26. и 27. октобар 2023. године

 

26. октобра 1969. године, недјељно поподне… Земља је задрхтала… Чули су се тутњава, прасак, лом… Било је тачно 16 сати и 36 минута, када је бањалучко, до тада мирно поподне, прекинуо потрес јачине 5.6 Рихтера. Бањалучани ни слутили нису да је то само био увод у један веома тежак моменат и раздобље вољеног града. Град је претрпио значајна оштећења.

Тадашње руководство Града донијело је одлуку да се наредни дан прогласи нерадним даном плашећи се јачег потреса. Одлука се показала исправном, јер је сљедећег јутра, 27. октобра 1969.године у 9 сати и 10 минута, Бањалуку погодио још јачи земљотрес са магнитудом од 6.6 Рихтера (IX степени Меркалијеве скале). Вријеме је стало… За само неколико секунди катастрофални земљотрес је девастирао град. Погинуло је 15 становника, а 1117 је теже и лакше повријеђено. Материјална штета била је огромна. Потпуно је уништено 86 000 станова, 266 школских објеката, 152 објекта јавне управе и администрације, 146 културних објеката, 133 здравствена објекта…

Овај потрес је најјачи који је икада  задесио територију Републике Српске и Босне и Херцеговине. Његова посљедица је огромна матерјална штета у Бањој Луци и у петнаест околних крајишких општина.

Данас, 54 године касније, на бањалучком Тргу Крајине, као нијеми свједок, налази се „криви сат“ чије казаљке показују 9 сати 10 минута и 56 секунди – тачно вријеме овог страшног догађаја.

Послије овог земљотреса донесени су и убрзо ступили на снагу много строжи прописи у области асеизмичког пројектовања и грађења у Босни и Херцеговини. Земљотрес, као природна појава, не убија, него убијају грађевине, односно објекти у којима живимо и радимо. Због тога, грађевински објекти требају бити пројектовани и грађени у складу са законском регулативом, јер, у том случају, земљотрес не би смио изазвати структурна оштећења, односно не би смјело доћи до рушења објеката у предвиђеном вијеку њихове употребе.

У 9.11 сати огласиле су се сирене система за обавјештавање и узбуњивање како би грађане подсјетиле на разорни земљотрес.

Како је најављено из бањалучке Градске управе, поводом обиљежавања годишњице и сјећања на земљотрес током дана ће бити изведена показна вјежба у Гимназији на тему земљотрес, јачине оног из 1969. У вјежби ће учествовати представници Професионалне територијалне ватрогасно-спасилачке јединице Бања Лука, Дома здравља, волонтери бањалучког Црвеног крста, запослени и ученици, те припадници Министарства унутрашњих послова.

Прву декаду октобра мјесеца је окарактерисало изнадпросјечно топло вријеме, са обиљем сунца и суво. У ниској Херцеговини је свих десет дана било љетњих (Tmax >= 25.0˚C), а на континенту око шест. На западу Крајине  је забиљежен и један тропски дан (Tmax >= 30.0˚C). Ту ситуацију везујемо за трећи октобар када је Tmax била 30.2˚C у Рибнику и Бањалуци а Приједору Tmax = 30.4 ˚C. Средња декадска температура износи 15,2˚C (Тср мјесечна октобар = 11.1˚C)*, што је за четири степена изнад просјека.У цијелој Српској је било 10 дана без падавина, осим пар мјеста на истоку, гдје су забиљежени трагови кише крајем декаде, а у Хан Пијеску осмог 1,2 l/m².

Такве временске прилике одредила је синоптичка ситуација која је била окарактерисана присуством пространог антициклона с центром изнад сјевера Африке и  југозапада Европе. Он је југозападу, западу, дијелу средње Европе и Балкану донио стабилно вријеме, а уз прилив топлог ваздуха из Африке и изнадпросјечно топло. Било је два периферна ослабљена фронта који су прошла сјевером Балкана од запада на исток, те утицала на вријеме у смислу мале осцилације температуре.

Слика 1.: синоптичка слика у првој декади октобра 2023 која је утицала на изнадпросјечно топло вријеме.

Графикон 1: декадска количина падавина на метеоролошким станицама РХМЗ Републике Српске:

Прву декаду је окарактерисала суша, на већини станица ни један дан са кишом.

Графикон 2: декадска Тср на метеоролошким станицама РХМЗ Републике Српске:

Графикон 3: одступање Тср у односу на просјек у првој декади, на метеоролошким станицама РХМЗ Републике Српске:

Графикон 4: одступање Тср минималне у односу на просјек у првој декади, на метеоролошким станицама РХМЗ Републике Српске:

Графикон 5: одступање Тср максималне у односу на просјек у првој декади, на метеоролошким станицама РХМЗ Републике Српске:

*Тср октобар за Српску (1991-2020):  11.1 ℃_према подацима климатологије_изведена средња вриједност из свих станица РХМЗ РС; **напомена:за поједина израчунавања дужина низова мјерења није једнака на свим станицама, те ове информације су оријентационе

 

 

Прва декада октобра је и у великом дијелу Европе била уз изнадпросјечно топло вријеме, а у Шпанији су достигнути у појединим мјестима и рекорди.

