Сажетак:

Двадесет шестог октобра одржана је прва радионица за метеорологе и хидрологе прогностичаре,  југоисточне Европе на заједничкој информационој платформи (CIP- Common Information Platform) која би требала да допринесе бољој прогнози непогода и поплава у југоисточној Европи, а самим тим и на Балкану. Кроз платформу је предвиђен низ продуката нумеричке прогнозе, података осматрања и хидролошких и метеоролошких из региона, те продуката краткорочне прогнозе до шест, односно 12/24 часа и израду одговарајућих упозорења на опасне метеоролошке појаве. У многој мјери овај систем би требао да донесе велики напредак у борби против елементарних непогода и добијању раних и правовремених информација, на основу којих би се боље припремили и реаговали.

Изглед платформе на web-у дат је на слици која слиједи. Дакле ради се о интерактивној платформи у google-map окружењу са много продуката који се приказују кроз слојеве (leyers) карата метеоролошких поља. Карте се могу комбиновати, дајући прогностичарима добар увид у аналитички и прогностички материјал, неопходан за прогнозу времена.

Шире:

Заједничка информациона платформа  (CIP- Common Information Platform), као што сам напоменуо садржи низ продуката:

1-(NWP) Продукте нумеричке прогнозе (GRIB)

За сада су постављена четири модела (ALADIN, NMMMB, ICON,ECMWF, COSMO*), а у сваком моделу су приказана поља око 10 варијабли (промјењљивих) (нпр. Температуре, притиска,влаге, вјетра, облачности…) у корацима до 72 часа унапријед (три дана). Занимљивост је да се сви параметри могу пратити у 14 нивоа атмосфере, почев од приземља падо горње границе атмосфере (од 1000 до 200 hPa(mb)). Када се сви слојеви (карте) поброје у платформи их има преко 10.000. Томе се треба додати још низ карата и слојева које долазе од података осматрања, краткорочне поргнозе (nowcastinga) и екстерних података.

2-податке осмотрене на метеоролошким станицама и податке са аутоматских метеоролошких и хидролошких станица у реалном времену.

3-Хидролошке продукте (типови продуката: HYDRO: geojson, Geotiff, ESRI-Shapefile…)

4-други метеоролошки продукти европских метеоролошких агенција (тј. EUMETSAT: convection, ir, vis,wv,…)

 

Цијели систем тј. платформа користи GIS (geografical information system) географски информациони систем, моћна технологија која омогућује да креирамо слику многих одабраних метеоролошких идругих поља изнад истог простора. Главне компоненте овог система су:

А-website

Б- база података

Ц- сервер слика продуката (ECMWF SkinnyWMS)

Цијели систем је осмишљен од стране експерата у европском центру за дугорочну прогнозу ECMWF-у, и њихов тим пружа техничку подршку. Циљ је да платформа буде стабилна и да ажурира све информације, како буду стваране а приказује прогнозна поља како сервери буду израчунавали. Све је то смјештено и прказује се у „компјутерском облаку“ а приближава продукцију података, обезбјеђује велики број стандардних ријешења/могућности садржавајући последње технологије (Kubernetes, Docker). Наравно, ту је доступна инфраструктура високог нивоа управљања, која је поставила сервисе и учинила да буду доступни на интернету. На интернету се могу наћи многи нумерички продукти, али овај има интенцију да буде с још више могућности и надоградње за професионалне службе, националног нивоа која издају упозорења о елементарним непогодама на националном нивоу.

У раду прогностичара погодност представља синхронизација по неколико продуката у више прзора тако да се паралелно може пратити одвијање временских процеса на различитим нивоима атмосфере и промјене у различитим параметрима.

У скорој будућности ће се направити интеграција хидролошких података и извјештаја у реалном времену, интеграција продуката временских серија и непосредне верификације. Важан сегмент ће бити континуирано тестирање са великим бројем прогностичара (и метеоролошких и хидролошких) и њиховим повратним информацијама, примједбама и идејама за додатна ријешења. Све ће то дати побољшање изгледа платформе и њену оптимизацију.

Тим експерата који је учествовао и учествује у раду је:

 

Информацију припремио Игор Ковачић, дипл.метеоролог

 

Историја:

Након успешног завршетка пројекта „Изградња отпорности на катастрофе на Западном Балкану и Турској“ 2014. године, и као одговор на потребе идентификованих од стране корисника, Светска метеоролошка организација (WМО) у сарадњи са Америчком агенцијом за међународни (USAID)покренуо пројекат „Саветодавни систем раног упозоравања на више опасности у Југоисточној Европи (SEE-MHEWS-A) који има за циљ јачање постојећих капацитета за рано упозоравање у региону Југоисточне Европе. Током прве фазе пројекта припремљен је План имплементације у којем су наведени концепт и смернице за развој регионалног саветодавног система. Друга фаза пројекта (SEE-MHEWS-A)почела је у фебруару 2018. и подржана је од стране Светске банке кроз Глобални фонд за смањење и опоравак од катастрофа и Инструмент за претприступну помоћ (IPA)Европске комисије. Ова фаза пројекта ће бити почетак имплементације (SEE-MHEWS-A) као што је опширно наведено у Плану имплементације.

