30.01. и 01.02. 2024. се одржавала регионална радионица: Управљање квалитетом ваздуха-планирање квалитета ваздуха, моделовање квалитета ваздуха, емисије из загријавања домаћинстава и спаљивање отпада из пољопривреде

Радионица се одржавала у хотелу Холидаy, Змаја од Босне 4, Сарајево, Босна и Херцеговина

Организатор радионице је био ЕУ4 Греен.

Теме радионице првог дана су биле везане за планирање и моделовање квалитета ваздуха, па су се говорници, свако из своје перспективе, бавили овом проблематиком. Представљена су искуства у моделовању квалитета ваздуха, алати за инвентаре емисија као база за планирање квалитета ваздуха, те примјер распођеле извора загађења за планирање квалитета ваздуха за град Скопје.

Другог дана је било говора о добрим праксама финансирања мјера у дијелу загријавања домаћинстава, те енергетском сиромаштву везаном за загријавање домаћинстава.
Преплитале су се теме у којима су се учесници упознавали са различитим активностима и њиховим финансијским аспектима.

Планирање квалитета ваздуха је препорука ЕУ Директива о квалитету ваздуха, како би се ријешавали проблеми квалитета ваздуха. Моделовање квалитета ваздуха је неопходан алат за развој планова за квалитет ваздуха. Ефикасности појединих мјера на емисијама а тиме и на концентрацијама свих полутаната би требале бити праћене, како би се могле урадити процјене укупног утицаја свих мјера и план квалитета ваздуха. Потребно је направити водич, посебно на локалном нивоу, како одабрати ефективне мјере, процијенити њихов утицај и креирати модел са нивоима загађења ваздуха.
Емисије из домаћинстава и пољопривреде су највећи извори загађења. Потребно је смањити емисије из ова два извора.

Уз помоћ Фонда за заштиту животне средине и енергетску ефикасност Републике Српске у склопу пројекта „Одржавање система метеоролошких,хидролошких и станица за контролу квалитета ваздџуха Републички хидрометрололошки завод је инсталирао и пустио у функцију три аутоматске хидролошке станице. Две у сливу Дрине Братунац и Фоча-низводно и у сливу ријеке Сане на ријеци Рибник у Горњем Рибнику.
Хидролошке станице на ријеци Дрини у реалном времену врше мјерења водостаја, гдје ће бити могуће ,након успостављања односа водостај-протицај, да се врше и континуирана очитаванја протока у реалном времену. Станице врше мјерења помоћу радара који врши мјерења од фиксне тачке до нивоа воде.
Слика 1 ХС Братунац

Слика 2 ХС Фоча-низводно

На хидролошкој станици Горњи Рибник врше се мјерења водостаја,температуре и протока. Мјерња се врше помоћу сонде која региструје притисак воденог стуба усљед пораста и смањења водостаја у склопу сонде је температурни сензор који мјери температуру воде.
Слика 3 ХС Горњи Рибник
Подаци ће бити доступни на сајту Републичког хидрометеоролошког завода Републике Српске, а користиће се и као улазни подаци за моделе прогнозе поплава и заштите од поплава.

26. и 27. октобар 2023. године

26. октобра 1969. године, недјељно поподне… Земља је задрхтала… Чули су се тутњава, прасак, лом… Било је тачно 16 сати и 36 минута, када је бањалучко, до тада мирно поподне, прекинуо потрес јачине 5.6 Рихтера. Бањалучани ни слутили нису да је то само био увод у један веома тежак моменат и раздобље вољеног града. Град је претрпио значајна оштећења.

Тадашње руководство Града донијело је одлуку да се наредни дан прогласи нерадним даном плашећи се јачег потреса. Одлука се показала исправном, јер је сљедећег јутра, 27. октобра 1969.године у 9 сати и 10 минута, Бањалуку погодио још јачи земљотрес са магнитудом од 6.6 Рихтера (IX степени Меркалијеве скале). Вријеме је стало… За само неколико секунди катастрофални земљотрес је девастирао град. Погинуло је 15 становника, а 1117 је теже и лакше повријеђено. Материјална штета била је огромна. Потпуно је уништено 86 000 станова, 266 школских објеката, 152 објекта јавне управе и администрације, 146 културних објеката, 133 здравствена објекта…

Овај потрес је најјачи који је икада  задесио територију Републике Српске и Босне и Херцеговине. Његова посљедица је огромна матерјална штета у Бањој Луци и у петнаест околних крајишких општина.

