Републички хидрометеоролошки завод Републике Српске је у сарадњни са Агенцијом за заштиту околиша Републике Словеније, Међународном комисијом за слив ријеке Саве (ISRBC), Општином Модрича, ЈУ Воде Српске те члановима испред мјесне заједнице „Модрича 4“ уприличила догађај постављање таблице високих вода на објекату мјесне заједнице „Модрича 4“.

Ознака је намијењена информисању, образовању и подизању свијести о високим водама као природног феномена којег ћемо убудуће морати бити све свјеснији због утицаја климатских промјена, и из тих разлога је постављена на локацију која је претрила велики поплавни догађај из маја 2014. године.

Поред наше институције и присутних гостију, догађај је обиљежен заједничким присуством и укључењем путем видео линка, и осталих земаља које припадају сливу ријеке Саве. На тај начин били су присутни Државни хидрометеоролошки завод Републике Хрватске, Федерални хидрометеоролошки завод Босне и Херцеговине, Републички хидрометеоролошки завод Републике Србије.

У склопу кратког обраћања представника наше институције и представника локалне заједнице током укључења у видео позив, истакнуте су потребе за све бољим разумијевањем опасности од великих поплавних таласа, и константним унапређењем развоја система упозоравања, обавјештавања и координисања таквим ситуацијама.

ЕУМЕТСАТ  информативни дан за западни Балкан НХМС (Националних ХидроМетеоролошких Сервиса) на нивоу директора (EUMETSAT Information Day for Western Balkan NMHS at Director Level), се одржава виртелно (on-line ) 13. и 14. априла 2021.

Овај информативни дан  организује ЕУМЕТСАТ, а  Републички хидрометеоролошки завод Републике Српске је домаћин,  под покровитељством Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Републике Српске.

Главни циљ састанка је да пружи информације о тренутном статусу ЕУМЕТСАТ-ових сателитских програма, као и њихов допринос ЕУ Коперникус (EU Copernicus )програму. Ове године посебан фокус биће на преласку на Метеосат трећу генерацију сателита(Meteosat Third Generation (MTG), који ће замијенити метеосат сателите  друге генерације (MSG), тако да ће бити потребна надоградња система  EUMETCast у дијелу  пријема података као и доградње инфраструктуре за обраду истих. Као и обично, Информативни дан ће пружити прилику да се прикупе  информације о коришћењу метеоролошких сателитских података у Националним хидрометеоролошким сервисима западног Балкана, и да се разговара о наредним активностима. Такође ће бити разговора о потенцијалним заједничким пројектима са ЕУ и СМО (Свјетском Метеоролошком организацијом), с циљем даље подршке оперативном приступу и употреби ЕУМЕТСАТ и Коперникус (EUMETSAT and Copernicus), података и производа.

Првог дана конференције је било 45 учесника. Била је присутна већина  Директора хидрометеоролошких сервиса западног Балакна (Србија, Сјеверна Македонија, Црна Гора, Албанија, Косово* и Босна и Херцеговина (директори РХМЗ РС и ФХМЗ ФБиХ), метеоролози, прогностичари, климатолози и други експерти из поменутих институција региона, представници ЕУМЕТСАТ-а и представници Свјетске Метеоролошке Организације.

Конференцијом је предсједавао РХМЗ Републике Српске, а ријечи добродошлице и жеље за успјешан рад конференције, испред Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде,Републике Српске је исказао помоћник министра у ресору водопривреде Гдин. Милан Гаврић.

 

У наставку доносимо говор добродошлице испред Министарства:

Поштовани и уважени представници ЕУМЕТСАТ-а, СМО (Свјетске Метеоролошке Организације),  ЕУ,  сви директори НМХС (Националних ХидроМетеоролошких Севиса) западног Балкана и сви други учесници ове конференције.

Велико ми је задовољство што могу да поздравим и подржим у раду овај уважени скуп, у име Владе републике Српске, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, на чијем сам челу и у име РХМЗ Републике Српске, као домаћина овог скупа.

О важности одржавања ових биеналних конференција не треба посебно говорити, будући да се то потврдило кроз низ претходних, па је то постало  већ традиционално.

РХМЗ Републике Српске је управна организација унутар нашег Министарства и ми смо веома заинтересовани за све активности које се спроводе кроз ту институцију, у циљу јачања капацитета, одговора на све изазове који се постављају у њиховом раду, као и на јачању међународне сарадње и учешћа у регионалним и свим другим пројектима под окриљем СМО, европских метеоролошких агенција, од којих је и високо позициониран ЕУМЕТСАТ  и ЕУ.

