У петак 25.марта одржана је свечаност поводом 30 година од оснивања Хидрометеоролшког завода Репулике Српске Републике Српске, у свечаној сали Административног центра Владе Републике Српске.

Ово је веома значајан датум у животу и развоју наше институције с много аспеката. Прво, РХМЗ Републике Српске је једна од шест Управних организација која је основана у истој години када је проглашена Република Српска (у то вријеме „Српска Република Босна и Херцеговина“), друго што је израсла у респектабилну установу за све дјелатности којима се бави, а заједно на једнаким и равноправним основама са ФХМЗ Федерације БиХ, представља БиХ у Свјетској Метеоролошкој Организацији. На крају, заједно са ФХМЗ Федерације БиХ је дио дугих европских метеоролошких агенција и кроз низ пројеката како заједничких тако и институционалних и међународних унаприједила препознатљивост и респектабилност у стручном и другим аспектима.

Свечаност су својим присуством увеличали министар нашег ресорног министарства (пољопривреде шумарства и водопривреде) проф. др Борис Пашалић, директор РХМЗ Србије, проф. др Југослав Николић, помоћник министра за  заштиту животне средине Свјетлана Радусин, директор Вода Српске Мирослав Миловановић, те други директори, помоћници директора  или замјеници институција и Завода, с којима РХМЗ уско сарађује, те декан ПМФ проф. др Горан Трбић и други уважени професори и представници факултета и научних установа  и радници нашег Завода.

Програм свечаности је био отворен обраћањем  директора РХМЗ Републике Српске Дарка Боројевића, а затим министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Бориса Пашалића. Издвајамо дијелове говора, који додатно дају значај раду институције и обавезују за још боље резултате, али и дају охрабрење да смо на добром путу развоја.

„Ово је једна угледна институција, прије свега због праћења времена, поготово временских неприлика. Они су кроз претходних неколико година веома напредовали. Гледаћемо да у будућности још више напредују и да их још више оплемењујемо, првенствено да им набавимо нове машине и апарате“, изјавио је министар Пашалић. Додао је и да је доказ напретка Хидрометеоролошког завода управо у чињеници да су након искуства с катастрофалним поплавама из 2014 и систематичног рада и напретка у наредном периоду, рана најава и упозорења  2019. године су омогућиле да смо се могли припремити за надолазеће падавине и евентуално поплаве те избјегли негативне посљедице. Министар је истакао да је РХМЗ Републике Српске веома значајна за Републику Српску и да ће добити и значајније мјесто у Министарству и систему, посебно заштите и спашавања друштва од елементарних непогода, као и у савјетодавном смислу одрживог и просперитетног развоја цијелог друштва.

Свечаној церемонији присуствовао је и директор Хидрометеоролошког завода Србије Југослав Николић показујући колико је добра сарадња између ове двије институције.

„У овој области је увијек потребна сарадња са државом. Можемо рећи да одлично сарађујемо и  финкционишемо, поготово у ситуацијама брзог реаговања у ванредним ситуацијама. Увијек смо једни уз друге када је у питању било каква помоћ“, рекао је Николић.

 

Директор РХМЗ Дарко Боројевић је навео, како им је изузетна част што имају овакве сараднике и пријатеље уз себе.

Истакао је да им велику помоћ пружа и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде. Издвајамо дио говра директора Дарка Боројевића:

„Желим да вас све заједно поздравим и да вам се захвалим у своје лично име и у име Републичког хидрометеоролошког завода што сте одвојили вријеме да својим присуством увеличате обиљежавање 30 година рада Републичког хидрометеоролошког завода Републике Српске. Искористићу прилику да нам још једном честитам 30 година постојања Републике Српске и 30 година рада Републичког хидрометеоролошког завода. У овој седмици смо имали и два врло значајна међународна дана, Свјетски дан вода и Свјетски дан метеорологије те нам свима честитам и те празнике о којима ће колеге у презентацијама које слиједе у другом дијелу данашњег скупа детаљније говорити“

У наставку је директор навео основне историјске чињенице из рада Завода од оснивања до данас, те истакао:

