26. и 27. октобар 2023. године

 

26. октобра 1969. године, недјељно поподне… Земља је задрхтала… Чули су се тутњава, прасак, лом… Било је тачно 16 сати и 36 минута, када је бањалучко, до тада мирно поподне, прекинуо потрес јачине 5.6 Рихтера. Бањалучани ни слутили нису да је то само био увод у један веома тежак моменат и раздобље вољеног града. Град је претрпио значајна оштећења.

Тадашње руководство Града донијело је одлуку да се наредни дан прогласи нерадним даном плашећи се јачег потреса. Одлука се показала исправном, јер је сљедећег јутра, 27. октобра 1969.године у 9 сати и 10 минута, Бањалуку погодио још јачи земљотрес са магнитудом од 6.6 Рихтера (IX степени Меркалијеве скале). Вријеме је стало… За само неколико секунди катастрофални земљотрес је девастирао град. Погинуло је 15 становника, а 1117 је теже и лакше повријеђено. Материјална штета била је огромна. Потпуно је уништено 86 000 станова, 266 школских објеката, 152 објекта јавне управе и администрације, 146 културних објеката, 133 здравствена објекта…

Овај потрес је најјачи који је икада  задесио територију Републике Српске и Босне и Херцеговине. Његова посљедица је огромна матерјална штета у Бањој Луци и у петнаест околних крајишких општина.

Данас, 54 године касније, на бањалучком Тргу Крајине, као нијеми свједок, налази се „криви сат“ чије казаљке показују 9 сати 10 минута и 56 секунди – тачно вријеме овог страшног догађаја.

Послије овог земљотреса донесени су и убрзо ступили на снагу много строжи прописи у области асеизмичког пројектовања и грађења у Босни и Херцеговини. Земљотрес, као природна појава, не убија, него убијају грађевине, односно објекти у којима живимо и радимо. Због тога, грађевински објекти требају бити пројектовани и грађени у складу са законском регулативом, јер, у том случају, земљотрес не би смио изазвати структурна оштећења, односно не би смјело доћи до рушења објеката у предвиђеном вијеку њихове употребе.

У 9.11 сати огласиле су се сирене система за обавјештавање и узбуњивање како би грађане подсјетиле на разорни земљотрес.

Како је најављено из бањалучке Градске управе, поводом обиљежавања годишњице и сјећања на земљотрес током дана ће бити изведена показна вјежба у Гимназији на тему земљотрес, јачине оног из 1969. У вјежби ће учествовати представници Професионалне територијалне ватрогасно-спасилачке јединице Бања Лука, Дома здравља, волонтери бањалучког Црвеног крста, запослени и ученици, те припадници Министарства унутрашњих послова.

20.10.2023.- најтоплији октобарски дан у Бањалуци

 

20.10.2023. био је најтоплији октобарски дан у Бањалуци (период 1961-2023. година).

 

Средња температура је износила 26.4˚С и то је чак 15 степени топлије од просека за ово доба године.

 

Десет најтоплијих октобарских дана у Бањалуци

 

Врло топло је било и целом региону. Под утицајем пространог циклона са запада Европе изнад нашег региона јачало је југозападно струјање уз прилив врло топлог ваздуха, а јак до олујни јужни ветар је додатно утицао на нагли пораст температуре који се одржавао током целог дана и ноћи. Температура у поноћ је износила 26˚С, а до јутра 21.10. температура није опала испод 20˚С и регистрована је појава тропске ноћи.

Апсолутно максимална температура за октобар месец није достугнута. Највиша температура измерена у октобру месецу у Бањалуци износи 30.9˚С и забележена је 2006.године.

14.9.2023. године су почели радови на уређењу корита и обале ријеке Врбас низводно од МХЕ Бочац 2. Између осталог радови се врше и у профилу хидролошке станице те је због евентуалних оштећења ,која би могла да се јаве на компонентама станице,станица демонтирана. Рок извођења радова је 90 дана(13.12.2023.) Након тога ће станица бити враћена на првобитну локацију.

Дана 13.10.2023.године представници Републичког хидрометеоролошког завода су учествовали на конференцији о климатским промјенама „Климатске промјене – ризици и заједничко дјеловање у региону“ која је одржана у Требињу у организацији Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске. На конференцији се дискутовало о утицају, ризицима и посљедицама климатских промјена те будућим акцијама у циљу ублажавања климатских промјена и спречавања негативних утицаја на животну средину. Такође се дискутовало о изградњи одлагалишта нуклеарног отпада на локацији Трговска гора у Хрватској и негативног утицаја и посљедица на здравље људи и животну средину у БиХ.