Преносимо детаље  Copernicus* извјештаја о глобалном стању климе и стању климе у Европи, уз основне карактеристике температуре и падавина у Републици Српској, за март 2022. годину. Глобална просјечна температура за март 2022. била је за око 0,4˚C виша од просјека за март  из периода 1991-2020, што га чини петим најтоплијим у историји. У исто вријеме у цијелој Европи је у марту 2022. било око 0,4 ˚C  хладније од просјека, што је трећи најхладнији  март у последњих 10 година. У Српској март је био хладнији од просјека за -2,1 ˚C, и веома сув, тј. владала је изузетна суша.

*( Copernicus је програм Европске Уније за осматрање Земље, који врши мониторунг наше планете и њеног окружења за добробит свих грађана Европе. Користи сателитске и податке из мреже осматрачког система СМО и других субјеката)

Надаље обим антарктичког морског леда за март 2022. године је био 26% испод пројсека 1991-2020, што је друго најниже мјесто у 44-годишњем сателитском запису, са великим површинама испод просјечне концентрације морског леда у Росовим, Амундсеновим и сјеверним Веделовим морима (Ross, Amundsen, and northern Weddell).

Већи дио Европе био је сувљи од просјека. Изузетак је било Иберијско полуострво, гдје су услови били влажнији од просјека, у упадљивом контрасту у односу на услове сувог фебруара.

У марту 2022. године постојао је велики распон температурних аномалија широм Европе. Услови топлији од просјека забиљежени су у сјеверној Европи, где су највише температуре биле у сјеверној Норвешкој. Насупрот томе, у јужној Европи су били хладнији услови од просјека. Посебно су Грчка и Турска имале најхладније аномалије.

Аномалије средње европске температуре су генерално веће и варијабилније од глобалних аномалија. Просјечна европска температура за март 2022. била је за 0,43 ˚C нижа од просјека 1991-2020. Овај мјесец је био трећи најхладнији март у последњих 10 година, али је био много мање екстреман,  око 2,4 ˚C топлији од аномалије  од -2,71 ˚C у марту 2013.

Хладна аномалија у југоисточној Европи проширила се на сјеверну Африку, преко Блиског истока и Кавказа, и на Русију.

Арктик је у марту имао температуре више од просјека, са највећим позитивним аномалијама забиљеженим у источном атлантском сектору од Свалбарда до Нове земље. Широм Арктика, температура је била 2,09 ˚C изнад просјека 1991-2020, што га је учинило четвртим најтоплијим у историји и око 0,5 ˚C хладнијим од најтоплијег марта 2017. Антарктик је такође имао интензивну топлоту, са температуром ваздуха знатно изнад просјека, а на Востоку је, на примјер, температура достигла -17,7 ˚C, што је најтоплија мартовска температура која је тамо измјерена у 65-годишњој забиљеженој историји.

У марту 2022, већи дио Европе је искусио услове суше, гдје је било знатно мање падавина  од просјека. Падавине су биле знатно мање од просјека у западној Норвешкој и изнад алпског лука. Ово је погоршало дуготрајну сушу у сјеверној Италији, посебно у долини По. У јужној Шведској неке станице су забиљежиле изузетно ниске падавине. У Италији, Грчкој и дијелу Балкана поред суше, забиљежене температуре су биле исподпројсечне, због прилива хладног ваздуха са сјевероистока.

У северној Скандинавији, већем дијелу Турске, регионима сјеверозападно од Каспијског мора и нарочито изнад Иберијског полуострва, било је са изнадпросјечним падавинама. На Иберијском полуострву, упорне падавине и јаки вјетрови изазвали су поплаве и штету, посебно  у региону Валенсије. Ови услови влажнији од просјека, посебно изражени на истоку Шпаније, били су у упадљивом контрасту са много сушнијим од просјека условима које су били у фебруару.

У Републици Српској март је такође био хладнији од просјека, за (-2,1 ˚C). По станицама раздиоба одступања је приказана на слици која слиједи:

Најхладнији дио мјесеца је била прва декада, затим друга, а једино трећа је била с температурама изнад просјека. Што се тиче минималне температуре она је у цијелом мјесецу била испод до знатно испод просјека, осим пар станица у трећој декади с температуром мало изнад просјека (Мркоњић Град, Чемерно и Требиње). И у односу на максималну температуру, прва декада је била најхладнија, затим друга, а трећа је имала просјечно за 5,9 ˚C, вишу максималну температуру.

