Од 18. јуна јачао је утицај антициклона (поље високог притиска) са севера Африке уз прилив све топлијег ваздуха. Овај систем је одржавао стабилно и сваким даном све топлије време. Врућине су захватиле већи део јужне Европе и Балкана. Ваздух са севера Африке је имао и велике количине честица сахарског песка које су стигле и до нашег региона и утицале на замућеност атмосфере (сиво небо).

 

Синоптичка ситуација 21.06. у подне где се види прилив врло топлог ваздуха са севера Африке до Балкана али и долина која се ширила од запада Европе ка Средоземљу и Италији (извор: ECMWF и wetter3.de)

 

Током 5 дана одржавало се претежно сунчано и вруће време, a у првом јачем топлотном таласу који је захватио наш регион овог лета, у Републици Српској је било најтоплије у Требињу и Вишеграду са 39°C. У многим пределима регистрована је и појава тропских ноћи (минимална температура и током ноћи се није спуштала испод 20°C).

 

Понегде су оборени рекорди за апсолутни максимум за јун месец. У Бијељини је забележена иста максимална температура као и 2021.године.

 

 

И 22. јуна је било вруће, а затим је постепено јачао утицај долине са запада уз пролазак фронта преко Балкана и нашег региона. Прилив мало свежијег и нестабилног ваздуха довео је до појаве јаких локалних непогода.

Синоптичка ситуација 22.06. у подне где се види да долина са запада Европе постепено захвата северозапад Балкана (извор: ECMWF и wetter3.de).

 

Током поподнева прве јаче локалне непогоде уз oбилније пaдавине и појаву града захватиле су Зворник где је у кратком периоду пало преко 20 mm кише. У Зворнику је укупно пало 36.5 mm кише.

На слици је приказан интензитет падавина на падавинској станици Зворник (РХМЗ РС), радарска слика од 16 часова на којој се види врло развијен и изолован облак нестабилности у региону Зворника (извор: DHMZ) као и појава града (слика: Подрињемедиа).

 

Јачи облаци нестабилности су се затим развили у региону Борја и премештали су се ка региону Добоја. Облаци су наставили да јачају, и у региону од Добоја ка Грачаници и Тузли развило се неколико суперћелијских олуја које су донеле јаке непогоде уз појаву великог града. Понегде је падао град величине јајета и тениских лоптица. Облачност са јаким непогодама се премештала даље ка североистоку до Посавине. Град је причинио велику материјалну штету. На појединим метеоролошким станицама је регистрована појава јаког ветра, али нигде није било олујних удара ветра.

 

Радарскe и сателитскe сликe од 16 и 17 часова на којима се види јачи развој облака нестабилности (поједини и до нивоа суперћелија) у широј регији Добоја ка Тузли и Посавини (извор: DHMZ и wetteronline.de).

 

Крупан град у региону Добоја, Грачанице, Станић Ријеке (слике: Регија Добој вијести, Радио Грачаница, gracanicki.ba).

 

Нови јаче развијени облак нестабилност формирао се у региону Бањалуке око 18 часова. Поједине делове Бањалуке захватило је јако невреме уз јаче пљукове са грмљавином и јак град величине ораха. Пало је 18.4 mm кише. Град је нанео велику матријалну штету, највише на аутомобилима. После пљускова дошло је и до наглог пада температуре чиме је и у Бањалуци завршен топлотни талас.

 

Радарскe и сателитскe сликe од 18 часова на којима се види јачи развој облака нестабилности у Бањалуци, али и у широј регији од Добоја ка Тузли и Посавини (извор: DHMZ и wetteronline.de).

 

На слици је приказан интензитет падавина и температура на метеоролошкој станици Бањалука (РХМЗ РС) као и појава града у Бањалуци (слика: М. Ђорђевић). При појави јаког града на метеоролошкој станици дошло је и до наглог пада температуре са 34°C на 22°C (означено на слици).

 

Док се јаче невреме премештало ка реци Сави у исто време дошло је до формирања нових облака нестабилности који су се око 19-20 часова поново премештали ка северу пратећи скоро исту путању као прве непогоде. Други талас непогода је био слабији и углавном уз јачу кишу и понегде уз појаву града.

