Свјетски дан заштите животне средине

Свјетски дан заштите животне средине се обиљежава 5. јуна сваке године, кроз разне активности и кампање, и окупља милионе људи широм свијета с циљем подизања еколошке свијести. Основан је на Конференцији о заштити животне средине у Стокхолму 1972. године, гдје се окупило 113 држава, које су дале заједничку изјаву о потреби успостављања међународне сарадње у циљу заштите животне средине.

Ове године се навршава 50 година од обиљежавања првог Свјетског дана заштите животне средине, који од 1973. године води УНЕП (United Nations Environment Programme) – Програм Уједињених нација за животну средину.

Кампањa за 2023. годину позива на глобално рјешавање проблема загађења пластиком, а домаћин манифестације је Обала Слоноваче, уз подршку Холандије. Циљ кампање је да истакне значај људског дјеловања у борби против загађења пластиком и транзиције ка циркуларној економији.

 

#BeatPlasticPollution




22.март Свјетски дан водa

Убрзавање промјена – https://www.worldwaterday.org/

Свако од нас може и мора да подстакне промјене и да допринесе рјешавању кризе воде и канализације.

Свјетски дан вода обиљежава се сваке године 22. марта већ тридесет година за редом. Затим се широм свијета одржавају бројне радионице и едукативне активности у циљу подизања свијести о вриједности воде и глобалној кризи везаној за воду.

Ове године Свјетски дан вода одржава се под темом Убрзавање промјена, која наглашава да свако од нас може и мора да покрене промјене и утиче на горућа свјетска питања вода.

У 2015. години, свет се обавезао на Циљ одрживог развоја 6 – обећање да ће сви безбjедно управљати водом и канализацијом до 2030. Овогодишњи Светски дан вода дjелује као подсетник за све да предузму мjере како би обезбиједили напредак у области воде и санитације. Овогодишња тема Убрзавање промjена наглашава потребу да се убрзају напори ка постизању одрживих пракси управљања водама.

Вода је витални ресурс за живот на Земљи и њен значај се не може пренагласити. Међутим, упркос својој кључној улози у одржавању живота, приступ безбедној и чистој води остаје значајан изазов за многе заједнице широм света са 1 од 4 особе – 2,2 милијарде људи нема приступ води за пиће безбиједно управљаној, док 4,2 милијарде нема безбиједних санитарних услуга и 3 милијарде нема основних средстава за прање руку. Брза урбанизација, климатске промјене и неодржива пракса управљања водама допринијели су глобалној кризи воде и канализације.

Да би се убрзале промјене и обезбиједио напредак у области воде и канализације, владе, организације и појединци морају да раде заједно на промовисању одрживих пракси управљања водама. Ово укључује улагање у инфраструктуру и технологије које побољшавају приступ чистој води, смањујући отпад и загађење воде и промовисање очувања и ефикасности воде. Да би се ово постигло, потребе жена и девојака, из рањивих, маргинализованих и руралних заједница морају се узети у обзир како би се обезбиједио приступ чистој води и безбједним санитаријама. Ово се може ријешити кроз иновативна решења као што су пројекти воде које воде заједница и улагања у одрживе технологије воде.
Потребна је хитна и хитна глобална и локална акција да би се постигло безбједно и одрживо управљање водом и санитарним услугама ако се не желе смањити разорни утицаји на здравље милиона људи. Према резултатима извештаја Светске здравствене организације, свијет се суочава са озбиљном кризом јер милиони људи у свету имају лош приступ безбједној води за пиће, санитарним услугама и хигијени, док се у исто вријеме повећава учесталост и интензитет екстремних временских појава повезаних са климатским промјенама, које додатно угрожавају приступ води.

