Дан планета Земље, 22 април, истиче важност климатске акције

image_pdfimage_print

Женева 22. априла 2020. – У 50 година од првог обиљежавања Дана Земље, физички знакови климатских промјена и утицаја на нашу планету су се убрзали, достижући врхунац у последњих пет година, које су биле најтоплије од почетка мјерења. Очекује се да ће се тај тренд наставити, према Светској метеоролошкој организацији (WMO).

Извјештај за јавност свјетске метеоролошке организације о Дану планете Земље 22 април, можете наћи на линку:

https://public.wmo.int/en/media/press-release/earth-day-highlights-climate-action

COVID-19 појачава друштвено-економске утицаје климатских промјена, које су се убрзале у последњих 5 година

Ниво угљен-диоксида је око 26 процената виши него у 1970. години, док је просјечна глобална температура од тада порасла за 0,86°C и 1.1°C топлија у односу на прединдустријско доба. То се види на слици која слиједи.

Сл.1.Промјена глобалне Тср од 1850-1900 (°C)

Нови глобални рекорд средње температуре вјероватно ће се појавити у наредном петогодишњем периоду (2020-2024), према мулти-моделним климатским пројекцијама температуре на површини Земље, на основу података које је прибавио (СМО) водећи центар за годишњу до деценијарску климатску пројекцију, којим управља Мет сервис Хадлијев Центер     (WMO Lead Centre for Annual to Decadal Climate Prediction operated by the Met Office Hadley Centre.)

Предвиђања показују да ће вјероватно бити додатно повећање глобалне температуре, посебно на великим географским ширинама и копненим регијама, уз спорије загријавање океана, посебно у сјеверном Атлантику и јужном океану.

 

Температура је само један индикатор климе. Остали су атмосферски угљен диоксид (CO2), океанска топлота и закисељавање, ниво мора, укупна маса глечера и арктички и антарктички морски лед. Сви показатељи показали су убрзање климатских промјена у последњих пет година, наводи се у завршном извештају о глобалној клими 2015-2019, објављеном поводом 50. годишњице Дана Земље.

COVID-19 може резултирати привременим смањењем емисија гасова са ефектом стаклене баште, али није замјена за постојање климатске акције, те ће отежати борбу против временских, климатских и хазарда везаних за воду, које постају све оштрије због климатских промјена.

„Иако је COVID-19 проузроковао озбиљну међународну здравствену и економску кризу, неуспјех у  рјешавању климатских промјена може вијековима пријетити људском благостању, екосистамима и економијама“, рекао је генерални секретар свјетске метеоролошке организације (WMO Secretary-General Petteri Taalas) “Морамо да сравнимо и кривуље пандемије и климатских промјена”, рекао је он. “Морамо да покажемо исту одлучност и јединство против климатских промјена као и против COVID-19. Морамо да дјелујемо заједно у интересу здравља и добробити човјечанства, не само наредних недјеља и мјесеци, већ и за многе генерације које су пред нама, “рекао је господин Петри Талас.

Рани систем упозорења

„Екстремне временке прилике су све чешће и неће нестати због коронавируса. Напротив, пандемија пооштрава изазов евакуације људи и њиховог спашавања од тропских циклона, као што смо видјели са циклоном Харолд (Harold) снаге 5 категорије у Јужном Тихом океану. А постоји ризик да се преоптерећени здравствени системи, можда неће моћи носити са додатним теретом пацијената због, на примјер, топлотних таласа “, рекао је.

„Рањиво становништво у земљама са слабијим системима спремности на катастрофе суочено је са највећим ризиком. Владе морају учинити више на јачању система упозоравања, како би се могле носити са вишеструким опасностима “, рекао је господин Талас. „WMO ће подржати те напоре.“

Упркос ограничењима COVID-19, Националне метеоролошке и хидролошке службе настављају своје суштинске  службе прогнозирања и издавања упозорења 24 часа дневно.

Станице из Глобалог система осматрања атмосфере  (Global Atmosphere Watch) такође настављају са активностима осматрања и стога су играле кључну улогу у биљежењу смањења кључних загађивача и побољшања квалитета ваздуха, као последица пада индустријске производње. Међутим, концентрације угљен-диоксида (CO2) на кључним станицама за извјештавање остају на рекордним нивоима.

Стога је важно да пакети са стимулацијама за економије, након COVID-19 помогну „зеленијем“ економском опоравку. Претходне економске кризе често су праћене „опоравком“ повезаним са много већим растом емисије него прије кризе.

Дан планета Земље истиче главна питања планетарних брига. Још 1970. године научна забринутост је почела да расте, појачана повећањем концентрације угљен-диоксида очигледним из раних запажања у Мауна Лоа, да би људске активности, у ствари, већ могле да почну да утичу на климу Земље на глобалном нивоу.

Глобална клима 2015-2019

У једној од активности којима се обиљлежава Дан планете Земље, WMO је објавио свој завршни извештај о глобалној клими 2015-2019. Прелиминарна верзија  објављена је уочи самита Генералног секретарјата Уједињених нација о климатским акцијама у септембру 2019. Она допуњује годишње извјештаје WMO о стању климе.