Слика која слиједи показује средње мјесечне температуре за март у односу на просјек:

И падавине такође показују сличну аномалију као и у већем дијелу Европе (знатан дефицит):

Гледајући те износе у процентима, највећи дефицит је био у сарајевско романијској регини и Подрињу (Чемерно има 7%, Соколац 8% а Фоча 9%) од просјечних мјесечних количина.  Затим слиједи Херцеговина, гдје је суша постала забрињавајућа због стања у хидроенергетском систему. Тамо практично цијели мјесец је био без падавина, те су само мало обилније кише пале 30. марта.

Игор Ковачић

 

Cвјетски дан вода међународни је дан који се обиљежава 22. марта , а његовим обиљежавањем слави се вода и подиже свијест о двије милијарде људи који тренутно живе без приступа сигурној води. На конференцији УН-а у Рио де Жанеиру  у децембру 1993. године, одлучено је да ће се сваке године на овај датум диљем свијета обиљежавати Дан вода. Већ 29 година, кроз више од 30 својих организација, Уједињени народи наглашавају тему воде кроз сва главна фокусна подручја, одајући признање важности воде и потичући на активности које воде ка остварењу 6. циљева одрживог развоја: Вода и одводња за све до 2030. године.

Ове године у фокусу су подземне воде, а уз слоган „Учинимо невидљиво видљивим“ истиче се колика је њихова важност. Унаточ чињеници да их не видимо, њихов је учинак видљив свугдје. Готово све текуће слатке воде свијета су подземне воде и основа су опскрбе водом за пиће, за систем одводње, пољопривреду, индустрију и екосистеме.

Подземне воде су воде које се налазе под земљом, у водоносницама, који су геолошке формације стијена, пијеска и шљунка и у стању су задржати воду. У многим подручјима подземне се воде прекомјерно користе, из водоносника се захвата више воде него што се у њима обнавља путем кише и снијега. Онечишћење подземних вода велики је проблем за чије рјешење могу бити потребна десетљећа, чак и вијекови. На неким мјестима ни не знамо колико се воде налази под нашим ногама, што значи да можда ни не успијевамо искористити тај витални водни ресурс. Уз погоршање климатских промјена, подземне воде постајаће све важније. Морамо заштитити подземне воде од онечишћења и користити их одрживо, уравнотежујући потребе људи и планете. Витална улога подземних вода за системе водоопскрбе и одводње, пољопривреду, индустрију и екосистеме те прилагођавање климатским промјенама мора бити одражена у стварању политика одрживог развоја.

Кључне поруке кампање Свјетског дана вода 2022.:

• Подземне воде су невидљиве, али је њихов утицај свуда видљив.
• Скоро сва течна слатка вода у свијету је подземна вода, која омогућава воду за пиће, санитарне системе, пољопривреду, индустрију и екосистеме.
• Оно што радимо на површини важно је под земљом. Морамо уносити само безопасне, биоразградиве производе у тло и што ефикасније користити воду.
• Подземне воде прелазе границе. Морамо радити заједно на управљању прекограничним ресурсима подземних вода.
• Не можемо управљати оним што не мјеримо. Подземне воде морају бити темељно истражене, анализиране и праћене.
• Подземне воде ће играти кључну улогу у прилагођавању климатским промјенама. Морамо заштитити и истраживати подземне воде, уравнотежујући потребе људи и планете

 

Извјештај УН-а о развоју свјетских вода бити ће представљен дан уочи Свјетског дана вода на свечаности отварања 9. Свјетског форума о водама у Дакару, Сенегал. Налази извјештаја пружит ће алате и знања за формулирање и проведбу одрживих политика вода те понудити најбоље праксе и анализе за потицање идеја и акција за боље управљање у сектору вода.

Сажетак: сви модели показују доста усаглашен сигнал да би мјесец фебруар био изнадпросјечно топао, са дефицитом падавина, а самим тим и мањком снијега. Могућност за нове снијежне падавине сем ових с почетка мјесеца су извјесне крајем друге декаде. Падавине су најизвјесније око петог, затим на прелазу 12. на 13. фебруар, од 17. до 19., те на крају мјесеца од 25. до 28. фебруара. Највише температуре се прогнозирају од 10 до 15. и од 20. до 25. фебруара. Мраза ће бити, али углавном слабог, док се јачи очекује само у висинама.