Од 22. до 24. марта ове године у Њујорку ће се одржати Конференција о водама Генералне скупштине УН на којој ће учествовати свјетски лидери и доносиоци одлука. Циљ ове конференције је да уједини свијет у убрзању дјеловања ка постизању 6. циљева одрживог развоја: вода и хигијенско-санитарни услови за све до 2030. године. Биће то прилика да се ствари побољшају у виду подршке и да почнемо да користимо воду за рјешавање изазова као што су климатске промене, деградација животне средине, сиромаштво и неједнакост. Владе ће морати да раде четири пута брже у просјеку да би испуниле своје циљеве СДГ6 до 2030. Међутим, не могу саме да рјеше овај проблем. Вода утиче на свакога и свако треба да уради нешто, па ће на конференцији бити ријечи о следећих пет важних чињеница:
1. Вода је моћно средство за амбициозне климатске акције,
2. Обнављање циклуса воде од извора до мора,
3. Опште здравље захтева боље управљање водом,
4. Сарадња у водама јача сигурност воде,
5. Да би била ефективна, управљање водама мора увек бити укључено.




13. март 2023._Педесет осмо засједање IPCC-a (IPCC-58), Interlaken, Швајцарска, 13. – 17. марта 2023.

INTERLAKEN, 13. марта – Међувладин панел за климатске промјене (IPCC) почео је данас  своје засједање како би усвојио Синтетизовани шести извјештај о процјени . Засједање , kojе се одржава у Интерлакену ( Interlakenu),  у Швајцарској, трајаће до  17. марта.

Преносимо чћанак за новине IPCC-а:

Синтетизовани извјештај је последњи дио  IPCC-овог Шестог извјештаја о процјени климатских промјена. Он интегрише и резимира закључке шест извјештаја које је објавио IPCC током текућег циклуса извјештавања, који је почео 2015. Ово укључује три специјална извјештаја три радне групе IPCC-a, Шестом извјештају процјене климатских промјена.

Током овог засједања IPCC ће усвојити Резиме за креаторе политика у својим земљама, као и обимнији извјештај за институције које се баве проблематиком климатских промјена.

“Када буде одобрен, Синтетски извјештај ће постати темељни политички документ за обликовање климатских акција у остатку ове кључне деценије. За креаторе политике данас и сутра, пријеко потребан уџбеник за рјешавање климатских промјена. Немојте погријешити, недјеловање и кашњења нису наведени као опције”, рекао је предсједавајући  IPCC Hoesung Lee отварајући конференцију.

У име домаћина, швајцарски Федерални савјетник  Albert Rösti пожелео је добродошлицу преко 650 делегата, који су присуствовали овом пленарном

Засједању  IPCC-a.Након тога су уследиле видео поруке Генералног секретара UN-a Antonio Guterresa, генералног секретара Свјетске метеоролошке организације (СМО-WMO) Petteri Taalas, извршног Директора Програма Уједињених Нација за жиботну средину (UNEP) Inger Andersen и извршног секретара Оквирне конвенције Уједињених Нација о климатским промјенама (UNFCCC) Simon Stiell.

Видео поруке су доступне на:

Fifty-eighth Session of the IPCC — IPCC

За вишец информација можете контактирати:

IPCC Press Office, Email: [email protected]

Andrej Mahečić, + 41 22 730 8066, Werani Zabula, + 41 22 730 8120, Nina Peeva, + 41 22 730 8142 i Melissa Walsh +41 22 730 8532.

 

Биљешка о IPCC-у

Међувладин панел за климатске промјене (IPCC) је тијело УН-а за процјену науке у вези са климатским промјенама. Основали су га Програм Уједињених нација за околиш (UNEP) и Свјетска метеоролошка организација (СМО-WМО) 1988. године како би политичким лидерима пружили периодичне научне процјене о климатским промјенама, њиховим импликацијама и ризицима, као и да изнесу стратегије прилагођавања и ублажавања. Исте године, Генерална скупштина УН-а подржала је акцију СМО- WMO и UNEP -а у заједничком успостављању IPCC -а. IPCC има 195 држава чланица.

