INTERLAKEN, 13. марта – Међувладин панел за климатске промјене (IPCC) почео је данас  своје засједање како би усвојио Синтетизовани шести извјештај о процјени . Засједање , kojе се одржава у Интерлакену ( Interlakenu),  у Швајцарској, трајаће до  17. марта.

Преносимо чћанак за новине IPCC-а:

Синтетизовани извјештај је последњи дио  IPCC-овог Шестог извјештаја о процјени климатских промјена. Он интегрише и резимира закључке шест извјештаја које је објавио IPCC током текућег циклуса извјештавања, који је почео 2015. Ово укључује три специјална извјештаја три радне групе IPCC-a, Шестом извјештају процјене климатских промјена.

Током овог засједања IPCC ће усвојити Резиме за креаторе политика у својим земљама, као и обимнији извјештај за институције које се баве проблематиком климатских промјена.

“Када буде одобрен, Синтетски извјештај ће постати темељни политички документ за обликовање климатских акција у остатку ове кључне деценије. За креаторе политике данас и сутра, пријеко потребан уџбеник за рјешавање климатских промјена. Немојте погријешити, недјеловање и кашњења нису наведени као опције”, рекао је предсједавајући  IPCC Hoesung Lee отварајући конференцију.

У име домаћина, швајцарски Федерални савјетник  Albert Rösti пожелео је добродошлицу преко 650 делегата, који су присуствовали овом пленарном

Засједању  IPCC-a.Након тога су уследиле видео поруке Генералног секретара UN-a Antonio Guterresa, генералног секретара Свјетске метеоролошке организације (СМО-WMO) Petteri Taalas, извршног Директора Програма Уједињених Нација за жиботну средину (UNEP) Inger Andersen и извршног секретара Оквирне конвенције Уједињених Нација о климатским промјенама (UNFCCC) Simon Stiell.

Видео поруке су доступне на:

Fifty-eighth Session of the IPCC — IPCC

За вишец информација можете контактирати:

IPCC Press Office, Email: [email protected]

Andrej Mahečić, + 41 22 730 8066, Werani Zabula, + 41 22 730 8120, Nina Peeva, + 41 22 730 8142 i Melissa Walsh +41 22 730 8532.

 

Биљешка о IPCC-у

Међувладин панел за климатске промјене (IPCC) је тијело УН-а за процјену науке у вези са климатским промјенама. Основали су га Програм Уједињених нација за околиш (UNEP) и Свјетска метеоролошка организација (СМО-WМО) 1988. године како би политичким лидерима пружили периодичне научне процјене о климатским промјенама, њиховим импликацијама и ризицима, као и да изнесу стратегије прилагођавања и ублажавања. Исте године, Генерална скупштина УН-а подржала је акцију СМО- WMO и UNEP -а у заједничком успостављању IPCC -а. IPCC има 195 држава чланица.

 

Сажетак: У протеклих 24 часа, до 17. децембра у 7 часова забиљежене су веома обилне падавине: у региону од Гацка (127,2 l/m²) до Чемерна (139,2 l/m²), те сјеверније од Бастаса (89,0 l/m²) до Тјентишта (163,2 l/m²) и источније, од  Фоче (56,5 l/m²) до Чајнича (62,2 l/m²). Непогода са најобилнијим падавинама десила се у ноћи на прелазу од 16. на 17. децембар између нула и један час. У то вријеме је и вјетар био олујне јачине: Хан Пијесак 21,1 m/s, Соколац 18,4 m/s (на станицама с највећом количином падавинама немамо аутоматско мјерење вјетра)

Врло кишно и нестабилно вријеме се наставило и 16.децембра, када је у југозападној струји преко наших предјела прешло неколико облачних и кишних зона. Једна од њих је била и линија нестабилности с великом количином влаге. Због израженог успоног струјања уз Динариде, прво у западној Херцеговини а затим и сјевероисточној високој Херцеговини, формирали су се облаци вертикланог развоја дајући обилне пљускове и рекордне висине дневних падавина. Њих су пратили и олујни вјетрови, те је забиљежен локално и град. У Мостару се ломило дрвеће, а улице су биле пролазно под водом. Слично је било и у Гацком, те на Чемерном.

Слика која слиједи приказује премјештање приземног фронталног система преко мора на копно. Прво је струјао топли ваздух па је било веома топло уз мању количину кише углавном на навјетринским странама планина.

Забиљежене температуре су достизале скоро и 20 степени целзијуса, посебно у крајевима са израженим фенским ефектом вјетра (углавном су смјештени на сјеверним падинама планина ).

Највиша забиљежена температура је била у Бањалуци 19,8˚С, затим Шипово 19,2˚С, Сребреница 19,0˚С и Рибник 18,4˚С. (То су биле за само пар степени ниже температуре од апсолутних максимума за децембар).