„Како је вријеме пролазило сви смо постајали  свјесни чињенице да без сарадње са Заводима у окружењу свој посао не можемо обављати на најбољи начин, јер дјелатност којом се бавимо не познаје границе. У том правцу потписали смо споразуме о стручно-техничкој сарадњи са свим хидрометеоролошким заводима у региону. Такав приступ потписивању споразума јасно је дао до знања свим инстутуцијама и организацијама у региону да је сарадња неопходна јер послови којима се бавимо не познају границе.  Посебно напомињем сарадњу са Хидрометеоролошким заводом Србије. За нас је од посебног значаја и успјешна сарадња са Федералним хидрометеоролошким заводом Федерације Босне и Херцеговине која се одвија кроз размјену података у реалном времену, јер киша која пада у горњем дијелу слива Босне, Врбаса, Уне, Сане изазива поплаве у Новом граду, Приједору Бањалуци, Добоју. Одлуком Предсједништва БиХ равноправно представљамо Босну и Херцеговину у међународним институцијама. Желим да напоменем да смо постигли договор око начина избора сталног представника Босне и Херцеговине у Свјетској метеоролошкој организацији по принципу ротације на годишњем нивоу.

Добра сарадња остварена је  са  свим институцијама из дјелокруга нашега рада, Републичком управом цивилне заштите, ЈУ „Воде Српске“, Фондом за заштиту животне средине и енергетску ефикасност РС,  ЈП „Противградна превентива РС“, факултетима, школама, средствима информисања.

Све вријеме свог постојања непрекидно смо радили на кадровском и материјалном јачању Завода, испуњавајући строге критерије Свјетске метеоролошке организације и свих других надлежних институција.

Велики допринос у свему томе дали су директори Завода: Младен Јоргић у периоду од оснивања 1992. до 1995.године, Небојша Куштриновић од 1995. до 2001. године, проф.др Драго Тркуља од 2001. до 2007. године, Зоран Божовић од 2007. до 2018. године и Томислав Шајић од 2018. до 2020. године. Велико хвала за њихов допринос у оснивању и развоју Завода.“

На крају Дарко Боројевић је истакао даље интенције и правац развоја, чиме се јасно истиче опредјељеност свих запослених да својим радом унаприједе рад институције и омогуће даљу њену афирмацију.

Оно што остаје као задатак Заводу и институцијама Републике Српске је стварање финансијских услова за одржавање инсталисане опреме у радном режиму, пренос података у реалном времену и пријем високо стручних кадрова који ће вршити обраду тих података.

Заједнички нам је циљ смањење ризика од природних катастрофа, да штете узроковане екстремним временским приликама буду што мање. Јасно је да тим пословима не можемо одговорити без пуне сарадње са  Заводима из региона и европским и свјетским центрима који изучавају ову проблематику.

У том правцу у претходном периоду потписали смо већи број споразума о међусобној сарадњи са институцијама у региону. Приступили смо као равноправни ентитетски заводи већем броју међународних организација, СМО, EUMETSAT, МЕТЕО-АЛАРМ, EFAS, SAVA FEWS, FFGS. О значају тих споразума као хронологији развоја служби које раде у оквиру Хидрометеоролошког завода више ће говорити моје колеге у својим излагањима.

На крају желим да изразим своје задовољство што сам цијели свој радни вијек до данас провео у Заводу, сарађивао и сарађујем са изузетним радним колегама и сјајним експертима из својих области који су првенствено својим залагањем остварили изузетне резултате у свим сегментима рада завода.“

 

Након поздравних говора додијељене су јубиларне повеље, плакете и захвалнице.

ПОВЕЉА: Господин Милорад Додик, Српски члан председништва Босне и Херцеговине, за посебан допринос раду и развоју Завода

ПОВЕЉА: Госпођа Жељка Цвијановић, Предсједник Републике Српске, за посебан допринос раду и развоју Завода

ПОВЕЉА: Господин Недељко Чубриловић, Предсједник Народне скупштине Републике Српске , за посебан допринос раду и развоју Завода

ПОВЕЉА: Господин Радован Вишковић, Предсједник Владе Републике Српске, за посебан допринос раду и развоју Завода

ПЛАКЕТА: Господин Борис Пашалић, Министар Пољопривреде, шумарства И водопривреде, за допринос развоју и афимрацији Завода

ПЛАКЕТА: Госпођа Сребренка Голић, Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију, за допринос развоју и афимрацији Завода

ПЛАКЕТА: Господин Зоран Божовић, дугогодишњи радник и директор Завода, од скоро и пензионер, за допринос раду, развоју и афимрацији Завода

ЗАХВАЛНИЦА: Господин Југослав Николић, Директор Републичког Хидрометеоролошког Завода Србије, за допринос раду и развоју Завода

