Ово је први СМО Извјештај о годишњем стању глобалних водних ресурса (WMO annual State of Global Water Resources report)

Сажетак:

Извештај је покренут као одговор на многе упућене позиве, као што је на примјер током COP 27 у Египту, за тачне податке и информације о водним ресурсима, како би се моглe водити дискусије. То је такође важна прекретница на путу ка Конференцији Уједињених нација о водама 2023. Овај водећи извештај СМО даје сажети приказ стања водних ресурса у сваком сливу у односу на 30-годишњи хидролошки просјек тог слива.

Представљање  Првог извештаја СМО о стању глобалних водних ресурса 2021, одржано је у уторак,29. новембар 2022.  у седишту СМО у Женеви.

Извјештај је представио Генерални секретар СМО Проф. Др Петри Талас (Prof. Petteri Taalas Secretary-General, WMO)

Овај извештај је дизајниран да прикупи кључне хидролошке информације о промјенама у нашем водном окружењу. СМО планира да објављује овај извештај једном годишње. Оперативно управљање водама, развој политике и акције ублажавања климатских промјена и прилагођавања ће имати користи од овог извештаја. Извештај о стању глобалних водних ресурса ће нам помоћи да квантификујемо ефекат промјена животне средине и антропогени утицај на хидролошки статус. Овај СМО извештај такође представља општу слику о расположивим водним ресурсима у различитим басенима глобално, током претходне године и омогућава процјену водних ресурса и његове могуће претње у односу на средње услове. Такође пружа увид у промјену тренутних услова у поређењу са историјским подацима о водним условима. Допуњујући Извјештај о стању климе СМО, овај извештај о водама ће омогућити процјену утицаја активности усмјерених на интегрисане активности везане за  воду  и климу на глобалном нивоу, а самим тим и помоћи чланицама и другим организацијама у бољем планирању и управљању својим ресурсима

Ово прво издање годишњег извештаја о стању глобалних водних ресурса фокусира се на 515 главних хидролошких басена (који се у овом извјештају називају „сливови“) који покривају цијели свијет, према СМО класификацији басена.

Слика приказује вриједности протока свјетских ријека у 2021.години који се позива на историјски период од 1991–2020. Овдје представљени резултати, су изведени помоћу модела о протицајима (ансамбл глобалних хидролошких модела).

Поред протицаја у извјештају су обрађене и следеће теме: резерве воде у земљи и њихове перспективе; најзанчајнији догађаји у 2021 везани за воду, како поплаве тако и суше, те  криосфера (глечери, снжњежни покривач, ледене капе и пермафрост) као важан природни резервоар слатке воде.

Закључци извјештаја су садржани у сљедећем:

(цијели документ мођете наћи на страницама СМО

doc_num.php (wmo.int)

Упркос повећању размјене хидролошких података посљедњих година, значајни изазови остају у погледу доступности верификованих хидролошких података за процјену доступности ресурса воде на глобалном нивоу на редовној (годишњој) основи. Овај извјештај се мора схватити као почетни извјештај који показује могућности и изазове кроз успјешну примјену оба хидролошка модела и сателитске податке за глобални преглед и верификацију осматрања кад год је то могуће. У исто вријеме, извјештај показује критичну улогу и вредност података осматрања за израду детаљнијих регионалних и националних процјена вода, како би се обезбједила боље разумјевање локалних утицаја на државе и заједнице. Валидација резултата моделирања за 2021. годину била је могућа само у неким областима, гдје су били доступни осмотрени подаци. Важно је напоменути да одабир историјског периода података 1991–2022, је утицао на саме резултате. То је зато што су водни ресурси већ били под утицајем климатских и антропогених промјена током тог периода. Нажалост, није могуће изабрати раније периоде за поређење, због оскудне доступности хидролошких података.

Мапирање копнених резервоара воде на основу сателитских података GRACE представља други начин за процјену водних ресурса на глобалном и континенталном нивоу. Његова процјена за 2021. даје увид у локацију површине повећане или смањене количине водних резервоара; таква изражена подручја обухватају неке поларне и неке високопланинске области, гдје се топе глечери дајући пораст, између осталог, код уочених трендова. Прекомјерно захватање подземних вода за наводњавање је још један могући допринос јављању области са негативним трендовима у криосферским резервама вода.

Овај извештај укључује информације о процјенама глечера, што потврђује потребу за систематским тумачењем резултата промјена снијежног покривача и глечера у погледу водних ресурса на нивоу сливова, за подршку одлукама о управљању водама. У 2021. години сви региони су искусили значајне хидролошке екстреме у виду поплава и суша, које имају значајан утицај на заједнице, укључујући бројне смртне случајеве. Рекордне поплаве забиљежене су у западној Европи и у сјеверном Амазону. У исто вријеме, ријеке Парагвај и Парана доживјеле су рекордно низак водостај свих времена. Овај извјештај пружа општи преглед варијабилности у аномалијама глобалне дистрибуције копнених водних ресурса у 2021. години, али се не може користити за тумачење образаца у промјени водних ресурса на националном и локалном нивоу. Стога, за детаљно разматрање и приказивање неопходни су увиди засновани на подацима осматрања, тј. процјењене од стране Националних хидролошких службе и/или других институција за водне ресурсе на националном или поднационалном нивоу. Нажалост, хидролошке осматрачке мреже у многим дијеловима свијета не добијају довољно финансијских средстава да би се обезбједила њихова одрживост и гаранција високог квалитета података, за процјене које су критичне за друштво.