 




17.децембар 2022.године: Поново обилне падавине у појединим дијеловима Републике Српске

Сажетак: У протеклих 24 часа, до 17. децембра у 7 часова забиљежене су веома обилне падавине: у региону од Гацка (127,2 l/m²) до Чемерна (139,2 l/m²), те сјеверније од Бастаса (89,0 l/m²) до Тјентишта (163,2 l/m²) и источније, од  Фоче (56,5 l/m²) до Чајнича (62,2 l/m²). Непогода са најобилнијим падавинама десила се у ноћи на прелазу од 16. на 17. децембар између нула и један час. У то вријеме је и вјетар био олујне јачине: Хан Пијесак 21,1 m/s, Соколац 18,4 m/s (на станицама с највећом количином падавинама немамо аутоматско мјерење вјетра)

Врло кишно и нестабилно вријеме се наставило и 16.децембра, када је у југозападној струји преко наших предјела прешло неколико облачних и кишних зона. Једна од њих је била и линија нестабилности с великом количином влаге. Због израженог успоног струјања уз Динариде, прво у западној Херцеговини а затим и сјевероисточној високој Херцеговини, формирали су се облаци вертикланог развоја дајући обилне пљускове и рекордне висине дневних падавина. Њих су пратили и олујни вјетрови, те је забиљежен локално и град. У Мостару се ломило дрвеће, а улице су биле пролазно под водом. Слично је било и у Гацком, те на Чемерном.

Слика која слиједи приказује премјештање приземног фронталног система преко мора на копно. Прво је струјао топли ваздух па је било веома топло уз мању количину кише углавном на навјетринским странама планина.

Забиљежене температуре су достизале скоро и 20 степени целзијуса, посебно у крајевима са израженим фенским ефектом вјетра (углавном су смјештени на сјеверним падинама планина ).

Највиша забиљежена температура је била у Бањалуци 19,8˚С, затим Шипово 19,2˚С, Сребреница 19,0˚С и Рибник 18,4˚С. (То су биле за само пар степени ниже температуре од апсолутних максимума за децембар).

Следећа слика даје приказ максималних дневних температура ваздуха:

Као што је речено највише кише у периоду од 24 часа било је на сјеверу Херцеговине, вододјелници сливова (Чемерно) и дијелом у горњем Подрињу и јужном дијелу сарајевско романијске регије. Следећа слика је радарска слика (ДХМЗ Хрватске) у 00:00 и 01:00 часова 17.децембра 2022. Врло лијепо се прати премјештање линије непогоде:

Слиједи слика за записом забиљеженог олујног вјетра у Хан Пијеску и Сокоцу:

Слика која слиједи приказује 24 часовну количину падавина измјерену у 7 часова 17.децембра, а проузрокована горе приказаном синоптичком сликом:

Следећа слика приказује количину падавина последње серије од 15. до 17. децембра

На крају дајемо још мало статистичких података који помажу праћење укупне количине падавина и пораста водостаја ријека.

Укупна количина падавина за децембар показује да су мјесечне количине знатно превазиђене, као што је познато у претходном утицају циклона на западу, а највећи допринос у циклону који тренутно пратимо истоку, десио се на Чемерном. Тако да Чемерно предњачи са количином падавина од  (359,4 l/m²) а просјечна количина за децембар је (332,7 l/m²). Међутим Нови Град и даље је на првом мјесту по количини падавина изнад просјечних мјесечних, па биљежимо да је тамо пало 190% у односу на просјек, а у Приједору 155%. Слично је и на сјеверу уз ријеку Саву у Градишци и Српцу да је просјек превазиђен за око 20%. Престанак падавина у наредном периоду се показује као добар за отицање воде са плављених подручја, мада је ријека Сава и даље изнад редовне коте одбране од поплава за 28 цм (мјерење од 17.12 у 12 часова). За детаље пратите ванредне хидролошке билтене РХМЗ Републике Српске.