Крај 2021. године и почетак 2022. обележило је врло топло време уз температуру и до 20 степени.

31. децембра у Бањалуци је измерено 19,2°С и то је друга највиша максимална температура измерена у Бањалуци 31. демембра од 1961. до 2021. године. Виша температура забележена је само 2009. године када је максимална температура износила 20,2°С.

На слици је приказана највиша температура измерена 31. децембара у Бањалуци у последњих 60 година (1961-2021):

 

Сажетак:према најновијем излазу нумеричких модела прогнозе времена, у периоду до краја године се не очекују снежне падавине, тако да ће Нова година проћи без снежног покривача у већини предела.

Јавност постаје све захтјевнија да што прије и раније сазна шта нас чека у дужим временским раздобљима по питању времена. Таква ситуација је и данас, а основна питања су да ли ће Нова година и Божић бити бијели, хоће ли зима бити хладна? Многе метеоролошке агенције и „пружаоци услуга о времену“ утркују се у објавама о томе, и што изненађује се, увијек се утркују ко ће приказати ситуацију „бомбастичније“. То прихвате и многи портали на интернету, метеоролошка удружења, те се развије широка дискусија о томе.

Званични креатори прогноза времена (Хидрометеоролошки Заводи) знајући из дугогодишњег искуства колико је то незахвално прогнозирати на мјесец, два или три унапријед, често су суздржани, не објављују такве прогнозе, те се заобилазе у свеопштој дискусији. Професионално говорећи поузданост дугорочних прогноза је прилично ниска, трпи промјене и своди се на уопштене карактеризације, које опет не дају конкретне податке о висини снијега, количини падавина и температури, а да не говоримо о дужини трајања одрђених појава.(За горе наведене параметре прогнозе до 5 дана су најпоузданије)

 

Пратиоци дугорочних прогноза су конкретно за одговор на прво питање, да ли ће бити снијега за нову годину, давали још прије десетак дана прве оцјене, отварали дискусије и гласања. Информације су се смјењивале од једне до друге крајности, а мијењале су се сваких пар дана, како су нумерички модели за прогнозу времена, новим излазима мијењали синоптичке ситуације које узрокују временске прилике.

 

Период пред нама, у петак 24. децембра и за викенд 25-26. децембар биће у знаку врло топлог времена уз повремену кишу, температура од 10 до 17 степени целзијуса.  Од 27. децембра ће дочи до пада температуре али и даље ће бити изнадпросјечно топло све до краја године.

 

 

 

 

Данас 21. децембра почиње зима у 16:59 часова, а трајаће 88 дана, 23 часа и 34 минута, а завршиће се 20. марта 2022. године у 16:33 по нашем времену. За наше поднебље то је најхладнији дио године, када се очекује да буде доста снијега,  мада је у посљедњим годинама често изостајао.

Овим поводом није на одмет се подсјетити неких чињеница везаних за годишња доба, а самим тим и за зиму.

Зашто долази до смјене годишњих доба?

Основни разлог смјене су Земљина револуција (кружења око сунца) и нагнутост (23,5˚) њене осе у односу на раван ротације (еклиптику), у току године се мења количина топлоте коју добијају поједини делови њене површине. Сунчеви зраци током године падају под различитим углом на Земљину површину, па је и различито загријевају. Загријавање је веће што је угао упада сунчевих зрака већи. Са промјеном количине топлоте долази до смјене годишњих доба.

Свако годишње доба карактеришу посебне климатске одлике, које зависе од положаја Земље у односу на Сунце. Она нису подједнако изражена у свим крајевима – у тропским крајевима постоје два годишња доба, кишно и сушно, у пустињама је вјечно лето, док је на Арктику и на Антарктику вјечна зима.