ЗАХВАЛНИЦА: Господин Алмир Биједић, Директор Федералног Хидрометеоролошког Завода Федерације Босне И Херцеговине, за допринос раду и развоју Завода

ЗАХВАЛНИЦА: Господин Мирослав Миловановић, Директор Јавне Установа Воде Српске, за допринос раду и развоју Завода

ЗАХВАЛНИЦА: Госпођа Марина Антић, Директор Института за генетицке ресурсе Бања Лука, за допринос раду и развоју Завода

ЗАХВАЛНИЦА: Развојни програм Уједињених Нација – УНДП Бања Лука, за допринос раду и развоју Завода

ЗАХВАЛНИЦА: Господин Срђан Тодоровић, Директор Фонда за заштиту животне средине РС, за допринос раду и развоју Завода

ЗАХВАЛНИЦА: Госпођа Јелена Куртиновић, Директор Центра за предшколско васпитање Бања Лука, за допринос раду и развоју Завода

ЗАХВАЛНИЦА: Постхумно, Господин Драшко Рудан, дугогодишњи радник Завода, за допринос раду и развоју Завода

ЗАХВАЛНИЦА: Госпођа Мирјана Божовић, дугогодишњи радник Завода, за 20 година доприноса раду и развоју Завода

ЗАХВАЛНИЦА: Госпођа Ранка Радић, дугогодишњи радник Завода, за 20 година доприноса раду и развоју Завода

ЗАХВАЛНИЦА : Госпођа Сњежана Цвујић Амулић, дугогодишњи радник Завода, за 20 година доприноса раду и развоју Завода

ЗАХВАЛНИЦА: Господин Властимир Марјановић, дугогодишњи радник Завода, за 20 година доприноса раду и развоју Завода

ЗАХВАЛНИЦА: Господин Душко Мијатовић, дугогодишњи радник Завода, за 20 година доприноса раду и развоју Завода

ЗАХВАЛНИЦА: Господин Миодраг Ристић, дугогодишњи радник Завода, за 20 година доприноса раду и развоју Завода

ЗАХВАЛНИЦА: Господин Синиша Петковић, дугогодишњи радник Завода, за 20 година доприноса раду и развоју Завода

ЗАХВАЛНИЦА: Господин Ратковић Жељко, дугогодишњи радник Завода, за 20 година доприноса раду и развоју Завода

ЗАХВАЛНИЦА: Господин Дејан Супић, дугогодишњи радник Завода, за 20 година доприноса раду и развоју Завода

ЗАХВАЛНИЦА: Господин Љубиша Мацановић, дугогодишњи радник Завода, за 20 година доприноса раду и развоју Завода

ЗАХВАЛНИЦА: Господин Дарио Ђаковић, дугогодишњи радник Завода, за 20 година доприноса раду и развоју Завода

ЗАХВАЛНИЦА: Господин Бобан Башић, дугогодишњи радник Завода, за 20 година доприноса раду и развоју Завода

ЗАХВАЛНИЦА: Господин Милорад Векић, дугогодишњи радник Завода, за 30 година доприноса раду и развоју Завода

ЗАХВАЛНИЦА: Госпођа Славица Јовановић, дугогодишњи радник Завода, за 20 година доприноса раду и развоју Завода

 

Други дио свечаности је протекао у стручним презентацијама свих сектора.

Свјетски метеоролошки дан обиљежава се у знак сјећања на 23. марта 1950. године, када је службено основана Свјетска метеоролошка организација (WМО) – међувладина организација и специјализована агенција Уједињених Нација.

 

Тема Свјетског метеоролошког дана за 2022. годину је систем раног упозоравања и раног дјеловања (Early Warning and Early Action) и истиче важност хидрометеоролошких и климатских информација за смањење ризика од катастрофа.

Климатске промјене утичу на све чешћу и интензивнију појаву екстремних временских, климатских и хидролошких појава широм свијета. Више него икада изложени смо вишеструким и комбинованим ризицима који расту као резултат пораста броја становништва, урбанизације и деградације околине.

Временске прогнозе које нам дају информацију какво ће бити вријеме више нису довољне. Прогнозе које дају информације о утицају временских прилика и којима се јавност информише о могућим посљедицама које временске прилике могу донијети од кључног су значаја за спашавање људских живота. Упркос свим напорима и напрецима, још увијек свака трећа особа на свијету није на адекватан начин обухваћена системом раног упозоравања.

