Сажетак:

Од 100 до 150 l/m² кише од првог до деветог новембра у 07:00 часова је пало у Шипови, Вишеграду, Рибнику, Дринићу, Рогатици, Мајевцу (извор Пливе), Бијељини и Билећи. Од 150 до 200 l/m² је пало Зворнику, Бастасима, Власеници, Милићима, Хан Пијеску, Сокоцу и Сребреници, а преко  200 l/m² у Хан Пијеску, Фочи, Калиновику, гацку, Тјентишту.

Најекстремније су забиљежене с вриједностима преко 300 l/m² на Чемерном (336.7) и у Невесињу (345.5)

На почетку мјесеца је јачало југозападно струјање а из западног Медитерана се приближавала висинска долина. Западни Балкан је цијели период до 6.новембра био на предњој страни долине уз јако, градијентно јужно и југозападно висинско струјање, које је у дневним временским периодима таласало фронталне зоне доносећи кишу, пљускове, појачан, често олујни вјетар и грмљавинске процесе. Најобилније кише су биле четвртог и петог новембра, уз олујни вјетар. Интензивне падавине су направиле бујичне поплаве и клизишта, што је изазвало огромне штете на објектима и инфраструктури (западна Херцеговина, Сарајевско романијска регија и дијелови горњег Подриња). На појединм мјестима дневне количине падавина су биле изнад половине  просјечних мјесечних, а у Сребреници су у оба дана, четвртог са 61,7  и 67,5 l/m² петог, достигнуте  просјечне мјесечне количине (тако да је у та два дана са интензивним падавинама пала дупла просјечна мјесечна количина). Слично је и у другим мјестима тог региона. Дајемо примјер Сокоца, који је четвртог биљежио   114,2 l/m² а мјесечни просјек за новембар је 80,2 l/m². Након тих обилних падавина, седми новембар је донио пролазно смиривање, јачањем пролазног гребена, да би онда осмог поново било са обилнијом кишом, због удруженог утицаја, циклона из централног Медитерана и висинске долине са сјеверозапада. Укупна количина тог дан је била знатно нижа од количина из претходног периода, тако да није отежавала већ тешку ситуацију.

На графикону који слиједи дајемо укупну количину падавина са метеоролошких станица, аутоматских метеоролошких и падавинских РХМЗ Републике Српске:

Од 100 до 150 l/m² кише од првог до деветог новембра у 07:00 часова је пало у Шипови, Вишеграду, Рибнику, Дринићу, Рогатици, Мајевцу (извор Пливе), Бијељини и Билећи. Од 150 до 200 l/m² је пало Зворнику, Бастасима, Власеници, Милићима, Хан Пијеску, Сокоцу и Сребреници, а преко  200 l/m² у:

ХАН ПИЈЕСАК	200.6
ФОЧА	210.9
КАЛИНОВИК	231.4
ГАЦКО	250.7
АПС ТЈЕНТИШТЕ	273.9

 

Најекстремније су забиљежене с вриједностима преко 300 l/m²:

ЧЕМЕРНО	336.7
НЕВЕСИЊЕ	345.5

 

Најбољи увид у огромну количину падавина која се излучила на том подручју, можемо мјерити упоређујући са просјечним мјесечним количинама кише за метеоролошке станице из дужег низа мјерења, па то дајемо на следећој слици:

Колико то прекорачење од просјечних количина износи у процентима доноси следећи графикон:

Дакле, преко 200% кише је забиљежено у Сребреници, Хан Пијеску, Бијељини и Сокоцу. А без обзира на највишу забиљежену количину у Невесињу и у Чемерном, гдје је количина била изнад триста литара, то представља око 150% од просјечних вриједности. Потребно је овдје поменути и Фочу, у којој је пало 191% у односу на просјек.

На крају дајемо графички приказ падавина у периоду 01-07 новембар 2021, ради добијања комплетне слике подручја са највише падавина.

мапу падавина приредила Милица Ђорђевоћ, дипл.метеоролог

Чланак приредио

Игор Ковачић, дипл.метеоролог

 

Сажетак: Прва половина мјесеца ће протећи прво у периоду кишног времена са обилним падавинама, а екстремним на југу, а затим у другој половини са сувим и релативно угодним временом и температуром изнад просјека. Могућност нових падавина је око 11/12 новембар те крајем друге декаде 17/18 новембар. Прогноза времена за другу половину новембра у себи садржи недоумице о водећем висинском струјању, тако да могућност грешке је повећана за прогнозу падавина у том периоду. Прихватањем једног сценарија, које у себи садржи јачање баричког гребена и блокирајућу ситуацију изнад Балкана, онда би уследио и дужи период сувог времена, који би се протегао до краја мјесеца. Тај период би био и са мало нижим температурама, око нормале а према крају мјесеца са трендом пада за степен два испод просјека. Тада се поново очекује појава јутарњих мразева, прво у централном планинском појасу а затим и шире према низији на сјеверу, уз јављање приземних инверзија и магле.