Информације и знања која ће овдје бити подјељена о новим технологијама, сателитима треће генерације и могућности коришћења продуката у земљама западног Балкана биће од великог зачаја за све институције које се баве метеорологијом у нашем регину. Организовање тренинга из сателитске метеорологије, наставка и надоградње DAWBEE (довби)станица за пријем сателитских слика у многоме ће допринјети унапређењу рада метеоролошких служби региона и њиховој спремности да одговре на вријеме и правовремено, на све појаве непогода које постају све чешће и интензивније.

Учешће РХМЗ РС у пројекту СМО (WMO) Свјетске Метеоролошке Организације MHEWS-SEE (Multi Hazard Early Warning System South East Europe), у склопу којег је одабран и Пилот пројекат прогнозе поплава за ријеку Врбас, под покровитељством СМО, опредјељују и нас као ресорно Министарсво да подржимо све ове активности и изразимо захвалност свим међународним институцијама на остварењу овако значајних циљева.

Противградна превентива републике Српске која је такође јавна установа под нашим Министарсвом пољопривреде, шумарства и водопривреде, достављањем података са свог метеоролошког  радара ће учествовати у горе поменутом пројекту и изради нумеричке прогнозе. И за њихов рад и праћење облака непогоде од изузетног значаја су сателитске слике које обезбјеђује ЕУМЕТСАТ и надамо се да ће преко РХМЗ РС имати их на располагању.

Босна и Херцеговина није чланица ЕУМЕТСАТ-а, а надам се даће се то остварити у неком разумном временском периоду.

Наш хидрометеоролошки завод је скромих али ипак респектабилних капацитета. Он једнако и као сви велики Сервиси, мора одговорити на све изазове који се постављју пред метеоролошку заједницу у овом тренутку, на пољу климатологије, прогнозе времена и раних упозорења на опасне метеоролошке појаве, које све чешће погађају и нашу земљу. Посебно велике штете смо трпјели од поплава, суша, града и олујних вјетрова. Због тога је  наша посвећеност  да га подржавамо у свим активностима и међународним пројектима, те стварамо услове да напредује у техничком и стучном смислу.

Због тога смо препознали и високо цијенимо све што ЕУМЕТСАТ чини на јачању капацитета метеоролошких сервиса западног Балкана.

Желим вам успјешан рад и завршетак конференције.

Након тога , се учесницима обратио Гдин. Др Петри Талас (генерални секретар) Свјетске метеоролошке организације (Mr. Petteri Taalas, Secretary General, WMO ), што је посебно дало на значају конференције. У свом обраћању Генерални секретар СМО, изнео је најзначајније активности из рада СМО, сарадње са ЕУМЕТСАТ-ом у многим програмина и пројектима, те визији будућности СМО, значају размјене података у глобалном систему мониторинга Земље те је пожелео успјешан рад конференције.

На крају поздравних обраћања је био нови генерални директор ЕУМЕТСАТ-а Гдин. Фил Еванс (M. Phil Evans, Director-General, EUMETSAT). Он је упознао учеснике конференције са тренутним активностима и пројектима ЕУМЕТСАТ-а,новим сателитима, новим технологијама, новим сателитским продуктима и будућим корацима институције. Истакао је значај подршке ЕУМЕТСАТ-а оваквим активностима унутар региона.

Радни дио конференције се одвијао у два дијела. Први је био у знаку представљања рада ЕУМЕТСАТ-а, и Коперникус програма. Презентација је била импресивна и не може се пренијети у пар ријечи. Изложен је нови сателитски концепт треће генерације (Meteosat Third Generation (MTG), те информација о низу нових продуката, платформи, портала и услуга које обезбјеђује ЕУМЕТСАТ, те сарадње са другим метеоролошким агенцијама и СМО.

Други дио радног дана је протекао у презентацијама националних метеоролошких институција региона о тренутном стању и примјени сателитских продуката у њиховим заводима.

Сажетак:

Сваке године Свјетска метеоролошка организација поводом прославе Свјетског метеоролошког дана 23 марта , одабере тему која представља окосницу прославе. За ову 2021.годину је то: Океан, наша клима и вријеме.  Овом темом се жељело истакнути значај океана за све временске прилике које се дешавају на планети Земљи, те саму климу и утицај на климатске промјене.

Сваке године, Светска метеоролошка организација (193 земаље чланице), као и метеоролошка стручна и научна јавност широм свијета, обиљежава  23. март, Светски метеоролошки дан, установљен поводом чињенице да је прије 71 годину, 23. марта 1950. године, ступила на снагу Конвенција о оснивању Светске метеоролошке организације, специјализоване агенције Уједињених нација, која се бави истражива-њем, праћењем и прогнозирањем процеса и промјена стања атмосфере, климе и вода. Светски дан вода, одлуком Генералне скупштине УН, почео је да се обиљежава 22. марта 1993. године.

Уобичајено је за већину јавности да када говоримо и размишљамо о времену и клими мислимо на физичке процесе који се одвијају у атмосфери, занемарујући океан као покретач већине прцеса и недостајући велики дио опште слике времена, климе и климатских промјена.