Детаље о томе можете читати на линку: https://www.vrijemeradar.me/vesti-o-vremenu/letnja-toplota-u-oktobru-na-zapadu-evrope-temperatura-i-preko-35c-rekordi–ccb90624-7f69-402e-ad35-df3c170a2f10

Свјетски дан заштите животне средине се обиљежава 5. јуна сваке године, кроз разне активности и кампање, и окупља милионе људи широм свијета с циљем подизања еколошке свијести. Основан је на Конференцији о заштити животне средине у Стокхолму 1972. године, гдје се окупило 113 држава, које су дале заједничку изјаву о потреби успостављања међународне сарадње у циљу заштите животне средине.

Ове године се навршава 50 година од обиљежавања првог Свјетског дана заштите животне средине, који од 1973. године води УНЕП (United Nations Environment Programme) – Програм Уједињених нација за животну средину.

Кампањa за 2023. годину позива на глобално рјешавање проблема загађења пластиком, а домаћин манифестације је Обала Слоноваче, уз подршку Холандије. Циљ кампање је да истакне значај људског дјеловања у борби против загађења пластиком и транзиције ка циркуларној економији.

 

#BeatPlasticPollution

Убрзавање промјена – https://www.worldwaterday.org/

Свако од нас може и мора да подстакне промјене и да допринесе рјешавању кризе воде и канализације.

Свјетски дан вода обиљежава се сваке године 22. марта већ тридесет година за редом. Затим се широм свијета одржавају бројне радионице и едукативне активности у циљу подизања свијести о вриједности воде и глобалној кризи везаној за воду.

Ове године Свјетски дан вода одржава се под темом Убрзавање промјена, која наглашава да свако од нас може и мора да покрене промјене и утиче на горућа свјетска питања вода.

У 2015. години, свет се обавезао на Циљ одрживог развоја 6 – обећање да ће сви безбjедно управљати водом и канализацијом до 2030. Овогодишњи Светски дан вода дjелује као подсетник за све да предузму мjере како би обезбиједили напредак у области воде и санитације. Овогодишња тема Убрзавање промjена наглашава потребу да се убрзају напори ка постизању одрживих пракси управљања водама.

Вода је витални ресурс за живот на Земљи и њен значај се не може пренагласити. Међутим, упркос својој кључној улози у одржавању живота, приступ безбедној и чистој води остаје значајан изазов за многе заједнице широм света са 1 од 4 особе – 2,2 милијарде људи нема приступ води за пиће безбиједно управљаној, док 4,2 милијарде нема безбиједних санитарних услуга и 3 милијарде нема основних средстава за прање руку. Брза урбанизација, климатске промјене и неодржива пракса управљања водама допринијели су глобалној кризи воде и канализације.

Да би се убрзале промјене и обезбиједио напредак у области воде и канализације, владе, организације и појединци морају да раде заједно на промовисању одрживих пракси управљања водама. Ово укључује улагање у инфраструктуру и технологије које побољшавају приступ чистој води, смањујући отпад и загађење воде и промовисање очувања и ефикасности воде. Да би се ово постигло, потребе жена и девојака, из рањивих, маргинализованих и руралних заједница морају се узети у обзир како би се обезбиједио приступ чистој води и безбједним санитаријама. Ово се може ријешити кроз иновативна решења као што су пројекти воде које воде заједница и улагања у одрживе технологије воде.
Потребна је хитна и хитна глобална и локална акција да би се постигло безбједно и одрживо управљање водом и санитарним услугама ако се не желе смањити разорни утицаји на здравље милиона људи. Према резултатима извештаја Светске здравствене организације, свијет се суочава са озбиљном кризом јер милиони људи у свету имају лош приступ безбједној води за пиће, санитарним услугама и хигијени, док се у исто вријеме повећава учесталост и интензитет екстремних временских појава повезаних са климатским промјенама, које додатно угрожавају приступ води.

Од 22. до 24. марта ове године у Њујорку ће се одржати Конференција о водама Генералне скупштине УН на којој ће учествовати свјетски лидери и доносиоци одлука. Циљ ове конференције је да уједини свијет у убрзању дјеловања ка постизању 6. циљева одрживог развоја: вода и хигијенско-санитарни услови за све до 2030. године. Биће то прилика да се ствари побољшају у виду подршке и да почнемо да користимо воду за рјешавање изазова као што су климатске промене, деградација животне средине, сиромаштво и неједнакост. Владе ће морати да раде четири пута брже у просјеку да би испуниле своје циљеве СДГ6 до 2030. Међутим, не могу саме да рјеше овај проблем. Вода утиче на свакога и свако треба да уради нешто, па ће на конференцији бити ријечи о следећих пет важних чињеница:
1. Вода је моћно средство за амбициозне климатске акције,
2. Обнављање циклуса воде од извора до мора,
3. Опште здравље захтева боље управљање водом,
4. Сарадња у водама јача сигурност воде,
5. Да би била ефективна, управљање водама мора увек бити укључено.