Јака сунчева геомагнетна олуја стигла је до Земље 10. маја и очекује се њена активност до 13. маја.

Као последица велике концентрације високоенергетских честица са Сунца, 10.05.2024. дошло је до појаве поларне светлости (aurora borealis) широм Европе и Северне Америке, а иако је ово ретка и неочекивана појава за наш регион: поларна светлост је била видљива и у Републици Српској, Босни и Херцеговини, Хрватској и Србији.

Небо изнад Бањалуке (фото: РТРС)

Небо изнад Бијељине (фото: БН)

Небо изнад Прњавора (фото: Бошко Хргић)

Поларна светлост ће бити видљива и понегде вечерас 12.05. на северу Републике Српске (и целог Балкана) ако је не заклоне облаци које се очекује у наредној ноћи. Потребно је гледати ка северу и ван градских зона где ја мањи утицај вештачког осветљења.

Више информација о настанку поларне светлости: https://www.pmf.ni.ac.rs/pmf-zurnal/polarna-svetlost-pmf-zurnal/

Коперникова служба за климатске промјене у сарадњи са Свјетском метеоролошком организацијом представила је током претходне седмице „Извјештај о Европском стању климе за 2023. годину“. Коперникову службу имплементира Европски центар за средњорочне временске прогнозе (ЕЦМВФ) у име Европске комисије. Овај извјештај пружа преглед Европе у 2023. години, у поређењу са дугорочним трендовима варијабли широм климатског система. Извјештај у главни фокус ставља детаљан поглед на кључне догађаје током године и дискусију о климатској политици и акцији са фокусом на здравље људи.
У наставку доносимо неке од основних климатских карактеристика претходне године, које су обиљежиле претходну годину у Европи.
* Година 2023. је била друга најтоплија година у историји Европе, са 1,02–1,12°Ц изнад просјека. Све три најтоплије године за Европу су регистроване од 2020. године, а десет најтоплијих од 2007. године.
*Температуре у Европи биле су изнад просјека током 11 мјесеци у години, а септембар је био најтоплији у историји.
* Зима и јесен су биле друге најтоплије забиљежене. Постоји тренд повећања броја дана са „јаким топлотним стресом“ широм Европе. У 2023. години је забиљежен рекордан број дана са „екстремним топлотним стресом“.
* Током већег дијела године, Европа у цјелини је имала изнадпросјечну опасност од пожара. Висок ниво опасности од пожара примјећен је почетком љета у сјеверној Европи и касније током сезоне у југозападној Европи.
*У сезони пожара, 2023. година је била четврта година са највећом забиљеженом спаљеном површина у Европској унији, са укупно око 500.000 ха.
*За 2023. годину, падавине широм Европе у цјелини биле су изнад просјека за референтни период 1991–2020.
*У 2023. површинска влажност земљишта за Европу је била испод просјека, у односу на референтни период 1991–2020. Вриједности су биле упоредиве са онима из 2022. године, која је била друга најнижа у посљедњих 50 година за Европу. Ово указује на наставак уоченог тренда ка условима сушнијим од просјека у посљедњих 20 година.

Ове године за 1. мај се очекује топло и променљиво облачно време уз сунчане периоде у првом делу дана, а киша ће падати понегде на југу и западу. Касније поподне и увече повремена киша и пљускови са грмљавином ће се постепено ширити ка северу и истоку. Минимална температура ваздуха од 9°С до 14°С, у вишим пределима од 5°С. Максимална температура ваздуха од 19°С на југозападу до 27°C на североистоку, у вишим пределима од 15°С.

Током последњих 20 година, киша је у Бањалуци за 1.мај падала током 11 година.

Претходне 2 године било је топло и сунчано у првом делу дана, а пролазна киша и пљускови јављали су се током поподнева и вечери.

Најтоплије је било 2012. и 2013. уз максималну температуру мало изнад 30 степени, а најхладније 2016. године уз максималну температуру од само 12 степени.

Метеоролошки и хидролошки експерти из целог света састају се у период од 15. до 19. априла 2024. у седишту WМО-а како би договорили како ојачати метеоролошку и хидролошку инфраструктуру која је окосница временске прогнозе, климатских анализа и управљања водним ресурсима.

Циљ INFCOM-a је да окупи метеоролошке и хидролошке експерте из целог света и омогући им размену искуства и израду нових стандарда, метода, техника и пракса у раду метеоролошких и хидролошких служби, које ће затим бити достављене Конгресу и Извршном већу Светске метеоролошке организције на разматрање и усвајање. Више детаља можете пронаћи на: https://wmo.int/media/update/infcom-3-approves-new-wigos-guidance-materials-measurements-and-observations

INFCOM је поврдио подршку у сповођењу активности у иницијативи „Систем раног упозоравања за све“ (Early Warning for All)  који има за циљ да обезбеди свима информације и систем заштите од опасних временских, хидролошких и климатских догађаја путем система раног упозоравања. Са све израженијим климатским променама које доводе до екстремнијих временских догађаја, потреба за системима раног упозоравања кључнија је него икада. Тренутно само половина земаља у свету има развијене одговарајуће системе раног упозоравања.

Велики број земаља нема адекватан метеоролошки и хидролошки мониторинг као и системе за праћење развоја временских прилика, приступ сателистким подацима, нумеричке моделе за прогнозу времена. Такође, велики број земаља нема одговарајућу информациону инфаструктуру за прикупљање и обраду података. Управо због оваквих података, INFCOM ће посветити посебну пажњу решавању ових недостатака.

Једна од битних активности је и унапређење стандарда и прописа везаних за слободну размену података како би се осигурало да сви имају користи од технололког  развоја у метеоролошком и хидролошком мониторингу. Нови информациони систем WMO-a за размену података WIS 2.0, који користи модерну технологију за бољу и бржу размену података, ће се имплементирати наредним годинама у свим земљама.

WMO Integrated Global Observing System (WIGOS)