 

Невреме је два пута захватило Прњавор у периоду од сат времена. У првом таласу Прњавор је захватио велики град, а сат времена касније слаб град и обилније падавине. Због обилних падавина у кратком периоду дошло је проблема са оборинским водама и отицањем воде у урбаним зонама (урбане поплаве). У периоду око 15 минуа пало је око 25 mm кише, а укупно је пало 38 mm кише.

 

На слици је приказан интензитет падавина на падавинској станици Прњавор (РХМЗ РС) где се виде јаче падавине у два наврата, појава града (слика: Прњавор Инфо) и улице под водом после обилних падавина (слика: ТВ-К3).

 

Невреме уз јаче пљускове са грмљавином се затим (од 19 до 20 часова) премештало из региона Бањалуке ка Лакташима до региона Градишке и Поткозарја, а други систем преко Посавине ка Семберији. И у овим пределима је регистована појава града која је нанела штету пољопривредним културама.

Радарскe и сателитскe сликe од 20 часова на којима се виде облаци нестабилности који се премештају ка северу и североистоку ка реци Сави (извор: DHMZ и wetteronline.de).

 

 

У склопу јужног струјања до Балкана, и нашег региона, премешта се ваздух пореклом са севера Африке.

Ова ваздушна маса садржи повећане концентрације честица сахарског песка што утиче на смањену видљивост и замућеност атмосфере.

У недељу и понедељак (9-10. јул) одржаваће утицај ове ваздушне масе, а повремено ће падати слаба киша. Због повећане концентрације песка у атмосфери очекује се „жута киша“ а честице песка ће се најбоље видети после слабе кише на вештачким површинама, поготово на аутомобилима.

 

Јаче падавине које се очекују у уторак које ће допринети „испирању“ атмосфере од честица песка.

 

Прогноза количине честица у ваздуху за 10.06.2024. (South-East European Virtual Climate Change Center, http://www.seevccc.rs/?p=8)

Мај 2024. је био врло променљив уз честе падавине. Током већег дела месеца одржавао се утицај циклона са северозапада Европе који је утицао на нестабилно време уз транспорт топлог, влажног и нестабилног ваздуха до нашег региона. Током месеца киша је падала скоро сваког дана, а само током два дана 6. и 11. маја није било падавина на целој територији Републике Српске.

 

Број дана са падавинама у мају 2024.

 

Због јаке нестабилности честе су биле и појаве локалних непогода уз јаче пљукове са грмљавином, обилније падавине у кратком периоду као и појава града. Количина падавина је било неуједначена, а највише кише је пало на северозападу. У Новом Граду је било обилнијих падавина, током целог месеца пало је 158.3 mm кише, а 28. маја у периoду од неколико сати пало је 65.1 mm кише која је изазвала и појаву бујичних поплава у појeдиним пределима.

Представници Хидрометеоролошког завода РС учествовали су 17. маја 2024. године на националној радионици организованој у Бањалуци на којој су представљени резултати RECONECT пројекта под називом „Природом инспирисана рјешења за смањење ризика од поплава и суша“.

Током радионице представљени су примјери њемачког искуства са рјешењима инспирисаним природом, анализа поплава из 2014. године – узроци и посљедице, затим различите мјере (структурне и неструктурне) којима се могу смањити ризици од поплава.

Циљ радионице је био да подстакне учеснике на промјене размишљања и изградњу нове културе планирања земљишта и ублажавања ризика, али и да ојача ангажовање стејкхолдера на регионалном/националном нивоу и повећа свијест о потенцијалу и примјенљивости ПИ рјешења. С тим у вези, представљене су презентације са фокусом на примјену ПИ рјешења у руралним и урбаним сливовима.

Имајући у виду да се ове године у мају обиљежило 10 година од катастрофалних поплава које су задесиле БиХ и регион 2014. године, један дио радионице био је посвећен сумирању размјера ове поплаве, као и активностима у заштити од штетних утицаја воде предузетих у посљедњих 10 година.

Пројекат RECONECT има за циљ да развије оквир за проналажење одговарајућих и одрживих мјера за смањење хидрометеоролошких ризика (поплаве, суше, клизишта итд.). Пројекат се фокусира на мјере које се називају „рјешења инспирисана природом (ПИ)“ . У поређењу са тзв „сиве“ инфраструктуре, природом инспирисана рјешења омогућавају не само постизање примарног циља – смањење ризика, већ и постизање позитивних утицаја на екосистем, благостање становништва и бољу припремљеност за климатске промјене. Више информација о пројекту можете прочитати на веб страници http://www.reconect.eu/