Сажето: Уз ведро вријеме и присуство хладног арктичког ваздуха ноћ и јутро су били веома хладни а најнижа температура у нашој земљи је забиљежена у Сокоцу -23,3°С, што је седма најнижа температура у Европи, а Сјеница у Србији је била хладнија, биљежећи -24,8°С.

25. јануар је имао врло хладно јутро у Српској. У свим мјестима забиљежен је врло јак мраз. На југу Требиње је имало -5,4°С. Најнижа температураје забиљежена у Сокоцу -23,3°С, затим у Хан Пијеску и Шипову забиљежено је -19,0°С. У већини осталих мјеста је температура била испод

-10,0°С, једино на сјевероистоку мало виша, око -9,0°С. Прогнозе времна до краја мјесеца не прогнозирају нови продор овако хладног ваздуха, тако да ће ово бити сигурно и најниже јануарске температуре а овај 25. јануар најхладнији дан овог мјесеца.

Хладна капља актичког ваздуха се спустила у претходном периоду са сјевера Русије према југу захватајући прво регион око Црног Мора, а до сутра ујутро 24.јануара центар ове циклонске циркулације ће бити у Егејском мору. Зато је у Грчкој падао снијег, понегдје обилнији а и на острвима јужније од Атине, гдје је то ријеђа појава.

На слици која слиједи види се стрелицама значена путања центра висинског циклона:

У своју циркулацију увлачи и влажан ваздух са мора, тако да условљава и обилније падавине, кише и снијега, а снијежна линија се спустила и до оства Крита, Миконоса и Наксоса. У тим предјелима снијег је ријетка појава па је изазвао проблеме у промету и снабдјевању електричном енергијом. Слика која слиједи приказје стање снијежног покривача 23. јануара.

И наредни дан се очекују снијежне падавине у том региону. Поред тога задуваће од Турске јак сјевероисточни вјетар.

Слика која слиједи показује прогнозу за 24.јануар 2022, Грче нациналне метеоролошке службе:

У исто вријеме наши крајеви су на периферији тог система с повишеним притиском који потиче од антициклона са запада. Снијег који је падао 23.није пуно повећао снијежни покривач, једино могуће у вишим предјелима Крајине. У бањалуци је било само пропадавања снијега, уз могућност да се у њему напише и по нека порука. То показје слика која слиједи:

Сажето: Много свјетских центара који се баве климом су већ донијели своје прелиминарне извјештаје о стању климе у 2021.години. СМО је консолидовала те извјештаје и донјела обједињени извјештај који ће у априлу 2022 бити објављен као верификована верзија стања климе у 2021.години. СМО је сажетак стања климе дала кроз кратке и свима разумљиве поруке које смо превели и у сликовном приказу их дајемо:

Иако су просечне глобалне температуре привремено смањене услед догађаја Ла Ниња 2020-2022, 2021. је и даље била једна од седам најтоплијих година у историји, према шест водећих међународних база података које је консолидовала Светска метеоролошка организација. Очекује се да ће се глобално загријавање и други дугорочни трендови климатских промјена наставити као резултат рекордних нивоа гасова стаклене баште који задржавају топлоту у атмосфери.

Просјечна глобална температура 2021. била је око 1,11 (± 0,13) °С изнад прединдустријских (1850-1900) нивоа. 2021. је 7. узастопна година (2015-2021) у којој је глобална температура била преко 1°С изнад прединдустријских нивоа, према свим базама података које је прикупио СМО.

СМО користи базе података (засноване на мјесечним климатолошким подацима са осматрачких места и бродова и плутача у глобалним морским мрежама) које је развила и одржава : United States National Oceanic and Atmospheric Administration (NOAA), NASA’s Goddard Institute for Space Studies (NASA GISS), the United Kingdom’s Met Office Hadley Centre and the University of East Anglia’s Climatic Research Unit (HadCRUT), and the Berkeley Earth group.)

