отпорност на климатске промјене и катастрофе, помажући људима и заједницама да се опораве од кризе и побољшају свој живот још од 1996. године
.
Ултразвучни мјерачи протицаја се користе у сврху мјерења брзина честица у површинским воденим токовима, те прорачуна запремнског протицања воде у јединици времена, те накнадно за сврхе успостављања једнозначне везе између протицаја и промјене водостаја те прорачуна водних биланса.
Уређај, је у техничком смислу сличан сонару, који се користи за мерење брзина водене струје у опсегу дубине користећи Доплеров ефекат звучних таласа распршених назад од честица унутар воденог стуба.
Специфичност, донираног уређаја огледа се у могућности да мјери дубине воденог стуба у распону од 0,2м до 80м те брзине кретања воде до 20 м/с. Заједно са уређајем донирана је и плутајућа даска за монитрање уређаја „Hydro Board II “ , која је елегантана и чврста те пружа кориснику платформу за постизање контролисане брзине и праћења уређаја док се креће дуж воденог тока и омогућава квалитетна и прецизнија мјерења.
На овај начин ће увелико бити унапређени технички капацитети Одјељења за Хидрологију при Републичком хидрометеоролошком заводу, конкретно процеси хидролошког мониторинга и дефинисања биланса вода у надлежности Завода, практично, наша служба ће уз кориштење овог уређаја бити у могућности да мјери највеће водотоке у нашој земљи, попут ријеке Саве без већих потешкоћа.
Cвјетски дан вода.
Свјетски дан вода је 22. марта. Уједињене нације су у децембру 1992 године усвојиле резолуцију и Свјетски дан вода је први пут обиљежен 1993. године. Овим даном Уједињене нације желе да подсјете на важност заштите вода и на недостатак воде за пиће у многим крајевима свјета. Од 2005. године до 2015. године се обељежавала деценија вода, тако да је Сјветски дан вода имао посебан значај тих година. Овај дан сваке године, због климатских промјена и загађења, све више добија на важности.
Свјетски дан вода слави воду и подиже свијест о 2,2 милијарде људи који живе без приступа сигурном извору воде. Ради се о предузимању акција за сузбијање глобалне водене кризе. Основни фокус Свјетског дана вода је подршка постизању Циља одрживог развоја (ЦОР) 6: вода и санитација за све до 2030. Уједињене нације постављају годишњу тему, а та тема за 2021. је Вредновање воде.
Под темом вредновања воде, кампања 2021. је генерисала глобални, јавну дискусију на друштвеним мрежама о томе како људи цијене воду при свим њеним намјенама. Циљ је стварање разумијевања како воду вреднују различити људи у различитим контекстима, како бисмо могли заштитити тај драгоцјени ресурс. Централни наратив кампање осмишљен је да подстакне људе да дају своје приче, мисли и искуства о вриједности воде.
„Вода различитим људима има различит значај. Ова дискусија говори о томе шта вода значи за вас. Како је вода важна за ваше домаћинство и породични живот, ваше издржавање, ваше културне навике, ваше благостање, ваше локално окружење? У домаћинствима, школама и на радним мјестима вода може да значи здравље, хигијену, достојанство и продуктивност. На културним, вјерским и духовним мјестима вода може значити везу са стварањем, заједницом и сопственим постојањем. У природни вода може значити мир, склад и очување. Данас је вода под екстремном опасношћу од раста становништва, све већим потребама пољопривреде и индустрије и под повећаним утицајем климатских промјена. Воду можемо правилно вредновати, заштити и користити је ефикасно за све “.