Следећа слика даје приказ максималних дневних температура ваздуха:

Као што је речено највише кише у периоду од 24 часа било је на сјеверу Херцеговине, вододјелници сливова (Чемерно) и дијелом у горњем Подрињу и јужном дијелу сарајевско романијске регије. Следећа слика је радарска слика (ДХМЗ Хрватске) у 00:00 и 01:00 часова 17.децембра 2022. Врло лијепо се прати премјештање линије непогоде:

Слиједи слика за записом забиљеженог олујног вјетра у Хан Пијеску и Сокоцу:

Слика која слиједи приказује 24 часовну количину падавина измјерену у 7 часова 17.децембра, а проузрокована горе приказаном синоптичком сликом:

Следећа слика приказује количину падавина последње серије од 15. до 17. децембра

На крају дајемо још мало статистичких података који помажу праћење укупне количине падавина и пораста водостаја ријека.

Укупна количина падавина за децембар показује да су мјесечне количине знатно превазиђене, као што је познато у претходном утицају циклона на западу, а највећи допринос у циклону који тренутно пратимо истоку, десио се на Чемерном. Тако да Чемерно предњачи са количином падавина од  (359,4 l/m²) а просјечна количина за децембар је (332,7 l/m²). Међутим Нови Град и даље је на првом мјесту по количини падавина изнад просјечних мјесечних, па биљежимо да је тамо пало 190% у односу на просјек, а у Приједору 155%. Слично је и на сјеверу уз ријеку Саву у Градишци и Српцу да је просјек превазиђен за око 20%. Престанак падавина у наредном периоду се показује као добар за отицање воде са плављених подручја, мада је ријека Сава и даље изнад редовне коте одбране од поплава за 28 цм (мјерење од 17.12 у 12 часова). За детаље пратите ванредне хидролошке билтене РХМЗ Републике Српске.

Преносимо детаље  Copernicus* извјештаја о глобалном стању климе и стању климе у Европи, уз основне карактеристике температуре и падавина у Републици Српској, за март 2022. годину. Глобална просјечна температура за март 2022. била је за око 0,4˚C виша од просјека за март  из периода 1991-2020, што га чини петим најтоплијим у историји. У исто вријеме у цијелој Европи је у марту 2022. било око 0,4 ˚C  хладније од просјека, што је трећи најхладнији  март у последњих 10 година. У Српској март је био хладнији од просјека за -2,1 ˚C, и веома сув, тј. владала је изузетна суша.

*( Copernicus је програм Европске Уније за осматрање Земље, који врши мониторунг наше планете и њеног окружења за добробит свих грађана Европе. Користи сателитске и податке из мреже осматрачког система СМО и других субјеката)

Надаље обим антарктичког морског леда за март 2022. године је био 26% испод пројсека 1991-2020, што је друго најниже мјесто у 44-годишњем сателитском запису, са великим површинама испод просјечне концентрације морског леда у Росовим, Амундсеновим и сјеверним Веделовим морима (Ross, Amundsen, and northern Weddell).

Већи дио Европе био је сувљи од просјека. Изузетак је било Иберијско полуострво, гдје су услови били влажнији од просјека, у упадљивом контрасту у односу на услове сувог фебруара.

У марту 2022. године постојао је велики распон температурних аномалија широм Европе. Услови топлији од просјека забиљежени су у сјеверној Европи, где су највише температуре биле у сјеверној Норвешкој. Насупрот томе, у јужној Европи су били хладнији услови од просјека. Посебно су Грчка и Турска имале најхладније аномалије.

Аномалије средње европске температуре су генерално веће и варијабилније од глобалних аномалија. Просјечна европска температура за март 2022. била је за 0,43 ˚C нижа од просјека 1991-2020. Овај мјесец је био трећи најхладнији март у последњих 10 година, али је био много мање екстреман,  око 2,4 ˚C топлији од аномалије  од -2,71 ˚C у марту 2013.

Хладна аномалија у југоисточној Европи проширила се на сјеверну Африку, преко Блиског истока и Кавказа, и на Русију.

Арктик је у марту имао температуре више од просјека, са највећим позитивним аномалијама забиљеженим у источном атлантском сектору од Свалбарда до Нове земље. Широм Арктика, температура је била 2,09 ˚C изнад просјека 1991-2020, што га је учинило четвртим најтоплијим у историји и око 0,5 ˚C хладнијим од најтоплијег марта 2017. Антарктик је такође имао интензивну топлоту, са температуром ваздуха знатно изнад просјека, а на Востоку је, на примјер, температура достигла -17,7 ˚C, што је најтоплија мартовска температура која је тамо измјерена у 65-годишњој забиљеженој историји.

У марту 2022, већи дио Европе је искусио услове суше, гдје је било знатно мање падавина  од просјека. Падавине су биле знатно мање од просјека у западној Норвешкој и изнад алпског лука. Ово је погоршало дуготрајну сушу у сјеверној Италији, посебно у долини По. У јужној Шведској неке станице су забиљежиле изузетно ниске падавине. У Италији, Грчкој и дијелу Балкана поред суше, забиљежене температуре су биле исподпројсечне, због прилива хладног ваздуха са сјевероистока.

