У Административном центру Владе Републике Српске у Источном Сарајеву, 12.12.2024. године Републичка управа цивилне заштите Републике Српске (РУЦЗ РС) била је домаћин 3. конференције Платформе Републике Српске за смањење ризика од катастрофа. У цјелодневном раду конференције, уз РУЦЗ РС, учествовали су представници Владе Републике Српске, организација цивилног друштва, академских, локалних заједница, невладине организације, као и приватни сектор.

Током састанка презентован је Систем заштите и спашавања у РС, уз преглед тренутног стања планске документације у области заштите и спашавања, те урађених и планираних структурних и неструктурних мјера у области смањења ризика од катастрофа у РС-у.

Састанку су присуствовали представници Републичка управа цивилне заштите Републике Српске, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарство здравља и социјалне заштите у Влади Републике Српске, ЈП „Шуме Српске“, ЈП „Воде Српске“, Републички хидрометеоролошки завод Републике Српске, Републички завод за геолошка истраживања Републике Српске, Факултет за безбједност и заштиту из Бање Луке, Ватрогасни савез Републике Српске, Град Требињe. Горе поменуте институције имале су презентације, а потом су услиједиле панел – дискусије на тему „Стратегија смањења ризика од катастрофа у Републици Српској”.

Конференција је завршена усвајањем конкретних закључака превентивних мјера информисаности и обавјештавања на надолазеће опасности, закључака из области дјеловања, поступања и редослиједа активности у самој катастрофи, неопходних мјера за минимизовање штете, јачања отпорности грађана, организација, укупног друштва Републике Српске како би се смањила рањивост према катастрофама и олакшао опоравак након њих.

Организација трећег састанка подржана је од стране Заједничког програма „Смањење ризика од катастрофа за одрживи развој у Босни и  Херцеговини“који подржавају и финансирају Амбасада Швајцарске у Босни и Херцеговини, УН и власти у БиХ, а проводе: UNDP Bosnia and Herzegovina, UNICEF  Bosna i Hercegovina, UNESCO Office in Venice, Food and Agriculture Organization of the United Nations (FAO) у партнерству с домаћим институцијама власти.

Извештај о стању глобалних водних ресурса истиче озбиљану оптерећеност глобалног водоснабдевања, са петом узастопном годином исподпросјечног нивоа ријека и прилива у резервоаре. Овај недостатак утиче на заједнице, пољопривреду и екосистеме. Поред тога, глечери су доживјели свој највећи губитак масе у последњих 50 година, а 2023. година означава другу годину широког губитка леда глобално.

Извјештај такође истиче да је 2023. година била најтоплија до сада, обиљежена продуженим сушама и широко распострањеним поплавама, узрокованим прелазом из Ла Нине у Ел Нињо и људски изазваним климатским промјенама. Извјештај нуди глобалну процјену водних ресурса, ослањајући се на податке метеоролошких и хидролошких служби, како би информисао доносиоце одлука у секторима осетљивим на воду и управљању ризиком од катастрофа. Он допуњује серију „Стање глобалне климе“ Светске метеоролошке организације (СМО).

Сада у својој трећој години, ово издање је најобухватније, укључујући нове податке о језерима, резервоарима, влази у тлу и глечерима. Циљ је изградити глобални сет података о хидролошким променљивим величинама како би се подржали системи раног упозоравања на опасности повезане са водом до 2027. године. Са 3.6 милијарди људи који тренутно имају проблема са недостатком воде, предвиђа се да ће тај број прећи 5 милијарди до 2050. године, извјештај наглашава хитну потребу за акцијом у циљу испуњавања Циља одрживог развоја 6 о води и санитарним условима.

Кључне поруке

• година је најсушнија година за глобалне реке у последњих 33 године
• Глечери трпе највећи губитак масе у последњих 50 година
• Климатске промене чине хидролошки циклус нестабилнијим
• Рано упозоравање за све мора да се бави опасностима повезаним с водом
• СМО позива на боље мониторинг и делjenje података

Чланак Свјетске Метеоролошке Организације

https://wmo.int/news/media-centre/wmo-report-highlights-growing-shortfalls-and-stress-global-water-resources

Веза за преузимање комплетног извјештаја

https://library.wmo.int/records/item/69033-state-of-global-water-resources-report-2023

Дана 16.04.2024. године извршено је мјерење протицаја на ријеци Врбас од стране одјељења за Хидрологију при Републичком хидрометеоролошком заводу и представника катедре за Хидротехнику испред Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета у Бањалуци. Мјерења су извшена симултано кориштењем ултразвучног мјерача протицаја Сонтек М9 у надлежности РХМЗ РС и дроном Фантом 3, који је опремљен камером, у надлежности АГГФ БЛ.
Мјерења су извршена у циљу упоређивања резултата, гдје је површински ток ријеке Врбас снимљен дроном те постпроцесно уз помоћ адекватног софтвера анализиран снимак, којим је процјењена вриједност протицаја у датом профилу, те добијене вриједности даље упоређене са резултатима конвенционалне методе мјерења протицаја ултразвучним мјерачем протока, извршене за дати профил у истом тренутку.
На основу овог прелиминарног мјерења, може се утврдити да је развој технологије анализе и процјене укупног протицаја у пресјеку корита на основу само снимка површинских брзина изузетно напредовао, те да представља прилику за унапређење могућности мјерења и процјена протицаја, нарочито при условима великих вода када су мјерења конвенционалним методама отежана.

У периоду 12-13. март 2024. године, у Тирани је одржана регионална радионица „Побољшање PRTR извјештавања за потребе смањења емисија и бољег доношења одлука о одрживости“, која је организована у оквиру пројекта „Побољшање регистара испуштања и преноса загађујућих материја (PRTR) у земљама Западног Балкана и Републици Молдавији“. Радионица је организована од стране Ресурсног центра за околиш Албаније и Participatio Ltd.

Циљ радионице је размјена искустава и постигнутих резултата у оквиру пројекта, као и примјера добре праксе између земаља учесница. У току радионице дискутовало се и о актуелним дешавањима у вези интегрисаног EPRTR/LCP извјештавања, извјештавања за ЕУ Регистар те будућим потребама када је у питању имплементација Директиве о индустријским емисијама и UNECE протокола. Такође, истакнута је важна улога PRTR-a за потребе извјештавања у складу са међународним обавезама, за боље доношење одлука о одрживости, постизање циљева одрживог развоја итд.

Републички хидрометеоролошки завод, као надлежна институција за вођење Регистра испуштања и преноса загађујућих материја Републике Српске, активно учествује у поменутом пројекту, који је од великог значаја за јачање институционалних и техничких капацитета и испуњење законских обавеза.