Дана 21.03.2022. године, мрежом сеизмолошких станица Републичког хидрометеоролошког завода РС лоциран је земљотрес у 16 часова и 16 минутa по локалном времену, са магнитудом МL=2.8 јединица Рихтера и процијењеним интензитетом у епицентралној зони од 4 степенa Меркалијеве скале, са епицентром у региону Требиња.
Земљотрес овог интензитета не може изазвати штете на објектима, а становништво га у епицентралној зони може осјетити.
Cвјетски дан вода међународни је дан који се обиљежава 22. марта , а његовим обиљежавањем слави се вода и подиже свијест о двије милијарде људи који тренутно живе без приступа сигурној води. На конференцији УН-а у Рио де Жанеиру у децембру 1993. године, одлучено је да ће се сваке године на овај датум диљем свијета обиљежавати Дан вода. Већ 29 година, кроз више од 30 својих организација, Уједињени народи наглашавају тему воде кроз сва главна фокусна подручја, одајући признање важности воде и потичући на активности које воде ка остварењу 6. циљева одрживог развоја: Вода и одводња за све до 2030. године.
Ове године у фокусу су подземне воде, а уз слоган „Учинимо невидљиво видљивим“ истиче се колика је њихова важност. Унаточ чињеници да их не видимо, њихов је учинак видљив свугдје. Готово све текуће слатке воде свијета су подземне воде и основа су опскрбе водом за пиће, за систем одводње, пољопривреду, индустрију и екосистеме.
Подземне воде су воде које се налазе под земљом, у водоносницама, који су геолошке формације стијена, пијеска и шљунка и у стању су задржати воду. У многим подручјима подземне се воде прекомјерно користе, из водоносника се захвата више воде него што се у њима обнавља путем кише и снијега. Онечишћење подземних вода велики је проблем за чије рјешење могу бити потребна десетљећа, чак и вијекови. На неким мјестима ни не знамо колико се воде налази под нашим ногама, што значи да можда ни не успијевамо искористити тај витални водни ресурс. Уз погоршање климатских промјена, подземне воде постајаће све важније. Морамо заштитити подземне воде од онечишћења и користити их одрживо, уравнотежујући потребе људи и планете. Витална улога подземних вода за системе водоопскрбе и одводње, пољопривреду, индустрију и екосистеме те прилагођавање климатским промјенама мора бити одражена у стварању политика одрживог развоја.
Кључне поруке кампање Свјетског дана вода 2022.:
Извјештај УН-а о развоју свјетских вода бити ће представљен дан уочи Свјетског дана вода на свечаности отварања 9. Свјетског форума о водама у Дакару, Сенегал. Налази извјештаја пружит ће алате и знања за формулирање и проведбу одрживих политика вода те понудити најбоље праксе и анализе за потицање идеја и акција за боље управљање у сектору вода.
АРГОМЕТЕОРОЛОШКО УПОЗОРЕЊЕ
18.03.2022.
Најава и упозорење: Ниске ноћне и јутарње температуре у периоду од 19. до 22. марта 2022.
У наредном периоду очекује се током ноћи и јутра слаб, а у вишим предјелима умјерен мраз. Ова појава мраза може причинити оштећења на брескви, кајсији и раним сортама шљиве. Колика ће оштећења бити зависи од временског периода у ком се мраз јавио, интензитета и трајања мраза, али и саме врсте и сорти воћа.
У суботу 19.03. минимална температура у нижим предјелима од -7°С до -1°С, у вишим предјелима и планинама од -10°С до -6°С.
У недјељу 20.03. минимална температура у нижим предјелима од -8°С до -2°С, у вишим предјелима и планинама од -12°С до -8°С.
У понедјељак 21.03. минимална температура у нижим предјелима од -7°С до -2°С, у вишим предјелима и планинама од -12°С до -6°С.
У уторак 22.03. минимална температура у нижим предјелима од -4°С до 0°С, у вишим предјелима и планинама од -8°С до -5°С.
Дневне температуре за викенд у понедељак у нижим предјелима од 6°С до 12°С, у вишим предјелима око 3°С. Од уторка топлије.
Дејан Супић,
Руководилац Одсјека за агрометеорологију
Током раних јутарњих часова наши крајеви су били под утицајем јужног и југозападног струјања и топлог сектора испред напредујућег хладног фронта са запада и сјеверозапада. Бања Лука је мјерила високих 13°С. Синоптичка слика висинског струјања приказана је на слици која слиједи:
Утицај фронта се у Крајини већ осјетио око осам часова а око 9:45 часова је прешао преко Бањалуке, дајући прво јак скоро олујни вјетар (17,5 m/s) уз пљусак кише и грмљавину. Његов утицај и промјену метеоролошких параметара пратимо на сликама које слиједе. Температура је била цијело јутро 12,8°С, да би за десетак минута пала на 3,4°С (пад 9,4°С), при проласку фронта у 10:10 часова. Најнижи станични притисак је забиљежен у 6 часова 985,9 hPa(mb),а након проласка фронта у 11 часова износио је 994,5 hPa(mb) (порастао је за 8,6 hPa(mb)). Цијело јутро је дувао јак, до врло јак јужни вјетар брзине до 12 m/s, а при проласку фронта био је маховит и скренуо је на сјеверне смјерове а на аутоматској станици је забиљежен максимални удар 16,7 m/s.Слично пратимо и у Бијењини само што је временско заостајање линије фронта око пола часа до 45 минута. Максимална температура је наступила у 9:30 часова 11,5°С, да би за сат времена пала на 5,2°. Максимални удар вјетра је био у 10:20 часова и износио је 19,6 m/s.
У Кнежеву је нешто прије 11 часова температура била 6,5°С, а око 12 часова пала је на -1,2°С. Уз снијег и вијавицу, праћену јаким вјером. Сличне ситуације су забиљежене и у другим мјестим у складу са премјештањем фронталне линије. Овакве временске прилике су веома карактеристичне за фронтове2, врсте, врло брзе који дају нагли пад температуре, велику промјену притиска и на самом фронту маховит често олујни вјетар. Због јаког узлазног струјања на линији фронта (топли ваздух се диже испред фронта) стварају се облаци вертикалног рљзвоја дајући и грмљавину кој је забиљежена на линији фронта, прво на западу Крајине, затим око Бањалуке, Челинца и Котор Вароши, а касније у централном појасу БиХ, поподне и у Херцеговини, око Требиња.
Премјештање фронта пратили смо и на радарским сликама ТХМЗ Србије:
Игор Ковачић