1

Земљотрес код Берковића

Дана 24.04.2022. године, мрежом сеизмолошких станица Републичког хидрометеоролошког завода РС лоциран је земљотрес у 06 часова и 27 минутa по локалном времену, са магнитудом МL=5.0 јединица Рихтера и процијењеним интензитетом у епицентралној зони од 7 степени Меркалијеве скале, са епицентром у региону Берковића.

Земљотрес овог интензитета је могао изазвати додатну штету на објектима у већ погођеном епицентралном подручју.

Поред овог јачег земљотреса у току протекле ноћи забиљежено је доста земљотреса слабијег интензитета који су могли бити осјећени у епицентралном подручју, али нису могли проузроковати неку материјалну штету.




Сеизмолошки извјештај – Земљотрес код Берковића

Након земљотреса који је синоћ погодио подручје Херцеговине, тачније регион Берковића са магнитудом МL=5.8 јединица Рихтера и процијењеним интензитетом у епицентралној зони од 7-8 степени Меркалијеве скале и који се осјетио на читавој територији Босне и Херцеговине, као и на територији нама сусједних држава, у току ноћи је услиједила серија накнадних удара од којих се издвајају два јача:

-први у 02 часа и 59 минута по локалном времену са магнитудом 3.9 јединица Рихтера и

-други у 04 часа и 20 минута по локалном времену са магнитудом 4.1 јединица Рихтера који су могли да изазову додатну штету у већ погођеном епицентралном подручју.




Земљотрес код Берковића

Дана 22.04.2022. године, мрежом сеизмолошких станица Републичког хидрометеоролошког завода РС лоциран је земљотрес у 23 часа и 07 минутa по локалном времену, са магнитудом МL=5.8 јединица Рихтера и процијењеним интензитетом у епицентралној зони од 7-8 степени Меркалијеве скале, са епицентром у региону Берковића.

Земљотрес овог интензитета изазва штете на објектима у епицентралној зони и шире.

За сада немамо никакве информације о штетама.




07 април 2022_Најзначајније климатске карактеристике у МАРТУ 2022

Преносимо детаље  Copernicus* извјештаја о глобалном стању климе и стању климе у Европи, уз основне карактеристике температуре и падавина у Републици Српској, за март 2022. годину. Глобална просјечна температура за март 2022. била је за око 0,4˚C виша од просјека за март  из периода 1991-2020, што га чини петим најтоплијим у историји. У исто вријеме у цијелој Европи је у марту 2022. било око 0,4 ˚C  хладније од просјека, што је трећи најхладнији  март у последњих 10 година. У Српској март је био хладнији од просјека за -2,1 ˚C, и веома сув, тј. владала је изузетна суша.

*( Copernicus је програм Европске Уније за осматрање Земље, који врши мониторунг наше планете и њеног окружења за добробит свих грађана Европе. Користи сателитске и податке из мреже осматрачког система СМО и других субјеката)

Надаље обим антарктичког морског леда за март 2022. године је био 26% испод пројсека 1991-2020, што је друго најниже мјесто у 44-годишњем сателитском запису, са великим површинама испод просјечне концентрације морског леда у Росовим, Амундсеновим и сјеверним Веделовим морима (Ross, Amundsen, and northern Weddell).

Већи дио Европе био је сувљи од просјека. Изузетак је било Иберијско полуострво, гдје су услови били влажнији од просјека, у упадљивом контрасту у односу на услове сувог фебруара.

У марту 2022. године постојао је велики распон температурних аномалија широм Европе. Услови топлији од просјека забиљежени су у сјеверној Европи, где су највише температуре биле у сјеверној Норвешкој. Насупрот томе, у јужној Европи су били хладнији услови од просјека. Посебно су Грчка и Турска имале најхладније аномалије.

Аномалије средње европске температуре су генерално веће и варијабилније од глобалних аномалија. Просјечна европска температура за март 2022. била је за 0,43 ˚C нижа од просјека 1991-2020. Овај мјесец је био трећи најхладнији март у последњих 10 година, али је био много мање екстреман,  око 2,4 ˚C топлији од аномалије  од -2,71 ˚C у марту 2013.

Хладна аномалија у југоисточној Европи проширила се на сјеверну Африку, преко Блиског истока и Кавказа, и на Русију.

Арктик је у марту имао температуре више од просјека, са највећим позитивним аномалијама забиљеженим у источном атлантском сектору од Свалбарда до Нове земље. Широм Арктика, температура је била 2,09 ˚C изнад просјека 1991-2020, што га је учинило четвртим најтоплијим у историји и око 0,5 ˚C хладнијим од најтоплијег марта 2017. Антарктик је такође имао интензивну топлоту, са температуром ваздуха знатно изнад просјека, а на Востоку је, на примјер, температура достигла -17,7 ˚C, што је најтоплија мартовска температура која је тамо измјерена у 65-годишњој забиљеженој историји.

У марту 2022, већи дио Европе је искусио услове суше, гдје је било знатно мање падавина  од просјека. Падавине су биле знатно мање од просјека у западној Норвешкој и изнад алпског лука. Ово је погоршало дуготрајну сушу у сјеверној Италији, посебно у долини По. У јужној Шведској неке станице су забиљежиле изузетно ниске падавине. У Италији, Грчкој и дијелу Балкана поред суше, забиљежене температуре су биле исподпројсечне, због прилива хладног ваздуха са сјевероистока.

У северној Скандинавији, већем дијелу Турске, регионима сјеверозападно од Каспијског мора и нарочито изнад Иберијског полуострва, било је са изнадпросјечним падавинама. На Иберијском полуострву, упорне падавине и јаки вјетрови изазвали су поплаве и штету, посебно  у региону Валенсије. Ови услови влажнији од просјека, посебно изражени на истоку Шпаније, били су у упадљивом контрасту са много сушнијим од просјека условима које су били у фебруару.

У Републици Српској март је такође био хладнији од просјека, за (-2,1 ˚C). По станицама раздиоба одступања је приказана на слици која слиједи:

Најхладнији дио мјесеца је била прва декада, затим друга, а једино трећа је била с температурама изнад просјека. Што се тиче минималне температуре она је у цијелом мјесецу била испод до знатно испод просјека, осим пар станица у трећој декади с температуром мало изнад просјека (Мркоњић Град, Чемерно и Требиње). И у односу на максималну температуру, прва декада је била најхладнија, затим друга, а трећа је имала просјечно за 5,9 ˚C, вишу максималну температуру.

Слика која слиједи показује средње мјесечне температуре за март у односу на просјек:

И падавине такође показују сличну аномалију као и у већем дијелу Европе (знатан дефицит):

Гледајући те износе у процентима, највећи дефицит је био у сарајевско романијској регини и Подрињу (Чемерно има 7%, Соколац 8% а Фоча 9%) од просјечних мјесечних количина.  Затим слиједи Херцеговина, гдје је суша постала забрињавајућа због стања у хидроенергетском систему. Тамо практично цијели мјесец је био без падавина, те су само мало обилније кише пале 30. марта.

Игор Ковачић