Будућност времена, климе и воде кроз генерације

Сажетак:

Као и и сваке године, свјетска метеоролошка заједница слави 23.март као светски метеоролошки дан. СМО је у саставу Уједињених нација, те је једна од најактивнијих организација која окупшља 192 земље. БиХ je њена чланица , са јасно израженим статусом постојања два ентитетска завода, који једнакоправно партиципирају у раду СМО. На принципу ротације се врши функција сталног представника БиХ у СМО. Ове године, до 11.мјесеца представник РХМЗ Репуиблике Српске представља Метеоролошке службе у Свјетској Метеоролошкој Организацији. Ове године свјетски метеоролошки дан је у знаку историје и историјских промјена и напредовања свјетске метеоролошке службе, али и значајног пораста важности заједничког дјеловања у спашавању људских живота и смањењу штета које чине природне непогоде  планети Земљи. Ове година се навршава 150 година од оснивања прве метеоролошке отганизације (ИМО) интернационалне метеоролошке организације. Све  аспекте овогодишње прославе доносимо кроз говор генералног сектретара СМО Петри Таласа и званичног саопштења секретаријата СМО, текстом  који слиједи:

Поздравно обраћање из секретаријата Светске метеоролошке организације у Женеви:

Вријеме, клима и циклус воде не познају националне или политичке границе. Међународна сарадња је неопходна. Ова филозофија је покретала рад велике метеоролошке породице од 1873. године и водиће нас у будућности.

Потреба и потражња за нашом стручношћу и нашом науком никада није била већа.

Светски метеоролошки дан 2023. је веома посебан јер се одржава поводом 150. годишњице претходнице СМО, Међународне Метеоролошке Организације.

Током протеклих 150 година, Националне метеоролошке и хидролошке службе су прикупљале и стандардизовали податке који подупиру временске прогнозе које сада узимамо здраво за готово. Историја размјене података СМО је успјешна прича о научној сарадњи у циљу спасавања живота и средстава за живот.

Ми смо друга најстарија агенција Уједињених нација. Поносни смо на наша достигнућа и прославићемо их у значајној години када ће наш Светски метеоролошки конгрес који доноси одлуке усагласити стратешке приоритете за промовисање наше визије свијета који је отпорнији на екстремне временске прилике, климу, воду и друге еколошке догађаје.

Рана упозорења за све

Све је већи замах иза амбициозног настојања да се осигура да системи раног упозоравања који спашавају животе покрију све у наредних пет година. Иницијатива раних упозорења за све, коју је покренуо генерални секретар УН Антонио Гутереш на Светски метеоролошки дан 2022. године, одобрена је на COP27 у Шарм-ел-Шеику и добила је подршку развијених земаља и земаља у развоју, породице УН и приватног сектора.

Рана упозорења су успостављена. Она морају да буду  за све.

Половина чланица СМО још увек нема адекватне системе раног упозоравања на више опасности и морамо да попунимо празнине у основном систему оосматрања, посебно у најмање развијеним земљама и малим острвским државама у развоју.

Рана упозорења су плод прилагођавања климатским променама – што више није луксуз већ неопходно. Према Светском економском форуму, у наредном десетогодишњем временском оквиру, неуспех у ублажавању климатских промјена, неуспјех адаптације на климатске промјене и природне катастрофе су највећи ризици за глобалну економију.

Најмање половина свих катастрофа је повезана са водом. На Конференцији УН о водама у Њујорку (22. до 24. априла), СМО ће показати како се повећавају опасности које се односе на воду као што су поплаве и суше. Климатске промјене и отапање глечера такође ће довести до више воденог стреса. Боље праћење и управљање водама су од суштинског значаја и то је разлог зашто СМО ради на Глобалном информационом систему о водама како би промовисала слободну размену хидролошких података.

Мониторинг гасова стаклене баште

Климатске промене су одлучујући изазов нашег времена. Начин на који одговоримо на тај изазов ће одредити будућност наше планете и наше дјеце и унука. Ово ће бити истакнуто у Синтези шестог извештаја о процени Међувладиног панела за климатске промене.

Глобална просечна температура је за више од 1,1°С виша него што је била када је ИМО основан прије 150 година. Наше вријеме је екстремније, наш океан је топлији и киселији, ниво мора је порастао, а глечери и лед се топе. Брзина промјена се убрзава.

Атмосферски нивои гасова стаклене баште остају на рекордним нивоима. Па ипак, тренутно не постоји свеобухватна, благовремена међународна размена 1осматрања гасова стаклене баште на површини и свемиру.

Да би попунила празнину, СМО настоји да развије одрживу и координисану глобалну инфраструктуру за праћење гасова стаклене баште.

То би проширило и консолидовало дуготрајне активности СМО у праћењу гасова стаклене баште под окриљем Глобал Атмоспхере Ватцх и Интегрисаног глобалног информационог система о гасовима стаклене баште.