Прогноза за првих петнаест дана фебруара

Синоптичка слика:

Синоптичка слика првих петнаест дана фебруара је окарактерисана прво сјеверозападним струјањем а затим са преовлађујућим зоналним, те у два наврата утицајем термобаричких гребена са запада. То ће условити егзистенцију не толико хладних ваздушних маса изнад Балкана, а у пар наврата и изнадпросјечно топлих. Такав распоред висинског струјања задржава  хладнији ваздух у циркулацији, сјеверније од нас.

Вријеме:

Преовладаваће суво вријеме. Због последњег продора хладног ваздуха са сјеверозапада сам почетак мјесеца ће бити са присуством хладнијег ваздуха па ће јутра бити с мразем, јачим у планинама а слабијим у низији и на југу. Затим се очекује пораст температуре па ће у већем дијелу периода бити изнад нормале за овај дио године.  До седмог ће температура током дана бити у границама од 5°С до 10°С, и даље са јутарњим мразевима, којих ће како дани одмичу бити све мање. Скок температуре се очекује од 7. до 10. фебруара, када би температура била од 10°С до 15°С, на сјеверу и више. Од једанаестог до четрнаестог мало свјежији ваздух ће бити присутан изнад Балкана па ће температура бити поново у оквиру од 5°С до 10°С. Изостаће мразеви, једино слабих може бити у планинама. Уз јужно струјање поново 15.фебруара температура од 10°С до 15°С, на сјеверу и више. Висина геопотенцијала на плохи АТ500hPa (5500м) која представља неку снијежну границу, биће сјеверније од наших предјела. Што се тиче падавина мало их може бити око перог, између једанаестог на дванаести, те петнаестог, али углавном кише. Магловито вријеме по котлинама и у низији је могуће у већем дију периода а највише сунца је очекивати од седмог до једанаестог и четрнаестог.

 

 

Прогноза за других петнаест дана фебруара

Синоптичка слика и вријеме:

Значајнија промјена у висинском струјању очекује се између седамнаестог и осамнаестог фебруара, уз утицај висинске долине и проласка фронталног система који ће пролазно донијети падавине и захлађење. Након тога поново јача термобарички гребен који ће посебно бити изражен у периоду од 20. до 24.фебруара, уз притицање топлијег ваздуха са југа, након чега слиједи јужно висинско струјање и утицај првог циклона у централном Медитерану од 26. па до краја мјесеца.

Та синоптичка ситуација је приказана на слици која слиједи:

Вријеме:

Седамнаестог и осамнаестог према синоптичкој слици очекивати је облачно вријеме с падавинама, а будући да линија снијега се спушта накратко у Медитеран, може то бити и снијежна епизода, с мање сигурности у низији али са већом вјероватноћом у планинама. Након тога неколико дана са свјежијим временом, појавом јутарњег мраза, слабог у низији умјереног у планинама те јутарњом маглом. Од 20. до 24. преовлађујуће сунчано, суво и поново топлије. Могао би то бити накратко пар најтоплијих дана фебруара, да би се наоблачило на прелазу на 25.фебруар уз кишу. До краја мјесеца остајемо у циклоналној циркулацији што би био и период са највише падавина. Њихова количина ће директно зависити од положаја центра циклона, тако да и процјена је мање сигурна. Садашњи показатењи говоре о мањој количини тако да ако се то осртвари тренд би остао у оквиру  исподпросјечних падавина за фебруар мјесец.

 

Погледајмо како се то све уклапа у климатолошку слику времена. Слика која слиједи представља прогнозиране аномалије висинског струјања које одређује кретање ваздушних маса а самим тим и карактер времена, те аномалију температуре и падавина.  Оне се израђују у седмодневним периодима.

Прву седмицу мјесеца ће окарактерисати зонално висинско стање, са средњим вриједностима геопотенцијала око нормале, након тога ће преовлађујуће струјање бити сјеверозападно уз позитивну аномалију струјања што подупире прогнозу са затопљењем, тј. изнадпросјечно топлим временом до средине мјесеца. Друга половина мјесеца што се тиче висинског струјања остаје у позитивној аномалији али не даје ни знакове промјене што је мање поуздано при закључивању, тако да остајемо при горе изнешеним информацијама.

 

Темперара у првој половини мјесеца ће бити прво мало испод а затим изнад просјека за мјесец фебруар. За другу половину мјесеца знакови су да би температура била у границама нормале, тако да се овдје не види затоплљење у периоду 20 до 24 фебруар. Све укупно мјесечна температура би била вјероватно изнад просјека за фебруар.