Боља повезаност и координација између националних хидрометеоролошких завода, надлежних институција за управљање катастрофама и развојних агенција од кључног је значаја за бољу превенцију, приправност и дјеловање.

Приправношћу и  дјеловањем правовремено и на правом мјесту могу се спасити бројни животи и заштитити егзистенција заједница широм свијета, како сада тако и у будућности.

Свјетски метеоролошки дан 2022. посвећен је систему раног упозоравања и раног дјеловања, а посебна важност се ставља на кључну улогу хидрометеоролошких и климатских информација за смањење ризика од катастрова.

 

Више инфомација о Свјетском метеоролошком дану можете пронаћи на сајту WМО, као и видео линк на ком можете уживо пратити обиљежавање Свјетског метеоролошког дана у сjедишту Свјетске метеоролошке организације 23. марта 2022. у 14 часова.

Дана 21.03.2022. године, мрежом сеизмолошких станица Републичког хидрометеоролошког завода РС лоциран је земљотрес у 16 часова и 16 минутa по локалном времену, са магнитудом МL=2.8 јединица Рихтера и процијењеним интензитетом у епицентралној зони од 4 степенa Меркалијеве скале, са епицентром у региону Требиња.

Земљотрес овог интензитета не може изазвати штете на објектима, а становништво га у епицентралној зони може осјетити.

Cвјетски дан вода међународни је дан који се обиљежава 22. марта , а његовим обиљежавањем слави се вода и подиже свијест о двије милијарде људи који тренутно живе без приступа сигурној води. На конференцији УН-а у Рио де Жанеиру  у децембру 1993. године, одлучено је да ће се сваке године на овај датум диљем свијета обиљежавати Дан вода. Већ 29 година, кроз више од 30 својих организација, Уједињени народи наглашавају тему воде кроз сва главна фокусна подручја, одајући признање важности воде и потичући на активности које воде ка остварењу 6. циљева одрживог развоја: Вода и одводња за све до 2030. године.

Ове године у фокусу су подземне воде, а уз слоган „Учинимо невидљиво видљивим“ истиче се колика је њихова важност. Унаточ чињеници да их не видимо, њихов је учинак видљив свугдје. Готово све текуће слатке воде свијета су подземне воде и основа су опскрбе водом за пиће, за систем одводње, пољопривреду, индустрију и екосистеме.

Подземне воде су воде које се налазе под земљом, у водоносницама, који су геолошке формације стијена, пијеска и шљунка и у стању су задржати воду. У многим подручјима подземне се воде прекомјерно користе, из водоносника се захвата више воде него што се у њима обнавља путем кише и снијега. Онечишћење подземних вода велики је проблем за чије рјешење могу бити потребна десетљећа, чак и вијекови. На неким мјестима ни не знамо колико се воде налази под нашим ногама, што значи да можда ни не успијевамо искористити тај витални водни ресурс. Уз погоршање климатских промјена, подземне воде постајаће све важније. Морамо заштитити подземне воде од онечишћења и користити их одрживо, уравнотежујући потребе људи и планете. Витална улога подземних вода за системе водоопскрбе и одводње, пољопривреду, индустрију и екосистеме те прилагођавање климатским промјенама мора бити одражена у стварању политика одрживог развоја.

Кључне поруке кампање Свјетског дана вода 2022.:

• Подземне воде су невидљиве, али је њихов утицај свуда видљив.
• Скоро сва течна слатка вода у свијету је подземна вода, која омогућава воду за пиће, санитарне системе, пољопривреду, индустрију и екосистеме.
• Оно што радимо на површини важно је под земљом. Морамо уносити само безопасне, биоразградиве производе у тло и што ефикасније користити воду.
• Подземне воде прелазе границе. Морамо радити заједно на управљању прекограничним ресурсима подземних вода.
• Не можемо управљати оним што не мјеримо. Подземне воде морају бити темељно истражене, анализиране и праћене.
• Подземне воде ће играти кључну улогу у прилагођавању климатским промјенама. Морамо заштитити и истраживати подземне воде, уравнотежујући потребе људи и планете

 

Извјештај УН-а о развоју свјетских вода бити ће представљен дан уочи Свјетског дана вода на свечаности отварања 9. Свјетског форума о водама у Дакару, Сенегал. Налази извјештаја пружит ће алате и знања за формулирање и проведбу одрживих политика вода те понудити најбоље праксе и анализе за потицање идеја и акција за боље управљање у сектору вода.