СМО такође користи скупове базе података за поновну анализу из Европског центра за средњорочне временске прогнозе и његове Коперникус  службе за климатске промене (European Centre for Medium Range Weather Forecasts and its Copernicus Climate Change Service,) и Јапанске метеоролошке агенције (ЈМА). Реанализа комбинује милионе метеоролошких и морских осматрања, укључујући и сателите, са додатним вредностима из модела да би се произвела потпуна реанализа атмосфере. Комбинација осматрања са моделованим вредностима омогућава процену температура у било које време и на било ком месту широм света, чак и у областима са ретким подацима као што су поларни региони.

Служба за климатске промјене Коперникус процијенила је да је 2021. била пета најтоплија година у историји, али само незнатно топлија од 2015. и 2018. НОАА и  Berkeley Earth су открили да је 2021. била номинално 6. најтоплија година. NASA’s Goddard Institute for Space Studies (NASA GISS) и the University of East Anglia’s Climatic Research Unit (HadCRUT),  су 2021. ефективно изједначени за 6. најтоплију годину. Подаци реанализе Јапанске метеоролошке агенције (ЈМА) рангирају 2021. као номинално седму најтоплију годину. Мале разлике између ових скупова података указују на маргиналне грешке за израчунавање просјечне глобалне температуре.

Подаци о температури биће укључени у коначни извештај СМО о стању климе у 2021. који ће бити објављен у априлу 2022. Ово укључује информације о свим кључним климатским индикаторима и одабраним климатским утицајима, и ажурира привремени извештај објављен у октобру 2021. године поводом COP26.

Паришки споразум настоји задржати повећање глобалне просјечне температуре на нивоу знатно испод 2°С изнад прединдустријских нивоа, док наставља настојања да се повећање температуре ограничи на 1,5°С изнад прединдустријских нивоа. Просјечна глобална температура од 1,11 °С изнад прединдустријских (1850-1900) нивоа, већ се приближава доњој граници повећања температуре коју Париски споразум настоји да спречи.

Ла Ниња се односи на велико хлађење површинских температура океана у централном и источном екваторијалном Тихом океану, заједно са промјенама у тропској циркулацији атмосфере. Обично има супротан утицај на временске прилике и климу у односу на Ел Нињо. Ла Ниња има привремени ефекат глобалног хлађења, који је обично најјачи у другој години догађаја.

СМО користи шест међународних база података како би осигурао најсвеобухватнију, ауторитативну процену температуре. Исти подаци се користе у годишњим извештајима о стању климе који информишу међународну заједницу о глобалним климатским индикаторима.

Рангирање појединачних година треба посматрати у дугорочном контексту, посебно зато што су разлике између појединих година понекад маргиналне. Од 1980-их, свака деценија је топлија од претходне. Очекује се да ће се ово наставити.

Најтоплијих седам година било је од 2015. године, а 2016., 2019. и 2020. су биле прве три. Изузетно снажан догађај Ел Нињо десио се 2016. године, што је допринело рекордном глобалном просечном загревању.

„Узастопни догађаји Ла Ниња значе да је загревање 2021. било релативно мање изражено у поређењу са претходним годинама. Упркос томе, 2021. је и даље била топлија од претходних година под утицајем Ла Ниње. Укупно дугорочно загревање као резултат повећања гасова стаклене баште је сада далеко веће од варијабилности глобалних просечних температура из године у годину узрокованих природним климатским факторима, рекао је генерални секретар СМО, проф. Петери Талас (Prof. Petteri Taalas).

„Година 2021. биће упамћена по рекордној температури од скоро 50°С у Канади, упоредивој са вредностима измјереним у врућој пустињи Сахаре у Алжиру, изузетним падавинама и смртоносним поплавама у Азији и Европи, као и суши у неким деловима Африке и Јужне Америке. Утицаји климатских промјена и опасности у вези са временским приликама имали су промјенљиве и разорне утицаје на заједнице на сваком поједином континенту“, рекао је проф. Талас.