Прогноза за првих петнаест дана новембра

Синоптичка слика:

Првих пет дана новембра мјесеца ће западни Балкан бити под утицајем јаког јужног и југозападног струјања, на предњој страни висинске долине која се формира у западном Медитерану. Таква временска стања доносе чести пролазак облачних маса у југозападној струји, везане за фронталне системе. Они доносе обилније падавине јужној половини земље, посебно јужним навјетринским странама планинског ланца, који је постављен нормално на њихово кретање. Јако успоно струјање условљава и раст облака непогода па често се јављају обилне падавине.

(ECMWF) модел даје приказ тога на слици која слиједи:

Шестог новембра се стујање мијења. У западном Медитерану се формира висински циклон, изнад Балкана се прекида јужно струјање и јача термобарички гребен чија оса је у правцу сјеверозапад (Алпе) југоисток (Грчка, Египат) тако да би по тој прогнози изнад Балкана био присутан топли ваздух, уз смиривање временских прилика.

Синоптичке прилике наредних дана (9,10. и 11.новембар су у знаку промјене висинског струјања које ће скретати на сјеверно и сјеверозападно, на предљој страни антициклона изнад Британије, док свјежије и хладније ваздушне масе се таласају средњом и сјеверном Европом. И у том периоду ће релативно топли ваздух бити присутан изнад Балкана. Нова промјена се очекује око 15.новембра када би капља хладног и доста сувог ваздуха спуштала се са сјевера европског континента према подручју Украјине и Русије, те формирала висински циклон изнад Црног Мора,(16. новембра), када би наши крајеви били подутицајем јаког сјеверног струјања.

 

Вријеме:

 

Већ од првог новембра ће доћи до промјене времена и утицаја првог фронталног система у ноћи на други новембар. Он ће дати пљускове и грмљавину, те обилније падавине југу а и појачан вјетар посебно у планинском појасу. Након кратке станке с падавинама у сриједу 03. новембра, очекују се падавине већ 4. и 5. новембра, које ће бити веома обилне посебно у јужној половини земље. Према (GFS )моделу количине за период до 6. новембра у Херцеговини су до 150/200 l/m², док има и оних модела (ECMWF), који дају и веће количине, нешто мало испод 300 l/m², што спада у екстремне падавине. Од седмог долази до стабилизације времена уз присуство  не толико хладне ваздушне масе тако да ће период до петнаестог новембра бити углавном сув, с позитивним јутарњим температурама и дневним мало изнад присјека, углавном од 11 до 16°С. Накратко једанаестог, дванаестог и тринаестог у сјеверној струји биће више облака и могућности за коју кап кише на сјеверу.

 

Прогноза за других петнаест дана новембра

Синоптичка слика и вријеме:

Синоптичка ситуација друге половине новембра мјесеца ће много зависити од  два сценарија који су могући изнад нашег региона. По висини ће шеснаестог и седамнаесто бити сјеверно струјање уз продубљавање долине са запада, по једном обрасцу, док други даје активирање циклона у области Црног Мора. Који модел понашања водећег струјања ће превладати зависиће и даље временске прилике. Модел који пратимо је имао одлично слагање са почетним развојем временских прилика у новембру и дао је знак за обилне падавине, слиједићемо његов излаз и предвиђање водећег струјања.

Та синоптичка ситуација је приказана на слици која слиједи:

Дакле, шеснаестог и седамнестог је очекивати слабе падавине, а на планинама на истоку и мало снијега. Након тога прогноза даје формирање циклона изнад средње Европе који ће бити у слабљењу и премјештању према сјевероистоку континента. Са запада би јачао барички гребен и направио блокирајућу ситуацију изнад Медитерана, тако да би цијела трећа декада била мање више стабилна и претежно сува. Слика водећег струјања је приказана на слици која слиједи.