Данас, 54 године касније, на бањалучком Тргу Крајине, као нијеми свједок, налази се „криви сат“ чије казаљке показују 9 сати 10 минута и 56 секунди – тачно вријеме овог страшног догађаја.

Послије овог земљотреса донесени су и убрзо ступили на снагу много строжи прописи у области асеизмичког пројектовања и грађења у Босни и Херцеговини. Земљотрес, као природна појава, не убија, него убијају грађевине, односно објекти у којима живимо и радимо. Због тога, грађевински објекти требају бити пројектовани и грађени у складу са законском регулативом, јер, у том случају, земљотрес не би смио изазвати структурна оштећења, односно не би смјело доћи до рушења објеката у предвиђеном вијеку њихове употребе.

У 9.11 сати огласиле су се сирене система за обавјештавање и узбуњивање како би грађане подсјетиле на разорни земљотрес.

Како је најављено из бањалучке Градске управе, поводом обиљежавања годишњице и сјећања на земљотрес током дана ће бити изведена показна вјежба у Гимназији на тему земљотрес, јачине оног из 1969. У вјежби ће учествовати представници Професионалне територијалне ватрогасно-спасилачке јединице Бања Лука, Дома здравља, волонтери бањалучког Црвеног крста, запослени и ученици, те припадници Министарства унутрашњих послова.

Прву декаду октобра мјесеца је окарактерисало изнадпросјечно топло вријеме, са обиљем сунца и суво. У ниској Херцеговини је свих десет дана било љетњих (Tmax >= 25.0˚C), а на континенту око шест. На западу Крајине  је забиљежен и један тропски дан (Tmax >= 30.0˚C). Ту ситуацију везујемо за трећи октобар када је Tmax била 30.2˚C у Рибнику и Бањалуци а Приједору Tmax = 30.4 ˚C. Средња декадска температура износи 15,2˚C (Тср мјесечна октобар = 11.1˚C)*, што је за четири степена изнад просјека.У цијелој Српској је било 10 дана без падавина, осим пар мјеста на истоку, гдје су забиљежени трагови кише крајем декаде, а у Хан Пијеску осмог 1,2 l/m².

Такве временске прилике одредила је синоптичка ситуација која је била окарактерисана присуством пространог антициклона с центром изнад сјевера Африке и  југозапада Европе. Он је југозападу, западу, дијелу средње Европе и Балкану донио стабилно вријеме, а уз прилив топлог ваздуха из Африке и изнадпросјечно топло. Било је два периферна ослабљена фронта који су прошла сјевером Балкана од запада на исток, те утицала на вријеме у смислу мале осцилације температуре.

Слика 1.: синоптичка слика у првој декади октобра 2023 која је утицала на изнадпросјечно топло вријеме.

Графикон 1: декадска количина падавина на метеоролошким станицама РХМЗ Републике Српске:

Прву декаду је окарактерисала суша, на већини станица ни један дан са кишом.

Графикон 2: декадска Тср на метеоролошким станицама РХМЗ Републике Српске:

Графикон 3: одступање Тср у односу на просјек у првој декади, на метеоролошким станицама РХМЗ Републике Српске:

Графикон 4: одступање Тср минималне у односу на просјек у првој декади, на метеоролошким станицама РХМЗ Републике Српске:

Графикон 5: одступање Тср максималне у односу на просјек у првој декади, на метеоролошким станицама РХМЗ Републике Српске:

*Тср октобар за Српску (1991-2020):  11.1 ℃_према подацима климатологије_изведена средња вриједност из свих станица РХМЗ РС; **напомена:за поједина израчунавања дужина низова мјерења није једнака на свим станицама, те ове информације су оријентационе

Прва декада октобра је и у великом дијелу Европе била уз изнадпросјечно топло вријеме, а у Шпанији су достигнути у појединим мјестима и рекорди.

Детаље о томе можете читати на линку: https://www.vrijemeradar.me/vesti-o-vremenu/letnja-toplota-u-oktobru-na-zapadu-evrope-temperatura-i-preko-35c-rekordi–ccb90624-7f69-402e-ad35-df3c170a2f10