Температура је само један од показатеља климатских промена. Други укључују концентрације гасова стаклене баште, садржај топлоте у океану, пХ океана, глобални средњи ниво мора, глацијалну масу и обим морског леда.

Све изречено се може сажети у сликовне поруке СМО коју можете погледати и на линку:

ИК

Сажето: За земљу као цјелину, мјесечне глобалне температуре биле изнад просјека током цијеле године, а  фебруар 2021. је био најхладнији мјесец 2021. године на свијету. Година је кулминирала као шеста најтоплија година на свијету са температуром која је била 0.84°C (1.51°F) изнад просјека 20. вијека. Све године 2013–2021 спадају међу десет најтоплијих година у историји. Температура површине северне хемисфере 2021. такође је била шеста највиша забележена. За Европу 2021. година била је девета најтоплија година са 1.28°C (2.30°F) ​​изнад просјека (1901-2000).

Поред тога што је 2021.била топлија од просјека, за њено вријеме трајања десило се и веома пуно екстремних временских догађаја, почев од температурних рекорда у многим крајевима (на 45о метеоролошких станица широм свијета су превазиђени температурни рекорди (Scott Duncan_WX proffesional meteorologist), до екстремних олуја, цунамија и сл. Карта која слиједи показује одабране значајне климатске аномалије у 2021.години широм свијета.

За Европу, значајно је да је 2021. девета најтоплија од кад се врше мјерења, а у њеном југоисточном дијелу, било је низ топлотних таласа.  На Сицилији је измјерена температура од 48,8˚C, која би након верификације од СМО (WMO) могла бити највиша термпература, икад измјерена на европском континенту.

Година 2021. почела је епизодом хладне фазе јужне осцилације Ел Ниња (ЕНСО) (El Niño Southern Oscillation (ENSO)), познате и као Ла Ниња (La Niña), преко централног и источног тропског Тихог океана, која се развила у августу 2020. Као што се види на графикону испод, ЕНСО може утицати на глобалне температуре. Епизоде Ла Ниње имају тенденцију да благо охладе глобалне температуре, док топла фаза ЕНСО (позната и као Ел Нињо) има тенденцију да повећа глобалне температуре. Иако су месечне глобалне температуре биле изнад просјека током цијеле године, фебруар 2021. је био најхладнији мјесец 2021. године на свијету. Глобални пад температуре за фебруар 2021. био је +0.64°C (+1.15°F) — најхладнији фебруар од 2014. Међутим, након фебруара, температуре су биле на 0.80°C (1.44°F) или више у преосталим мјесецима из 2021. године.

Година је кулминирала као шеста најтоплија година на свијету са температуром која је била 0.84°C (1.51°F) изнад пројсека 20. вијека. Све године 2013–2021 спадају међу десет најтоплијих година у историји. 2021. је такође била 45. година заредом (од 1977.) са глобалним температурама, око нормале или изнад, просјека 20. вијека. Треба напоменути да је 2005. година, која је била прва година која је поставила нови глобални температурни рекорд у 21. вијеку, тренутно повезана са 2013. као 10. најтоплијом годином у историји, а 2010. је рангирана као девета најтоплија у историји. Све у свему, глобална годишња температура порасла је просјечном стопом од 0.08°C (0.14°F) по деценији од 1880. године и дупло већом стопом (0.18°C / 0.32°F) од 1981. године.

Температура површине сјеверне хемисфере 2021. такође је била шеста највиша забиљежена. Међутим, копнени дио сјеверне хемисфере имао је температуру која је била 1.54°C (2.77°F)изнад просјека и трећа највиша у 142-годишњем записивању. Само 2016. (друга најтоплија) и 2020. (најтоплија) биле су топлије. У међувремену, јужна хемисфера имала је девету најтоплију годину у историји.