Што се тиче температуре, она би била око нормале с тенденцијом лаганог пада према крају мјесеца, уз чешћу појаву инверзија и слабог до умјереног мраза, посебно у централном и источном планинском појасу. Изгледи минималних и максималних температура у трећој декади новембра је дата на слици која слиједи:

Погледајмо како се то све уклапа у климатолошку слику времена. Слика која слиједи представља прогнозиране аномалије висинског струјања које одређује кретање ваздушних маса а самим тим и карактер времена, те аномалију температуре и падавина.  Оне се израђују у седмодневним периодима.

Прву половину мјесеца ће окарактерисати јужно и зонално висинско стање, са средњим вриједностима геопотенцијала прво испод нормале а затим око и изнад нормале, што значи да ће у наше крајеве притицати топли ваздух, а само ће у пар наврата бити замјењено освјежењима у виду фронтова с пљусковима или израженим линија нестабилности. Након тога ће преовлађујуће струјање бити зонално, уз назнаку циклонске циркулације у дијелу Медитерана, али позитивна аномалија изнад наших ширина и централне Европе указује на одржавање баричког гребена, што се у доброј мјери поклапа са изреченим.

Темперара у првој седмици мјесеца ће бити прво мало испод а затим око просјека и изнад просјека за мјесец новембар посебно на сјеверу и истоку, с тим што ће у трећој седмици бити сигнификантно  изнад просјека, да би према крају мјесеца падала према нормалним вриједностима. . Задња седмице доноси температуре око нормале. Као закључак се намеће да новембар мјесец не доноси нека јака захлађења, те да ће дуго бити без јутарњих мразева који су извјеснији у другој половини мјесеца.

Падавина ће бити знатно изнад просјека на почетку мјесеца у његовој првој  седмици. Након тога ће бити доста дуг период сувог времена, без знакова. Ни до краја мјесеца карте аномалија падавина не показују неке знаке, тако да се то уклапа у већ изречено, да се мало кише очекује у другој седмици око 11., те око 17. новембра. Гледано укупну количину падавина за цијели мјесец, могућност грешке у прогнози је већа. У сваком случају поједини предјели, а најизвјесније јужна половина земље ће имати вишак падавина, Крајина и сјеверозапад мало изнад или око нормале, док би централни предјели и сјевероисток имали чак и дефицит падавина. То је врло илустративно приказано на слици која слиједи, а приказује просторну расподјелу падавина за новембар 2021.године.

Климатолошки изгледи за новембар  2021.године

Температура:

Према мјесечним прогнозама и мјесечној аномалији температуре,  предвиђа се да температура у новембру буде мало изнад нормале на сјеверном појасу, те у Херцеговини, око нормале у планинском појасу, Најтоплији дио мјесеца ће бити у  другој седмици , а након тога око просјечних вриједности, а на крају мјесеца с трендом пада. У већини мјеста на сјеверу средња температура би била око  9°C, на истоку и дијелом централним предјелима она  би била  од 5 до 7°C, у планинама   3°C.   На југу у Херцеговини се очекује од 10 до 13°C.

Падавине:

                   

Према излазу из модела (RCC SEEVCCC  RHMZ Srbije), доносимо на мапи која слиједи мјесечне количине падавина. (Напомена: интерна интерпретација (прорачун) количине падавина).

Према мјесечним прогнозама и мјесечној аномалији падавина,  предвиђа се да падавине у новембру  буду испод нормале, међутим, због сигнала да би било обилних падавина на почетку мјесеца, ову прогнозу не можемо прихватити, већ промишљати на већ описан начин. У смислу тога корекција падавина би била у смислу да:  У већини мјеста од сјевера, преко централних предјела на исток до доњег Подриња количина кише ће бити од 60 до 85 l/m²,  у Крајини и више  до 100 l/m²,  а од крајњег запада преко југозапада до југа, од 200 до 320 l/m². *(Биће занимљиво пратити коначну мјесечну количину, кад се успостави серија фронталних поремећаја у југозападној струји, чија прогноза падавина даје само у периоду њиховог утицаја вриједности преко  200 l/m².)

Игор Ковачић. дипл.метеоролог

 

Основе на којим се базира прогноза:

*(пробна израда прогнозе времена за мјесец дана)

*Прогноза се базира дијелом на синоптичкој прогнози која се сада у центрима прогнозе времена ради за период до 15 дана унапријед и CFS модела који има продужење прогнозе на мјесец и више дана. Вјероватноћа прогнозе опада с периодом прогнозе за коју важи. Зато о прогнозама за дужи период говоримо о тренду прогнозе или њеним изгледима, тако да их на тај начин треба третирати. Прогнозе за период од мјесец дана су комбинација синоптичких и климатолошких прогноза времена и  раде се у виртуелном климатском центру Милутин Миланковић у Београду, на основу модела и реанализа, те климатским аналогијама година из низа осматрања у Европи (низ је 150 година). Прогноза даје аномалију температура и падавина, у односу на просјечне мјесечне вриједности тих параметара. Аномалија температуре се даје у степенима а падавина у процентима од нормале.