Наиме, покривајући око 70% Земљине површине, океан је главни покретач свјетског времена и климе. Такође игра централну улогу у климатским промjенама. Океан је такође главни покретач глобалне економије, носећи више од 90% светске трговине и битан је за одржив развој 40% човечанства које живи на 100 км од обале.

Препознајући ово, Националне метеоролошке и хидролошке службе и истраживачи редовно  врше осматрања океана и како се он мијења, моделирајући како он утиче на атмосферу и пружајући широк спектар морских услуга, укључујући подршку обалном управљању и безбедности живота на мору. Данас растући утицаји климатских промена чине осматрање океана, истраживање и услуге критичнијим него икад раније. Тема Светског метеоролошког дана – Океан, наша клима и време – истиче фокус ВМО-а у повезивању океана, климе и времена унутар глобалног Земаљског система. Такође означава покретање Научне декаде  Уједињених нација за одрживи развој (2021-2030)( United Nations Decade of Ocean Science for Sustainable Development (2021-2030). Ова декада која је пред нама треба да  подстиче напоре на прикупљању научних чињеница о океану – кроз иновативне и трансформативне идеје –  и да буде основа информација за подршку одрживом развоју. СМО, као специјализована агенција Уједињених нација за климу, вријеме и воду, настоји да подржи разумјевање нераскидиве везе између океана, климе и времена. Ово нам помаже да разумјемо свијет у којем живимо, укључујући утицаје климатских промјена, и помаже члановима да ојачају своју способност да заштите животе и имовину – смањујући ризик од катастрофе – и да одржавају одрживе економије.

 

Ова обимна област осматрања, мјерења и истраживања океана се може сагледавати кроз тематске цјелине које су посебно обрађене.

1. Како океан обликује вријеме и климу
2. Обезбјеђивање безбједности на мору и копну
3. Осматрања океана
4. Прогноза климатске варијабилности
5. Океан и климатске промјене
6. SDGs и друге иницијативе

СМО, Националне метеоролошке и хидролошке службе и други национални ентитети подржавају међународне напоре за праћење температура океана, струјања, сланости и нивоа мора – све главне промјенљиве у разумјевању времена, климе и климатских промјена. Такође подржавају управљање приобаљем и отпорност, посебно за SIDSs и друге осјетљиве регионе. Како ће се океани и даље загријавати, а ниво мора расти, потреба за осматрањима, истраживањима и оперативним службама за океане ће и даље расти. Системи раног упозоравања на више опасности и услуге предвиђања засноване на утицају ради смањења ризика од катастрофа, постаће све важнији. Ови напори доприносе циљевима одрживог развоја, Сендаи оквиру за смањење ризика од катастрофа и путу SAMOA (Убрзани модалитети деловања малих острвских држава у развоју-SIDS ACCELERATED MODALITIES OF ACTION ). (SDGs, the Sendai Framework for Disaster Risk Reduction, and the SAMOA Pathway)

 

 

Cвјетски дан вода.

Свјетски дан вода је 22. марта. Уједињене нације су у децембру 1992 године усвојиле резолуцију и Свјетски дан вода је први пут обиљежен 1993. године. Овим даном Уједињене нације желе да подсјете на важност заштите вода и на недостатак воде за пиће у многим крајевима свјета. Од 2005. године до 2015. године се обељежавала деценија вода, тако да је Сјветски дан вода имао посебан значај тих година. Овај дан сваке године, због климатских промјена и загађења, све више добија на важности.

Свјетски дан вода слави воду и подиже свијест о 2,2 милијарде људи који живе без приступа сигурном извору воде. Ради се о предузимању акција за сузбијање глобалне водене кризе. Основни фокус Свјетског дана вода је подршка постизању Циља одрживог развоја (ЦОР) 6: вода и санитација за све до 2030. Уједињене нације постављају годишњу тему, а та тема за 2021. је Вредновање воде.

Под темом вредновања воде, кампања 2021. је генерисала глобални, јавну дискусију на друштвеним мрежама о томе како људи цијене воду при свим њеним намјенама. Циљ је стварање разумијевања како воду вреднују различити људи у различитим контекстима, како бисмо могли заштитити тај драгоцјени ресурс. Централни наратив кампање осмишљен је да подстакне људе да дају своје приче, мисли и искуства о вриједности воде.

„Вода различитим људима има различит значај. Ова дискусија говори о томе шта вода значи за вас. Како је вода важна за ваше домаћинство и породични живот, ваше издржавање, ваше културне навике, ваше благостање, ваше локално окружење? У домаћинствима, школама и на радним мјестима вода може да значи здравље, хигијену, достојанство и продуктивност. На културним, вјерским и духовним мјестима вода може значити везу са стварањем, заједницом и сопственим постојањем. У природни вода може значити мир, склад и очување. Данас је вода под екстремном опасношћу од раста становништва, све већим потребама пољопривреде и индустрије и под повећаним утицајем климатских промјена. Воду можемо правилно вредновати, заштити и користити је ефикасно за све “.