Седмична карта аномалије падавина показује да ће већи дио мјесеца бити са исподпросјечним падавинама, међутим и даље остаје недоумица количине падавина ако се оствари циклонсла циркулација крајем мјесеца, па ту задржавамо извјесну резерву у експлицитном изјашњавању. И Мјесечни прорачун количине падавина даје исподпросјечне количине, што је посебно изражено за југ, а то је у складу са чињеницом да се не очекују циклоналне активности у јадрану, већ да ће већи дио мјесеца протећи у таласању зоналног струјања.

Слика која је овдје дата представља процјену количине падавина РХМЗ Србије према ECMWF климатског модела. И у овом приказу се потврђује дефицит падавина.

 

 

Климатолошки изгледи за фебруар  2022.године

Температура:

Према мјесечним прогнозама и мјесечној аномалији температуре,  предвиђа се да температура у фебруару буде мало изнад нормале у централном појасу и Херцеговини. Највише вриједности одступања температуре се очекују на сјеверу. У већини мјеста на сјеверу средња температура би била око  5°C, на истоку и дијелом централним предјелима она  би била  од 2 до 4°C, у планинама   0°C.   На југу у Херцеговини се очекује од  6 до 8°C.

Падавине:

                   

Према излазу из модела (RCC SEEVCCC  RHMZ Srbije), доносимо на мапи која слиједи мјесечне количине падавина. (Напомена: интерна интерпретација (прорачун) количине падавина).

Према мјесечним прогнозама и мјесечној аномалији падавина,  предвиђа се да падавине у фебруару  буду испод нормале, међутим, због сигнала да би био и циклон на крају мјесеца, могућа је мања вјероватност овог сценарија падавина.  У већини мјеста од сјевера, преко централних предјела на исток до доњег Подриња количина кише ће бити од 35 до 65 l/m²,  у Крајини и на истоку од 50 до 70 l/m²,  а од крајњег запада преко југозапада до југа, слично од 50 до 60 l/m², што је знатно испод просјека. Ово може промијенити поменути циклон на крају мјесеца.

Игор Ковачић, дипл.метеоролог

 

 

Основе на којим се базира прогноза:

*(пробна израда прогнозе времена за мјесец дана)

*Прогноза се базира дијелом на синоптичкој прогнози која се сада у центрима прогнозе времена ради за период до 15 дана унапријед и CFS модела који има продужење прогнозе на мјесец и више дана. Вјероватноћа прогнозе опада с периодом прогнозе за коју важи. Зато о прогнозама за дужи период говоримо о тренду прогнозе или њеним изгледима, тако да их на тај начин треба третирати. Прогнозе за период од мјесец дана су комбинација синоптичких и климатолошких прогноза времена и  раде се у виртуелном климатском центру Милутин Миланковић у Београду, на основу модела и реанализа, те климатским аналогијама година из низа осматрања у Европи (низ је 150 година). Прогноза даје аномалију температура и падавина, у односу на просјечне мјесечне вриједности тих параметара. Аномалија температуре се даје у степенима а падавина у процентима од нормале.

Овдје осим напоменутог,  да су ово само оквирне процјене требамо рећи да је статистичка процјена чија се слика даје у графичком приказу, увијек мање екстремна од могуће, због чега могу настати грешке. Али најважнија информација је та да се добро прогнозира, да ли су падавине и температура испод или изнад нормале.

У тим оквирима треба и посматрати прогнозу.

Током 11. и 12. децембра 2021. наш регион и већи део Балкана био је под утицајем циклона који се премештао из области Јадрана ка Србији и истоку Балкана. Овај систем је донео захлађење и падавине. Уз пад температуре у суботу 11. децембра киша је прешла у снег уз формирање снежног покривача.

Снежне падавине су јачале у недељу 12. децембра на истоку уз брзи пораст снежног покривача. Снежне падавине и јак ветар, поготово у брдско-планиским пределима на истоку, стварали су вејавице, снежне наносе и сметове. До понедељка 13. децембра ујутру у Бијељини се формирао снежни покривач од 15 cm, у Сребреници 27 cm, на Сокоцу 41 cm, у Хан Пијеску и Чемерном 70 cm.

Једино на северозападу није дошло до формирања снежног покривача. У региону од Бања Луке на север ка Приједору, Новом Граду и Градишци падала је киша, суснежица и слаб снег и изостао је снежни покривач. Иако је у Бањалуци изостао снежни покривач, у брдским пределима око града пало је и до 10 cm снега.

Висина снежног покривача 12. децембра у 7 часова

 

Висина снежног покривача 13. децембра у 7 часова