Концепт је заснован на веома успешном Ворлд Веатхер Ватцх-у, који је уведен на почетку сателитске ере и ове године слави своју 60. годишњицу. То остаје златни стандард за међународну сарадњу.

Чланови СМО могу бити поносни на наша достигнућа у нашој дугој и богатој историји.

Почели смо живот у ери Морзеове азбуке и телеграма за прогнозе испоруке. Суперкомпјутери и сателитска технологија отварају нове хоризонте за све поузданије предвиђање времена и климе – са могућношћу модела у километрима.

Али чак и у ери вештачке интелигенције и машинског учења, и даље зависимо од личне посвећености и посвећености особља Националне метеоролошке и хидролошке службе које раде сваког дана сваке године на спасавању живота.

Захваљујемо се свима.

Петтери Таалас, проф.

Генерални секретар СМО

РХМЗ Републике Српске ће на свјетски дан метеорологије одржати свечаност на ПМФ факултету, 23.марта с почетком у 10 часова.

Сажетак: Након изнадпросјечно топлог времена уз дневне температуре и преко 20˚C, за дане викенда (субота и недјеља) долази нам захлађење, обилније падавине и снијег уз формирање умјереног а у планинском појасу и знатног снијежног покривача. Коначно ће и у Бањалуци забијелити, онако као је било уобичајено, за вријеме типичних зимских мјесеци. За суботу 25 фебруара у Бањалуци се очекују обилније падавине у послеподневним часовима од 20 до 30 l/m², а у ноћи на недјељу снијег, тако да се очекује од 15 до 20 cm снијежног покривача до краја недјеље! У планинама ће бити и до 50 cm снијежног покривача.

Наиме у суботу, уз југозападно струјање по висини, долази до пада геопотенцијала, услијед продубљавања долине са сјевера. У приземљу приближавање циклона и хладног фронта из централне Европе у другом дијелу дана. У недјељу утицај циклона из области Италије и Јадрана , те таласање фронталне линије изнад нашег региона.

На сјеверу земље се очекују обилније падавије:

У суботу већина предјела са до умјереним падавинама 10-20  l/m²на сјеверозападу и сјеверу 30-40/50 l/m². У недјељу сјевер 20-30  l/m² југозапад и запад Крајине 40-60/70 l/m², Херцеговина локално и више до 70-90 l/m². У ноћи на недјељу киша ће прећи у снијег уз формирање снијежног покривача, који ће расти током дана. На југу ће тада бити јођш топло са обилним падавинама.

Слике које слиједе дају прогнозу висине снијега у недјељу у 07 часова, те у понедјељак у 07 часова.

РХМЗ Републике Српске је за овакве метеоролошке прилике издао следећи метеоролошки аларм:

На почетку 2023.године у име Директора Дарка Боројевића и цијелог колектива свим корисницима наших услуга , те посјетиоцима званичне интернет странице РХМЗ Републике Српске, желимо срећну Нову годуну,  да Вама донесе свако добро, од здравља , среће до напретка, а нама потврду зацртаних високих стандарда рада, унапређење услуга и што мање непогода, које наносе озбиљне штете, па и понекад односе људске животе. Свјесни смо чињенице да је улога наше институције у томе све важнија, тако да изазови који су пред нама ће бити и циљеви, за добробит цијелог друштва.

Све мање је уобичајено да за Нову годину имамо снијег, што можете прочитати из наше претходне објаве у актуелностима, али мало се ко надао тако топлом крају 2022. године. 31. децембра у Бањалуци је забиљежен максимум температуре за децембар мјесец 20,4C˚, а апсолутна максимална је 23,2 C˚ достигнута 2009.године. Према првим климатолошким прорачунима ово је најтоплији децембар од 1961.године. Средња температура за децембар (из климатолошке нормале 1961-1990) је 2,3 C˚, а за овај децембар 2022 средња вриједност је 5,7 C˚. Слично је било и на другим метеоролошким станицама РХМЗ Републике Српске, што можемо видјети на графу који слиједи:

Веома топло и вруће вријеме је било изнад наших крајева у протеклих девет дана а дуго најављивани максимум топлотног таласа се догодио у суботу 23.јуна2022. У великом броју мјеста температура је прешла праг од 35 степени цезијуса а чак у пет мјеста прешла 40 степени. (7 мјеста кад се заокружује на виши цијели број). У Бањалуци је забиљежено 40,7˚C. Једино су у БиХ Зеница са 41 и Мостар са 41,5 ˚C, имали вишу температуру.

И у Планинама је било вруће, а најнижа максимална температура забиљежена је на Чемерном 31,5 ˚C.

Апсолутни температурни максимуми нису достигнути у већини мјеста изузев:

, али без обзира на то овај дан се рачуна као врло екстремно врућ, с неуобичајено високим температурама. Ради успоредбе дајемо слику средњих мјесечних максималних температура и апсолутне максималне температуре забиљежене на МС Републике Српске.