Овдје осим напоменутог,  да су ово само оквирне процјене требамо рећи да је статистичка процјена чија се слика даје у графичком приказу, увијек мање екстремна од могуће, због чега могу настати грешке. Али најважнија информација је та да се добро прогнозира, да ли су падавине и температура испод или изнад нормале.

У тим оквирима треба и посматрати прогнозу.

Сажетак:

Двадесет шестог октобра одржана је прва радионица за метеорологе и хидрологе прогностичаре,  југоисточне Европе на заједничкој информационој платформи (CIP- Common Information Platform) која би требала да допринесе бољој прогнози непогода и поплава у југоисточној Европи, а самим тим и на Балкану. Кроз платформу је предвиђен низ продуката нумеричке прогнозе, података осматрања и хидролошких и метеоролошких из региона, те продуката краткорочне прогнозе до шест, односно 12/24 часа и израду одговарајућих упозорења на опасне метеоролошке појаве. У многој мјери овај систем би требао да донесе велики напредак у борби против елементарних непогода и добијању раних и правовремених информација, на основу којих би се боље припремили и реаговали.

Изглед платформе на web-у дат је на слици која слиједи. Дакле ради се о интерактивној платформи у google-map окружењу са много продуката који се приказују кроз слојеве (leyers) карата метеоролошких поља. Карте се могу комбиновати, дајући прогностичарима добар увид у аналитички и прогностички материјал, неопходан за прогнозу времена.

Шире:

Заједничка информациона платформа  (CIP- Common Information Platform), као што сам напоменуо садржи низ продуката:

1-(NWP) Продукте нумеричке прогнозе (GRIB)

За сада су постављена четири модела (ALADIN, NMMMB, ICON,ECMWF, COSMO*), а у сваком моделу су приказана поља око 10 варијабли (промјењљивих) (нпр. Температуре, притиска,влаге, вјетра, облачности…) у корацима до 72 часа унапријед (три дана). Занимљивост је да се сви параметри могу пратити у 14 нивоа атмосфере, почев од приземља падо горње границе атмосфере (од 1000 до 200 hPa(mb)). Када се сви слојеви (карте) поброје у платформи их има преко 10.000. Томе се треба додати још низ карата и слојева које долазе од података осматрања, краткорочне поргнозе (nowcastinga) и екстерних података.

2-податке осмотрене на метеоролошким станицама и податке са аутоматских метеоролошких и хидролошких станица у реалном времену.

3-Хидролошке продукте (типови продуката: HYDRO: geojson, Geotiff, ESRI-Shapefile…)

4-други метеоролошки продукти европских метеоролошких агенција (тј. EUMETSAT: convection, ir, vis,wv,…)

 

Цијели систем тј. платформа користи GIS (geografical information system) географски информациони систем, моћна технологија која омогућује да креирамо слику многих одабраних метеоролошких идругих поља изнад истог простора. Главне компоненте овог система су:

А-website

Б- база података

Ц- сервер слика продуката (ECMWF SkinnyWMS)

Цијели систем је осмишљен од стране експерата у европском центру за дугорочну прогнозу ECMWF-у, и њихов тим пружа техничку подршку. Циљ је да платформа буде стабилна и да ажурира све информације, како буду стваране а приказује прогнозна поља како сервери буду израчунавали. Све је то смјештено и прказује се у „компјутерском облаку“ а приближава продукцију података, обезбјеђује велики број стандардних ријешења/могућности садржавајући последње технологије (Kubernetes, Docker). Наравно, ту је доступна инфраструктура високог нивоа управљања, која је поставила сервисе и учинила да буду доступни на интернету. На интернету се могу наћи многи нумерички продукти, али овај има интенцију да буде с још више могућности и надоградње за професионалне службе, националног нивоа која издају упозорења о елементарним непогодама на националном нивоу.

У раду прогностичара погодност представља синхронизација по неколико продуката у више прзора тако да се паралелно може пратити одвијање временских процеса на различитим нивоима атмосфере и промјене у различитим параметрима.