The 1901–2000 average combined land and ocean annual temperature is 13.9°C (57.0°F), the annually averaged land temperature for the same period is 8.5°C (47.3°F), and the long-term annually averaged sea surface temperature is 16.1°C (60.9°F).

Просечна комбинована годишња температура копна и океана 1901–2000 је 13.9°C (57.0°F), годишња просечна температура копна за исти период је 8.5°C (47.3°F), а дугорочна годишња просечна температура површине мора је 16.1°C (60.9°F).))

Десет најтоплијих година (1880–2021)

Следећа табела наводи глобални комбиновани годишњи просјечни ранг температуре и аномалије копна и океана за сваку од 10 најтоплијих година у историји.( The following table lists the global combined land and ocean annually averaged temperature rank and anomaly for each of the 10 warmest years on record.)

2021. година била је девета најтоплија година у Европи са 1.28°C (2.30°F)​​изнад просека. 2021. година је такође обиљежила 25. годину заредом са температурама, око или изнад просјека. 10 најтоплијих година у Европи су се десиле од 2007. Годишња температура у Европи је порасла просјечном стопом од 0,15°Ц (0,27°Ф) по деценији од 1910. године; међутим, утростручила се на 0,45°Ц (0,81°Ф) од 1981. године.

Након рекордно топле године (2020.), 2021. је карактерисала натпросјечне мјесечне температуре током цијеле године. Иако је европска температура априла 2021. била изнад просека, то је био најхладнији мјесец у Европи и најхладнији април од 2003. Слично томе, мај 2021. је био најхладнији мај у Европи од 2004. Неколико европских земаља имало је најхладнији април или мај у најмање 10 година. Међутим, до јуна 2021. године, температуре много изнад просјека захватиле су већи дио Европе, што је резултирало другим најтоплијим јуном у Европи. Само је јун 2019. био топлији. У јулу су температуре знатно изнад просека биле присутне у већем дијелу источне и сјеверне Европе, уступајући мјесто трећем најтоплијем јулу у историји. До краја године, мјесечне температуре су и даље биле изнад просјека, али се нису сврставале међу 10 најтоплијих за сваки мјесец.

Дијелови западне и централне Европе доживјели су заиста ниске температуре током прве недјеље априла, са неколико локација које су поставиле нове рекорде минималне температуре. Треба напоменути да је било неколико локација широм Словеније које су имале најнижу априлску температуру у последњих 100 година. Метеоролошка станица у Новој Васи, у јужној Словенији, забиљежила је минималну температуру од -20.6°C (-5.1°F)— нови национални рекорд свих времена за април, премашивши претходни рекорд од -20.4°C (-4.7°F) постављена 9. априла 1956. на Покљуци. Вегетација на овим просторима је оштећена због заиста ниских температура.

Током друге недеље августа, интензиван топлотни талас захватио је дијелове јужне Европе и сјеверне Африке, при чему су неке локације забиљежиле максималне (дневне) температуре од 45.0°C (113.0°F) или више. Према прелиминарним извештајима, на Сицилији, у Италији, максимална температура је порасла на 48.8°C (119.8°F)11. августа 2021. године, што би, ако се потврди, постало највиша забележена температура у Европи. Ова нова вриједност би премашила тренутни рекорд од 48.0°C (118.4°F) који је постављен у два различита града у Грчкој 10. јула 1977. Такође, важно је напоменути да је температура од 49.0°C (120.2°F)постављена у Тунис, главни град Туниса. Једном потврђено, ово би била највиша максимална температура у Тунису за мјесец август, надмашивши претходни рекорд од 46.8°C (116.2°F)постављен 1982.

Аустрија је, у цјелини, имала најхладнију годину од 2010, са температуром која је била 0.1°C (0.2°F) испод просјека 1991–2020. Међутим, сврстана је међу 25 најтоплијих година откако су почели да се биљеже аустријски подаци 1768.