На јужној Земљиној полулопти годишња доба супротна су од оних на сјеверној. То значи да кад на сјеверној Земљиној полулопти почиње прољеће (односно љето, јесен, зима), на јужној почиње јесен (односно зима, пролеће, лето). Најадекватније су годишња доба изражена у умјереним ширинама, мада због климатских промјена и пораста глобалне температуре у посљедњим декадама и карактер времена се доста измјенио у појединим годишњим добима. Погледајмо подјелу годишњих доба према критеријумима: астрономском, и метеоролошком, односно климатолошком. За астрономски критеријум прољеће почиње 21 марта (кад наступа прољећна равнодневница (еквиноциј) и траје до 21.јуна (љетњи солстициј_љетња дугодневница). Од 21 јуна траје љето И завршава на дан јесење равнодневнице која наступа 23.септембра. Од тог дана улазимо у јесен када дани постају краћи, и протеже се у свом трајању до 21.децембра (зимски солстициј-односно најкраћа обданица). Тада почиње зима, а сваким даном дани постају полако дужи све до 21.марта кад је дан поново једнаке дужине као и ноћ. Од тада циклус се понавља. Дакле да Земља као планета није нагнута према оси вртње, не би било промјене дужине дана и ноћи, промјене осунчавања а самим тим ни годишњих доба. Годишња доба су према метеоролошком критеријуму подељена стриктно по мјесецима и то тако што свако од њих траје по три мјесеца. Међутим, та подјела врши се из практичних разлога – ради обраде и анализе метеоролошких података на основу четири годишња доба једнаког трајања. Подјела доба према метеоролошком критеријуму, иако је практична, никако не одговара стварном стању, тј. расподјели температуре на годишњем нивоу.

Климатолошки критеријум одређен је комбиновањем кретања средњих дневних и максималних температура по мјесецима у години за дато подручје. Због тога годишња доба не трају подједнако (као што је то случај у подјели према астрономском и метеоролошком критеријуму), већ постоји јасна подјела на два основна (љето и зима) и два прелазна (прољеће и јесен) годишња доба. Овдје је важно нагласити да је подјела према климатолошком критеријуму најреалнија (најквалитетнија) и најрелевантнија за оцјену годишњих доба јер је одређена на основу кретања температура у склопу њиховог анализираног годишњег тока. Али ту се јавља и потенцијални проблем, који је везан за климатске промјене које могу условити и промјену ових температурних критеријума.

 

У оквиру пројекта „Помоћ Босни и Херцеговини у управљању квалитетом ваздуха и побољшању валитета ваздуха“ (IMPAQ)  Републичком хидрометеоролошком заводу Републике Српске су дониране двије савремене станицe за праћење квалитета ваздуха. Пројект финансира Шведска развојна агенција (SIDA), а имплементира Шведска агенција за заштиту животне средине (SEPA) у сарадњи са домаћим институцијама. Дана 2.12.2021. године званично је пуштена у рад мјерна станица постављена у кругу дјечијег вртића „Колибри“ у Бањалуци, док је друга мјерна станица постављена  у кругу метеоролошке станице  у Требињу. Станице мјере основне загађујуће материје у ваздуху које имају негативан утицај на животну средину и здравље људи. У оквиру истог пројекта Заводу је дониран атомски апсорпциони спектрофотометар који ће служити за одређивање тешких метала у лебдећим честицама у ваздуху, а што је законска обавеза Завода као надлежне институције за успостављање и управљање мониторингом квалитета ваздуха у Републици Српској. Званичном отварању станице претходио је састанак у Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске којем су присуствовали министар Сребренка Голић, министар Борис Пашалић, представници Шведске развојне агенције, Шведске агенције за заштиту животне средине, те домаћих институција које учествују у пројекту. Пројекат је веома значајан за институције Републике Српске јер је овим мјерним станицама унапређен мониторинг квалитета ваздуха, те су јавности доступни поуздани подаци о квалитету ваздуха у реалном времену са 7 станица у републичкој мрежи мониторинга, а све у циљу дефинисања и провођења мјера за смањење загађења и заштиту здравља људи.