У скорој будућности ће се направити интеграција хидролошких података и извјештаја у реалном времену, интеграција продуката временских серија и непосредне верификације. Важан сегмент ће бити континуирано тестирање са великим бројем прогностичара (и метеоролошких и хидролошких) и њиховим повратним информацијама, примједбама и идејама за додатна ријешења. Све ће то дати побољшање изгледа платформе и њену оптимизацију.

Тим експерата који је учествовао и учествује у раду је:

 

Информацију припремио Игор Ковачић, дипл.метеоролог

 

Историја:

Након успешног завршетка пројекта „Изградња отпорности на катастрофе на Западном Балкану и Турској“ 2014. године, и као одговор на потребе идентификованих од стране корисника, Светска метеоролошка организација (WМО) у сарадњи са Америчком агенцијом за међународни (USAID)покренуо пројекат „Саветодавни систем раног упозоравања на више опасности у Југоисточној Европи (SEE-MHEWS-A) који има за циљ јачање постојећих капацитета за рано упозоравање у региону Југоисточне Европе. Током прве фазе пројекта припремљен је План имплементације у којем су наведени концепт и смернице за развој регионалног саветодавног система. Друга фаза пројекта (SEE-MHEWS-A)почела је у фебруару 2018. и подржана је од стране Светске банке кроз Глобални фонд за смањење и опоравак од катастрофа и Инструмент за претприступну помоћ (IPA)Европске комисије. Ова фаза пројекта ће бити почетак имплементације (SEE-MHEWS-A) као што је опширно наведено у Плану имплементације.

Шести састанак Управног одбора пројекта (PSC)друге фазе пројекта организован је као телеконференција 14. септембра 2021. Састанак је имао за циљ да разговара о тренутном статусу и плановима за имплементацију пројекта. Састанку је присуствовао 41 учесник из пројектних партнера, заинтересованих страна и Секретаријата СМО (листа учесника је приложена као Анекс 1). Дневни ред састанка је укључен у Анекс ИИ.

Састанак су отворили Мицхаел Стаудингер Michael Staudinger  (председник RA VI регионална асоцијација Свјетске метеоролошке организације за Европу) и председник Управног одбора пројекта (PSC), Даниел Кул (Daniel Kull ) (виши специјалиста за управљање ризицима од катастрофа, Светска банка) и Милан Дацић (представник СМО за Европу и пројекат (SEE-MHEWS-A) Извршни).

Данас у 9 часова 10 минута и 56 секунди навршавају се пуне 52 годинe од катастрофалног земљотреса који је погодио Бању Луку.

За само неколико секунди земљотрес је оставио пустош у којем је погинуло 15 људи, а 1117 је повријеђено.

Град је девастиран, а огромна материјална штета је причињена на 86 000 станова и кућа, 266 школских објеката, 152 зграде јавне управе и администрације, 146 културних установа, 133 здравствена објекта и 29 социјалних установа.

Епилог земљотреса од 27. октобра 1969. године био би још трагичнији да се претходни удар (for shock) није десио 26. октобра у 16 сати и 36 минута са магнитудом од 5.6 степени Рихтера, у мирно  недјељно поподне. Тадашња градска власт, из предострожности, сљедећи дан проглашава нерадним за васпитнообразовне и привредне институције, бојећи се управо онога што се и десило. Одлука се показала потпуно исправном, јер је град сутрадан, 27. октобра погодио још јачи земљотрес у 9 сати 10 минута 56 секунди са магнитудом од 6.6 степени Рихтер (IX степени Меркалијеве скале). Ово је био до тада, а и до сада, најјачи забиљежени земљотрес на тлу Босне и Херцеговине.

Након главног земљотреса услиједио је велики број накнадних потреса (after shocks) од којих је најјачи 31.12.1969. године у 14 часова и 18 минута магнитуде 5.3  Рихтера.

Најближе сеизмолошке станице које су регистровале бањалучки земљотрес биле су у Сарајеву и Загребу.

Земљотрес је природни феномен на који човјек нема никаквог утицаја, који се догађа стихијски, без најаве. Сматра се најгорим непријатељем грађевинских конструкција и природним хазардом који најкраће траје, а односи највећи број жртава.

Са оваквим природним непријатељем се могуће „борити“  једино превентивом против штетног дјеловања земљотреса. То подразумијева да с тим треба започети још у фази просторног и урбанистичког планирања примјеном обавезне законске регулативе у области асеизмичког пројектовања и грађења како би ефекти земљотреса били максимално ублажени.