Шести састанак Управног одбора пројекта (PSC)друге фазе пројекта организован је као телеконференција 14. септембра 2021. Састанак је имао за циљ да разговара о тренутном статусу и плановима за имплементацију пројекта. Састанку је присуствовао 41 учесник из пројектних партнера, заинтересованих страна и Секретаријата СМО (листа учесника је приложена као Анекс 1). Дневни ред састанка је укључен у Анекс ИИ.

Састанак су отворили Мицхаел Стаудингер Michael Staudinger  (председник RA VI регионална асоцијација Свјетске метеоролошке организације за Европу) и председник Управног одбора пројекта (PSC), Даниел Кул (Daniel Kull ) (виши специјалиста за управљање ризицима од катастрофа, Светска банка) и Милан Дацић (представник СМО за Европу и пројекат (SEE-MHEWS-A) Извршни).

Данас у 9 часова 10 минута и 56 секунди навршавају се пуне 52 годинe од катастрофалног земљотреса који је погодио Бању Луку.

За само неколико секунди земљотрес је оставио пустош у којем је погинуло 15 људи, а 1117 је повријеђено.

Град је девастиран, а огромна материјална штета је причињена на 86 000 станова и кућа, 266 школских објеката, 152 зграде јавне управе и администрације, 146 културних установа, 133 здравствена објекта и 29 социјалних установа.

Епилог земљотреса од 27. октобра 1969. године био би још трагичнији да се претходни удар (for shock) није десио 26. октобра у 16 сати и 36 минута са магнитудом од 5.6 степени Рихтера, у мирно  недјељно поподне. Тадашња градска власт, из предострожности, сљедећи дан проглашава нерадним за васпитнообразовне и привредне институције, бојећи се управо онога што се и десило. Одлука се показала потпуно исправном, јер је град сутрадан, 27. октобра погодио још јачи земљотрес у 9 сати 10 минута 56 секунди са магнитудом од 6.6 степени Рихтер (IX степени Меркалијеве скале). Ово је био до тада, а и до сада, најјачи забиљежени земљотрес на тлу Босне и Херцеговине.

Након главног земљотреса услиједио је велики број накнадних потреса (after shocks) од којих је најјачи 31.12.1969. године у 14 часова и 18 минута магнитуде 5.3  Рихтера.

Најближе сеизмолошке станице које су регистровале бањалучки земљотрес биле су у Сарајеву и Загребу.

Земљотрес је природни феномен на који човјек нема никаквог утицаја, који се догађа стихијски, без најаве. Сматра се најгорим непријатељем грађевинских конструкција и природним хазардом који најкраће траје, а односи највећи број жртава.

Са оваквим природним непријатељем се могуће „борити“  једино превентивом против штетног дјеловања земљотреса. То подразумијева да с тим треба започети још у фази просторног и урбанистичког планирања примјеном обавезне законске регулативе у области асеизмичког пројектовања и грађења како би ефекти земљотреса били максимално ублажени.

Сажетак:

Све израженија потреба за временским, климатским хидролошким, атмосферским и океанским сервисима одредила је потребу да СМО(WMO) (свјетска метеоролошка организација) сазове ванредни  Конгреса СМО (WMO) како би се ојачале политике у поменутим секторима, тј. сервисима. Ово је неопходно с обзиром на брзе климатске, еколошке и демографске промјене и све већу учесталост и утицај екстремних временских услова. Виртуелни двонедјељни догађај посебно ће се фокусирати на кључне приоритете, укључујући воду, свеобухватну нову политику размјене података и ојачати је, те боље подржати финансирање глобалног система осматрања.

С обзиром на поремећаје изазване пандемијом COVID-19, такође ће се разговарати о раду и одржавању система током екстремних догађаја/глобалних криза и текућој реформи структура СМО.

Конгрес је отворио Алаин Берсет, шеф Савезног одељења унутрашњих послова Швајцарске (Alain Berset, Head of the Federal Department of Home Affairs of Switzerland). Швајцарска има пилот пројекат под називом Weather4UN који има за циљ да побољша координацију производње и преноса метеоролошких података за хуманитарни систем ради подршке раним упозорењима и акцијама.

„Катастрофе погађају и земље у развоју и развијене земље“, рекао је генерална секретар СМО, Петри Талас (WMO Secretary-General Petteri Taalas), позивајући се на екстремне кише овог лета које су изазвале смртоносне поплаве у Немачкој и другим земљама централне Европе и рекордну врућину у Канади и на северозападу САД-а.

