Сажето: За земљу као цјелину, мјесечне глобалне температуре биле изнад просјека током цијеле године, а  фебруар 2021. је био најхладнији мјесец 2021. године на свијету. Година је кулминирала као шеста најтоплија година на свијету са температуром која је била 0.84°C (1.51°F) изнад просјека 20. вијека. Све године 2013–2021 спадају међу десет најтоплијих година у историји. Температура површине северне хемисфере 2021. такође је била шеста највиша забележена. За Европу 2021. година била је девета најтоплија година са 1.28°C (2.30°F) ​​изнад просјека (1901-2000).

Поред тога што је 2021.била топлија од просјека, за њено вријеме трајања десило се и веома пуно екстремних временских догађаја, почев од температурних рекорда у многим крајевима (на 45о метеоролошких станица широм свијета су превазиђени температурни рекорди (Scott Duncan_WX proffesional meteorologist), до екстремних олуја, цунамија и сл. Карта која слиједи показује одабране значајне климатске аномалије у 2021.години широм свијета.

За Европу, значајно је да је 2021. девета најтоплија од кад се врше мјерења, а у њеном југоисточном дијелу, било је низ топлотних таласа.  На Сицилији је измјерена температура од 48,8˚C, која би након верификације од СМО (WMO) могла бити највиша термпература, икад измјерена на европском континенту.

Година 2021. почела је епизодом хладне фазе јужне осцилације Ел Ниња (ЕНСО) (El Niño Southern Oscillation (ENSO)), познате и као Ла Ниња (La Niña), преко централног и источног тропског Тихог океана, која се развила у августу 2020. Као што се види на графикону испод, ЕНСО може утицати на глобалне температуре. Епизоде Ла Ниње имају тенденцију да благо охладе глобалне температуре, док топла фаза ЕНСО (позната и као Ел Нињо) има тенденцију да повећа глобалне температуре. Иако су месечне глобалне температуре биле изнад просјека током цијеле године, фебруар 2021. је био најхладнији мјесец 2021. године на свијету. Глобални пад температуре за фебруар 2021. био је +0.64°C (+1.15°F) — најхладнији фебруар од 2014. Међутим, након фебруара, температуре су биле на 0.80°C (1.44°F) или више у преосталим мјесецима из 2021. године.

Година је кулминирала као шеста најтоплија година на свијету са температуром која је била 0.84°C (1.51°F) изнад пројсека 20. вијека. Све године 2013–2021 спадају међу десет најтоплијих година у историји. 2021. је такође била 45. година заредом (од 1977.) са глобалним температурама, око нормале или изнад, просјека 20. вијека. Треба напоменути да је 2005. година, која је била прва година која је поставила нови глобални температурни рекорд у 21. вијеку, тренутно повезана са 2013. као 10. најтоплијом годином у историји, а 2010. је рангирана као девета најтоплија у историји. Све у свему, глобална годишња температура порасла је просјечном стопом од 0.08°C (0.14°F) по деценији од 1880. године и дупло већом стопом (0.18°C / 0.32°F) од 1981. године.

Температура површине сјеверне хемисфере 2021. такође је била шеста највиша забиљежена. Међутим, копнени дио сјеверне хемисфере имао је температуру која је била 1.54°C (2.77°F)изнад просјека и трећа највиша у 142-годишњем записивању. Само 2016. (друга најтоплија) и 2020. (најтоплија) биле су топлије. У међувремену, јужна хемисфера имала је девету најтоплију годину у историји.

The 1901–2000 average combined land and ocean annual temperature is 13.9°C (57.0°F), the annually averaged land temperature for the same period is 8.5°C (47.3°F), and the long-term annually averaged sea surface temperature is 16.1°C (60.9°F).

Просечна комбинована годишња температура копна и океана 1901–2000 је 13.9°C (57.0°F), годишња просечна температура копна за исти период је 8.5°C (47.3°F), а дугорочна годишња просечна температура површине мора је 16.1°C (60.9°F).))

Десет најтоплијих година (1880–2021)

Следећа табела наводи глобални комбиновани годишњи просјечни ранг температуре и аномалије копна и океана за сваку од 10 најтоплијих година у историји.( The following table lists the global combined land and ocean annually averaged temperature rank and anomaly for each of the 10 warmest years on record.)

2021. година била је девета најтоплија година у Европи са 1.28°C (2.30°F)​​изнад просека. 2021. година је такође обиљежила 25. годину заредом са температурама, око или изнад просјека. 10 најтоплијих година у Европи су се десиле од 2007. Годишња температура у Европи је порасла просјечном стопом од 0,15°Ц (0,27°Ф) по деценији од 1910. године; међутим, утростручила се на 0,45°Ц (0,81°Ф) од 1981. године.