Тема Свјетског дана вода 2021. је вредновање воде. Економски развој и нагли раст броја становника на планети значи да су пољопривреда и индустрија постале све жедније, и водно-интензивна производња енергије расте како би задовољила потражњу. Климатске промјене чине воду нестабилнијом и доприносе њеном загађењу. Док друштво уравнотежује потребе за водом, интереси многих људи нису узети у обзир. Начин на који вреднујемо воду одређује како се водом управља и како се она дистрибуише. Вриједност воде је много већа од њене цијене на тржишту – вода има огромну и комплексну вриједност за наша домаћинства, културу, здравство, образовање, економију и интегритет нашег природног окружења. Ако превидимо било коју од ових вриједности, ризикујемо лоше управљање овим потрошним, незамјењивим ресурсом. ЦОР 6 треба да обезбиједи воду и канализацију за све. Без свеобухватног разумијевања праве, вишедимензионалне вриједности воде, нећемо бити у могућности да заштитимо овај есенцијални ресурс у корист свих нас.
ВРЕДНОВАЊЕ ВОДЕ: ПЕТ РАЗЛИЧИТИХ ПЕРСПЕКТИВА
1. Вредновање извора воде – природна вода ресурса и екосистема.
Сву воду генеришу екосистеми. И све воде коју користимо за људску употребу на крају се враћају у животну средину, заједно са свим загађивачима које смо у њу додали. Кружење воде у природи је наш најважнији „механизам екосистема“. Мора се достићи виши ниво заштите животне средине како би се осигурало квалитетно снабдијевање водом и отпорност на појаве као што су поплава и суша.
2. Процјена вриједности водне инфраструктуре – складиштење, третман и снабдијевање.
Водна инфраструктура складишти и премјешта воду гдје је најпотребније, и помаже у пречишћавању и враћању природи након употребе. Где је инфраструктура неадекватна, социјално-економски развој је успорен и екосистем је угрожен. Типичне процјене водне инфраструктуре увелико се потцењују или не укључују трошкове, посебно социјалне и еколошке трошкове. У многим земљама само дио свих оперативних трошкова се надокнађује, а капиталне инвестиције су покривене јавним средствима.
3. Вредновање услуга воде – вода за пиће, санитарне и здравствене услуге.
Улога воде у домаћинствима, школама, на радним мјестима и здравственим установама су од кључне важности. Даље, вода, санитација и хигијена – такође имају своју вриједност у облику побољшања здравља, посебно у контексту Ковид – 19 пандемије. Те услуге се често субвенционишу, чак и у земљама са високим приходима. Међутим, нециљане субвенције прије могу имати користи код људи са постојећим прикључцима за воду, него да побољшавају ситуацију за сиромашне и недовољно развијене заједнице.
4. Вредновање воде као сировине за производњу и друштвено-економску активност – храна и пољопривреда, енергетика и индустрија, пословање и запошљавање.
Пољопривреда представља највећег потрошача слатководних ресурса на глобалном нивоу и један је од главних фактора у деградацији животне средине. Иако је основа за сигурност хране, вода, у производњи хране се обично даје мала вриједност када је процијењена чисто кроз економски објектив вриједности произведеног, у односу на искориштену воду. Много ширих користи – побољшање исхране, стварање прихода, прилагођавање климатским промјенама и смањење миграција – често се не одражавају у трошењу воде. За сектор енергетике, индустрије и пословања, пријетње повезане са водом као што су несташица воде, поплаве и климатске промјене могу повећати трошкове и пореметити ланац снабдијевања. Лоше корпоративно управљање водом може оштетити екосистеме и нарушити репутацију и утицати на продају. Традиционално, сектор енергетике, индустрије и пословања је цијенио воду према количинама које се користе, плус трошкови отпадних вода за третман и одлагање. Више организација усваја концепт интегрисаног управљања водним ресурсима како би побољшали одрживост .
5. Вредновање социо-културних аспеката воде – рекреативни, културни и духовни атрибути.
Вода нас може повезати са идејама стварања, религије и заједнице. И вода у свом природном окруженњу нам може помоћи да се осећамо мирно и спокојно. Вода је својеврстан дио сваке културе, али вриједности које приписујемо тим њеним функцијама је тешко квантификовати или артикулисати. Економија воду често сматра само ресурсом за практичну употребу код људи и обраћа мало или нимало пажње на њену социо-културну или еколошку вриједност. Потребно је потпуно разумијевање културних вриједности воде укључивањем разних заинтересованих страна при управљању водним ресурсима.