Тема Свјетског дана вода 2021. је вредновање воде. Економски развој и нагли раст броја становника на планети значи да су пољопривреда и индустрија постале све жедније, и водно-интензивна производња енергије расте како би задовољила потражњу. Климатске промјене чине воду нестабилнијом и доприносе њеном загађењу. Док друштво уравнотежује потребе за водом, интереси многих људи нису узети у обзир. Начин на који вреднујемо воду одређује како се водом управља и како се она дистрибуише. Вриједност воде је много већа од њене цијене на тржишту – вода има огромну и комплексну вриједност за наша домаћинства, културу, здравство, образовање, економију и интегритет нашег природног окружења. Ако превидимо било коју од ових вриједности, ризикујемо лоше управљање овим потрошним, незамјењивим ресурсом. ЦОР 6 треба да обезбиједи воду и канализацију за све. Без свеобухватног разумијевања праве, вишедимензионалне вриједности воде, нећемо бити у могућности да заштитимо овај есенцијални ресурс у корист свих нас.

 

 

ВРЕДНОВАЊЕ ВОДЕ: ПЕТ РАЗЛИЧИТИХ ПЕРСПЕКТИВА

1. Вредновање извора воде – природна вода ресурса и екосистема.
Сву воду генеришу екосистеми. И све воде коју користимо за људску употребу на крају се враћају у животну средину, заједно са свим загађивачима које смо у њу додали. Кружење воде у природи је наш најважнији „механизам екосистема“. Мора се достићи виши ниво заштите животне средине како би се осигурало квалитетно снабдијевање водом и отпорност на појаве као што су поплава и суша.

2. Процјена вриједности водне инфраструктуре – складиштење, третман и снабдијевање.
Водна инфраструктура складишти и премјешта воду гдје је најпотребније, и помаже у пречишћавању и враћању природи након употребе. Где је инфраструктура неадекватна, социјално-економски развој је успорен и екосистем је угрожен. Типичне процјене водне инфраструктуре увелико се потцењују или не укључују трошкове, посебно социјалне и еколошке трошкове. У многим земљама само дио свих оперативних трошкова се надокнађује, а капиталне инвестиције су покривене јавним средствима.

3. Вредновање услуга воде – вода за пиће, санитарне и здравствене услуге.
Улога воде у домаћинствима, школама, на радним мјестима и здравственим установама су од кључне важности. Даље, вода, санитација и хигијена – такође имају своју вриједност у облику побољшања здравља, посебно у контексту Ковид – 19 пандемије. Те услуге се често субвенционишу, чак и у земљама са високим приходима. Међутим, нециљане субвенције прије могу имати користи код људи са постојећим прикључцима за воду, него да побољшавају ситуацију за сиромашне и недовољно развијене заједнице.

4. Вредновање воде као сировине за производњу и друштвено-економску активност – храна и пољопривреда, енергетика и индустрија, пословање и запошљавање.
Пољопривреда представља највећег потрошача слатководних ресурса на глобалном нивоу и један је од главних фактора у деградацији животне средине. Иако је основа за сигурност хране, вода, у производњи хране се обично даје мала вриједност када је процијењена чисто кроз економски објектив вриједности произведеног, у односу на искориштену воду. Много ширих користи – побољшање исхране, стварање прихода, прилагођавање климатским промјенама и смањење миграција – често се не одражавају у трошењу воде. За сектор енергетике, индустрије и пословања, пријетње повезане са водом као што су несташица воде, поплаве и климатске промјене могу повећати трошкове и пореметити ланац снабдијевања. Лоше корпоративно управљање водом може оштетити екосистеме и нарушити репутацију и утицати на продају. Традиционално, сектор енергетике, индустрије и пословања је цијенио воду према количинама које се користе, плус трошкови отпадних вода за третман и одлагање. Више организација усваја концепт интегрисаног управљања водним ресурсима како би побољшали одрживост .

5. Вредновање социо-културних аспеката воде – рекреативни, културни и духовни атрибути.
Вода нас може повезати са идејама стварања, религије и заједнице. И вода у свом природном окруженњу нам може помоћи да се осећамо мирно и спокојно. Вода је својеврстан дио сваке културе, али вриједности које приписујемо тим њеним функцијама је тешко квантификовати или артикулисати. Економија воду често сматра само ресурсом за практичну употребу код људи и обраћа мало или нимало пажње на њену социо-културну или еколошку вриједност. Потребно је потпуно разумијевање културних вриједности воде укључивањем разних заинтересованих страна при управљању водним ресурсима.