Након рекордно топле године (2020.), 2021. је карактерисала натпросјечне мјесечне температуре током цијеле године. Иако је европска температура априла 2021. била изнад просека, то је био најхладнији мјесец у Европи и најхладнији април од 2003. Слично томе, мај 2021. је био најхладнији мај у Европи од 2004. Неколико европских земаља имало је најхладнији април или мај у најмање 10 година. Међутим, до јуна 2021. године, температуре много изнад просјека захватиле су већи дио Европе, што је резултирало другим најтоплијим јуном у Европи. Само је јун 2019. био топлији. У јулу су температуре знатно изнад просека биле присутне у већем дијелу источне и сјеверне Европе, уступајући мјесто трећем најтоплијем јулу у историји. До краја године, мјесечне температуре су и даље биле изнад просјека, али се нису сврставале међу 10 најтоплијих за сваки мјесец.

Дијелови западне и централне Европе доживјели су заиста ниске температуре током прве недјеље априла, са неколико локација које су поставиле нове рекорде минималне температуре. Треба напоменути да је било неколико локација широм Словеније које су имале најнижу априлску температуру у последњих 100 година. Метеоролошка станица у Новој Васи, у јужној Словенији, забиљежила је минималну температуру од -20.6°C (-5.1°F)— нови национални рекорд свих времена за април, премашивши претходни рекорд од -20.4°C (-4.7°F) постављена 9. априла 1956. на Покљуци. Вегетација на овим просторима је оштећена због заиста ниских температура.

Током друге недеље августа, интензиван топлотни талас захватио је дијелове јужне Европе и сјеверне Африке, при чему су неке локације забиљежиле максималне (дневне) температуре од 45.0°C (113.0°F) или више. Према прелиминарним извештајима, на Сицилији, у Италији, максимална температура је порасла на 48.8°C (119.8°F)11. августа 2021. године, што би, ако се потврди, постало највиша забележена температура у Европи. Ова нова вриједност би премашила тренутни рекорд од 48.0°C (118.4°F) који је постављен у два различита града у Грчкој 10. јула 1977. Такође, важно је напоменути да је температура од 49.0°C (120.2°F)постављена у Тунис, главни град Туниса. Једном потврђено, ово би била највиша максимална температура у Тунису за мјесец август, надмашивши претходни рекорд од 46.8°C (116.2°F)постављен 1982.

Аустрија је, у цјелини, имала најхладнију годину од 2010, са температуром која је била 0.1°C (0.2°F) испод просјека 1991–2020. Међутим, сврстана је међу 25 најтоплијих година откако су почели да се биљеже аустријски подаци 1768.

Дана 08.01.2022. године, мрежом сеизмолошких станица Републичког хидрометеоролошког завода РС лоциран је земљотрес у 02 часa и 40 минутa по локалном времену, са магнитудом МL=3.1 јединица Рихтера и процијењеним интензитетом у епицентралној зони од 4 степенa Меркалијеве скале, са епицентром у региону Прозора (подножје Вран планине).

Земљотрес овог интензитета не може изазвати штете на објектима, а становништво га у епицентралној зони може осјетити.

Крај 2021. године и почетак 2022. обележило је врло топло време уз температуру и до 20 степени.

31. децембра у Бањалуци је измерено 19,2°С и то је друга највиша максимална температура измерена у Бањалуци 31. демембра од 1961. до 2021. године. Виша температура забележена је само 2009. године када је максимална температура износила 20,2°С.

На слици је приказана највиша температура измерена 31. децембара у Бањалуци у последњих 60 година (1961-2021):

Сажетак:према најновијем излазу нумеричких модела прогнозе времена, у периоду до краја године се не очекују снежне падавине, тако да ће Нова година проћи без снежног покривача у већини предела.

Јавност постаје све захтјевнија да што прије и раније сазна шта нас чека у дужим временским раздобљима по питању времена. Таква ситуација је и данас, а основна питања су да ли ће Нова година и Божић бити бијели, хоће ли зима бити хладна? Многе метеоролошке агенције и „пружаоци услуга о времену“ утркују се у објавама о томе, и што изненађује се, увијек се утркују ко ће приказати ситуацију „бомбастичније“. То прихвате и многи портали на интернету, метеоролошка удружења, те се развије широка дискусија о томе.

Званични креатори прогноза времена (Хидрометеоролошки Заводи) знајући из дугогодишњег искуства колико је то незахвално прогнозирати на мјесец, два или три унапријед, често су суздржани, не објављују такве прогнозе, те се заобилазе у свеопштој дискусији. Професионално говорећи поузданост дугорочних прогноза је прилично ниска, трпи промјене и своди се на уопштене карактеризације, које опет не дају конкретне податке о висини снијега, количини падавина и температури, а да не говоримо о дужини трајања одрђених појава.(За горе наведене параметре прогнозе до 5 дана су најпоузданије)

Пратиоци дугорочних прогноза су конкретно за одговор на прво питање, да ли ће бити снијега за нову годину, давали још прије десетак дана прве оцјене, отварали дискусије и гласања. Информације су се смјењивале од једне до друге крајности, а мијењале су се сваких пар дана, како су нумерички модели за прогнозу времена, новим излазима мијењали синоптичке ситуације које узрокују временске прилике.

Период пред нама, у петак 24. децембра и за викенд 25-26. децембар биће у знаку врло топлог времена уз повремену кишу, температура од 10 до 17 степени целзијуса.  Од 27. децембра ће дочи до пада температуре али и даље ће бити изнадпросјечно топло све до краја године.