У северној Скандинавији, већем дијелу Турске, регионима сјеверозападно од Каспијског мора и нарочито изнад Иберијског полуострва, било је са изнадпросјечним падавинама. На Иберијском полуострву, упорне падавине и јаки вјетрови изазвали су поплаве и штету, посебно  у региону Валенсије. Ови услови влажнији од просјека, посебно изражени на истоку Шпаније, били су у упадљивом контрасту са много сушнијим од просјека условима које су били у фебруару.

У Републици Српској март је такође био хладнији од просјека, за (-2,1 ˚C). По станицама раздиоба одступања је приказана на слици која слиједи:

Најхладнији дио мјесеца је била прва декада, затим друга, а једино трећа је била с температурама изнад просјека. Што се тиче минималне температуре она је у цијелом мјесецу била испод до знатно испод просјека, осим пар станица у трећој декади с температуром мало изнад просјека (Мркоњић Град, Чемерно и Требиње). И у односу на максималну температуру, прва декада је била најхладнија, затим друга, а трећа је имала просјечно за 5,9 ˚C, вишу максималну температуру.

Слика која слиједи показује средње мјесечне температуре за март у односу на просјек:

И падавине такође показују сличну аномалију као и у већем дијелу Европе (знатан дефицит):

Гледајући те износе у процентима, највећи дефицит је био у сарајевско романијској регини и Подрињу (Чемерно има 7%, Соколац 8% а Фоча 9%) од просјечних мјесечних количина.  Затим слиједи Херцеговина, гдје је суша постала забрињавајућа због стања у хидроенергетском систему. Тамо практично цијели мјесец је био без падавина, те су само мало обилније кише пале 30. марта.

Игор Ковачић

 

Cвјетски дан вода међународни је дан који се обиљежава 22. марта , а његовим обиљежавањем слави се вода и подиже свијест о двије милијарде људи који тренутно живе без приступа сигурној води. На конференцији УН-а у Рио де Жанеиру  у децембру 1993. године, одлучено је да ће се сваке године на овај датум диљем свијета обиљежавати Дан вода. Већ 29 година, кроз више од 30 својих организација, Уједињени народи наглашавају тему воде кроз сва главна фокусна подручја, одајући признање важности воде и потичући на активности које воде ка остварењу 6. циљева одрживог развоја: Вода и одводња за све до 2030. године.

Ове године у фокусу су подземне воде, а уз слоган „Учинимо невидљиво видљивим“ истиче се колика је њихова важност. Унаточ чињеници да их не видимо, њихов је учинак видљив свугдје. Готово све текуће слатке воде свијета су подземне воде и основа су опскрбе водом за пиће, за систем одводње, пољопривреду, индустрију и екосистеме.

Подземне воде су воде које се налазе под земљом, у водоносницама, који су геолошке формације стијена, пијеска и шљунка и у стању су задржати воду. У многим подручјима подземне се воде прекомјерно користе, из водоносника се захвата више воде него што се у њима обнавља путем кише и снијега. Онечишћење подземних вода велики је проблем за чије рјешење могу бити потребна десетљећа, чак и вијекови. На неким мјестима ни не знамо колико се воде налази под нашим ногама, што значи да можда ни не успијевамо искористити тај витални водни ресурс. Уз погоршање климатских промјена, подземне воде постајаће све важније. Морамо заштитити подземне воде од онечишћења и користити их одрживо, уравнотежујући потребе људи и планете. Витална улога подземних вода за системе водоопскрбе и одводње, пољопривреду, индустрију и екосистеме те прилагођавање климатским промјенама мора бити одражена у стварању политика одрживог развоја.

Кључне поруке кампање Свјетског дана вода 2022.:

• Подземне воде су невидљиве, али је њихов утицај свуда видљив.
• Скоро сва течна слатка вода у свијету је подземна вода, која омогућава воду за пиће, санитарне системе, пољопривреду, индустрију и екосистеме.
• Оно што радимо на површини важно је под земљом. Морамо уносити само безопасне, биоразградиве производе у тло и што ефикасније користити воду.
• Подземне воде прелазе границе. Морамо радити заједно на управљању прекограничним ресурсима подземних вода.
• Не можемо управљати оним што не мјеримо. Подземне воде морају бити темељно истражене, анализиране и праћене.
• Подземне воде ће играти кључну улогу у прилагођавању климатским промјенама. Морамо заштитити и истраживати подземне воде, уравнотежујући потребе људи и планете

 

Извјештај УН-а о развоју свјетских вода бити ће представљен дан уочи Свјетског дана вода на свечаности отварања 9. Свјетског форума о водама у Дакару, Сенегал. Налази извјештаја пружит ће алате и знања за формулирање и проведбу одрживих политика вода те понудити најбоље праксе и анализе за потицање идеја и акција за боље управљање у сектору вода.