Петогодишњи извјештај потврдио је да је период 2015-2019, био најтоплији петогодишњи период. Глобална просјечна температура порасла је за 1,1 °C од прединдустријског периода и за 0,2 °C у поређењу са 2011-2015. Од 1980-их свака деценија је топлија од претходне.

Просјечна глобална температура у 1970. била је +0,24°C изнад прединдустријског периода.

 

Сл.2. приказ десетогодишњих трендова глобалне температуре од 1901 до 2019

Тренд температуре знатно је порастао у свим регионима, а више од 4 пута у Европи, у последњој декади 1991-2019.

Гасови стаклене баште

Ниво угљен-диоксида (CO2) и други кључни стакленички гасови у атмосфери порасли су на нове рекорде, са стопама раста ЦО2 за 18% у 2015-2019. години у односу на претходних пет година. CO2 остаје у атмосфери и океанима вијековима. То значи да је свијет посвећен сталним климатским промјенама без обзира на привремени пад емисије услед епидемије коронавируса.

Прелиминарни подаци подскупине мјеста за осматрање стакленичких гасова за 2019. годину показују да је глобална средња концентрација CO2 је била таква да достигне или чак пређе 410 ppm до краја 2019. године.

 

Атмосферске концентрације CO2 у опсерваторију Мауна Лоа на Хавајима до сада су евидентиране на рекордним нивоима, а  дневне стопе чак су прешле ниво од 415,00 дијела по милиону, према подацима америчке Националне управе за океане и атмосферу.( US National Oceanic and Atmospheric Administration.)

Мјесечни просјечни атмосферски CO2 у марту 2020. године у опсерваторију Мауна Лоа на Хавајима био је 414,50 дијелова по милиону, у поређењу са 411,97 ppm у фебруару 2019. године, према америчкој Националној управи за океане и атмосферу. Мауна Лоа је станица са најдужим осматрање на свијету и референтна је станица Глобалног  Атмосферског система осматрања (Global Atmosphere Watch Network.) . Годишње средње концентрације CO2 у Мауна Лоа у 2019. години биле су 411,44 ppm, у поређењу са 325,68 ppm на први дан Земље 1970. године.

На другој референтној станици, Кејп Грим (Cape Grim) у Тасманији, просјечни ниво CO2 у фебруару је био 408,3 ppm, у односу на 405,66 ppm у фебруару 2019, према CSIRO. У опсерваторију Изана (Izaña) на Тенерифима концентрације CO2 су такође ове године веће него у исто вријеме у 2019. години, а иста тенденција је примјећена и на станицама интегрисаног система за осматрање угљеника (Integrated Carbon Observation System).

 

Остали индикатори климатских промјена

Континуирани и убрзани трендови такође су преовлађивали међу осталим кључним климатским показатељима, укључујући убрзање пораста нивоа мора, континуирани пад распрострањености арктичког  леда, нагли пад морског леда на Антарктику, настављени губитак ледене масе у глечерима и на Гренланду. и леда на Антарктику и јасан тренд пада на сјеверној хемисфери прољећног снијежног покривача.

У океану се заробљава више топлоте. У 2019. години забиљежене су највеће океанске вриједности садржаја топлоте измјерене у горњих 700 метара. Високе температуре морске површине угрозиле су морски живот и екосистеме.

Утицај на здравље

 

Топлотни таласи су били најсмртоноснија метеоролошка опасност у периоду 2015–2019, а погодили су све континенте и резултирали новим температурним рекордима у многим земљама праћеним невиђеним пожарима који су се нарочито догодили у Европи, Сјеверној Америци, Аустралији, амазонској прашуми и арктичким регионима.

На основу података и анализа Светске здравствене организације, укупни ризик од болести или смрти повезаних са врућином непрестано расте од 1980. године, а око 30% светске популације данас живи у климатским условима који доносе потенцијално смртоносне температуре најмање 20 дана у години.

Обилне кише и повезане поплаве стварају повољне услове за разне врсте епидемије. У земљама ендемске појаве колере процјењено је да је око 1,3 милијарде људи у ризику, док само у Африци око 40 милиона људи живи у „жариштима“ колере.

 

Климатски повезани ризици повезани са климатском промењљивошћу и промјенама погоршавали су несигурност производње хране на многим мјестима, посебно у Африци, услед утицаја суше, што је повећало укупни ризик од климатских болести или смрти.

Климатски утицаји на економије

Током 2015-2019, тропски циклони су били повезани са највећим економским губицима. Најскупљи догађај хазардне ситуације био је ураган Харвеи (Harvey) у 2017. години, који је довео до процијењеног економског губитка од више од 125 милијарди US$.

Високе температуре прете да угрозе развој због негативних утицаја на бруто домаћи производ (GDP) у земљама у развоју. 

Међународни монетарни фонд утврдио је да за земљу у развоју са средњим и ниским приходима, са годишњом просјечном температуром од 25 °C, ефекат повећања температуре за 1 °C доводи до пада раста за 1,2%.  Земље за које се очекује да ће то  значајно негативно утицати на економије отпада око 20% глобалног GDP -а у 2016. години; међутим, тренутно ту живи готово 60% свјетске популације и предвиђа се да ће до краја вијека бити више од 75%.