Опширније:

Ванредно засједање СМО Конгреса сазвано је  након одлуке Осамнаестог конгреса, одржаног прије двије године, да се СМО (WMO) активно позабави конкретним ставкама од највећег значаја за Организацију и свијет(То су следећи сегменти дјелатности):

1_напредак у реформи СМО,

2_подршка Светске Метеоролошке Организације глобалној агенди о водама

и

3_Размјена података у систему Земља (Earth System Data Exchange).

Такође хидролошка Скупштина, као одбор Конгреса, биће одржана  кроз  паралелни догађај (засиједање), такође на мрежи.

У наставку преносимо укратко садржај кључних акција и активности које ће бити усвојене за вријеме Конгреса:

Резолуција Јединствене политике података СМО (WMO Unified Data Policy Resolution (Cg-Ext 2021)

Она треба да подржава и представља: бесплатну и неограничену размјену података осматрања (метеоролошких и хидролошких) из свих дијелова свијета и других продуката, између свих чланица СМО –а.  Мора се ажурирати и ојачати како би се прилагодило експлозивном расту потражње за подацима и прогнозама о праћењу времена, климе и воде, ради подршке основним сервисима који су потребни свим секторима друштва, јер се суочавају са питањима као што су климатске промјене, све већа учесталост и утицај екстремних временских догађаја и импликације тога на безбједност хране.

Успостављање Инструмента за финансирање систематских осматрања (The Systematic Observations Financing Facility (SOFF))

(с крилатицом: подаци о времену и клими за опште јавно добро)

Механизам за финансирање систематских осматрања (СОФФ) подржаће земље у процесу стварања и размјене основних података осматрања, који су кључни за побољшање прогнозе времена и климатских услуга. Пружаће техничку и финансијску помоћ на нове начине:

– примјеном међународно договорених метрика

– ићи у сусрет захтjевима Глобалне основне осматрачке мреже (ГБОН)

Глобална основна осматрачка мрежа (ГБОН) (Global Basic Observing Network (GBON))

Глобална основна осматрачка мрежа (ГБОН)-одобрена од Светског метеоролошког Конгреса 2018. године-представља нови приступ у коме се основна приземна осматрачка мрежа  пројектује, дефинише и прати на глобалном нивоу. Када се имплементира, ГБОН ће побољшати доступност најважнијих приземних података. Ово ће имати директан позитиван утицај на квалитет временских прогноза и информација које ће помоћи у побољшању безбедности и благостања грађана широм свијета. Иако се ГБОН може релативно брзо примјенити на територији већине чланица СМО -а у развијеном свијету, у многим земљама у развоју биће потребна додатна улагања и развој капацитета. СМО блиско сарађује са међународним заједницама за развој и финансирање климе како би се то олакшало.

Подршка СМО -а глобалној агенди о водама (WMO support to the global water agenda)

„Водни стрес“ повезаном са опасношћу од поплава и с квалитетом воде, представља све већу пријетњу данашњем друштву. Па ипак, капацитет праћења и управљања овим виталним ресурсом је фрагментиран и неадекватан. Свесни овог изазова, Светски метеоролошки конгрес 2018. године затражио је да се на овом ванредном Конгресу припреми визија, стратегија и СМО акциони план за хидрологију и СМО Декларација о води, који ће бити усвојени. Хидролошка скупштина, отворени одбор Конгреса, расправљаће о овим и другим сродним темама и даће своје препоруке пленарној сједници.

Све информације и догађаје детаљно заинтересовани могу пратити на страници СМО:

Extraordinary session of the World Meteorological Congress (Cg-Ext 2021) – (Online) | World Meteorological Organization (wmo.int)

Припремио Игор Ковачић, дипл.метеоролог

 

Републички хидрометеоролошки завод Републике Српске је у сарадњни са Агенцијом за заштиту околиша Републике Словеније, Међународном комисијом за слив ријеке Саве (ISRBC), Општином Модрича, ЈУ Воде Српске те члановима испред мјесне заједнице „Модрича 4“ уприличила догађај постављање таблице високих вода на објекату мјесне заједнице „Модрича 4“.

Ознака је намијењена информисању, образовању и подизању свијести о високим водама као природног феномена којег ћемо убудуће морати бити све свјеснији због утицаја климатских промјена, и из тих разлога је постављена на локацију која је претрила велики поплавни догађај из маја 2014. године.

Поред наше институције и присутних гостију, догађај је обиљежен заједничким присуством и укључењем путем видео линка, и осталих земаља које припадају сливу ријеке Саве. На тај начин били су присутни Државни хидрометеоролошки завод Републике Хрватске, Федерални хидрометеоролошки завод Босне и Херцеговине, Републички хидрометеоролошки завод Републике Србије.

У склопу кратког обраћања представника наше институције и представника локалне заједнице током укључења у видео позив, истакнуте су потребе за све бољим разумијевањем опасности од великих поплавних таласа, и константним унапређењем развоја система упозоравања, обавјештавања и координисања таквим ситуацијама.