СМО је посвећена постепеном побољшању годишњег извештаја о стању глобалних водних ресурса,

охрабрујући своје чланове да дијеле податке контролисаног квалитета на глобалном нивоу. На основу овог извјештаја, препоручују се сљедеће радње:

• Инвестирање у капацитете за прикупљање података за основне хидролошке варијабле и процјену хидролошког статуса, укључујући криосферу, на нивоу државе;
• Повећање размјене хидролошких података на међународном нивоу;
• У складу са позивом генералног секретара УН за системе раног упозоравања за све земље до 2027. убрзани развој система раног упозоравања на сушу и поплаве, како би се смањио утицај хидролошких екстрема на људе, животе и средства за живот, екосистеме и економију у цјелини у свим дијеловима свијета;
• Наставак активности у склопу глобалне хидролошке заједнице на развоју годишњег Изјвештаја о стању глобалних водних ресурса, који подржава глобално разумјевање и креирање политика, а све у правцу спровођења Визије и стратегије СМО за хидрологију, као подршка остваривању Циљева одрживог развоја.
• Цијели документ можете наћи на страници СМО:

Великодушну донацију ултразвучног мјерача протицаја (ADCP) „Sontek M9“, данас су од представника УНДП-а преузели помоћник министра за водопривреду Милан Гаврић испред Министарства пољопривреде, шумарства и водопоривреде као надлежног ресора те директор Републичког хидрометеоролошког завода Републике Српске, Дарко Боројевић, и радници Одјељења за хидрологију који представљају кориснике донираног уређаја. Примопредаја је обављена данас у просторијама Републичког хидрометеоролошког завода, а вриједност донације је око 50 000 EUR.

Радећи са институцијама и властима у Босни и Херцеговини, УНДП (енг. United Nations Development Program), програм развоја Уједињених Нација, подржава економски и друштвени развој и отпорност на климатске промјене и катастрофе, помажући људима и заједницама да се опораве од кризе и побољшају свој живот још од 1996. године

.

Ултразвучни мјерачи протицаја се користе у сврху мјерења брзина честица у површинским воденим токовима, те прорачуна запремнског протицања воде у јединици времена, те накнадно за сврхе успостављања једнозначне везе између протицаја и промјене водостаја те прорачуна водних биланса.

Уређај, је у техничком смислу сличан сонару, који се користи за мерење брзина водене струје у опсегу дубине користећи Доплеров ефекат звучних таласа распршених назад од честица унутар воденог стуба.

Специфичност, донираног уређаја огледа се у могућности да мјери дубине воденог стуба у распону од 0,2м до 80м те брзине кретања воде до 20 м/с. Заједно са уређајем донирана је и плутајућа даска за монитрање уређаја „Hydro Board II “ , која је елегантана и чврста те  пружа кориснику платформу за постизање контролисане брзине и праћења уређаја док се креће дуж воденог тока и омогућава квалитетна  и прецизнија мјерења.

На овај начин ће увелико бити унапређени технички капацитети Одјељења за Хидрологију при Републичком хидрометеоролошком заводу, конкретно процеси хидролошког мониторинга и дефинисања биланса вода у надлежности Завода, практично, наша служба ће уз кориштење овог уређаја бити у могућности да мјери највеће водотоке у нашој земљи, попут ријеке Саве без већих потешкоћа.

Сажетак: У протеклих два односно четири дана изнад наших крајева су пале обилне кише. У падавинама предњачи Приједор са 146,1 l/m² кише, затим област Козаре и Поткозарја са 133,4 l/m² , те Новог Града са 130,8  l/m². Цијели западни, сјеверозападни дио Српске до Добоја имао је количину падавина изнад просјека за новембар. За Приједор је то било 225% од просјека, а у последњем продору у другој декади новембра 185%. Од 17. до 20. је у Приједору пало 146 l/m², а просјек за мјесец новембар је 81,6 l/m².

Херцеговина је примила око сто литара али то није екстремна количина за тај регион.

Синоптичка ситуација претходних пет до шест дана била је у знаку дубоке висинске долине у западном Медитерану када је изнад Јадрана и Балкана владало јако  југозападно струјање.  У таквим ситуацијама у наше крајеве долази влажан и доста нестабилан ваздух, доносећи обилне падавине. Први поремећај уз изражени фронтални систем који се преносио у југозападној струји одиграо се 16. новембра 2022. Он је сјеверу донио обилне падавине, као и Херцеговини, што је мање стресно, будући да тамо већ дуго траје суша.

У Новом Граду је пало највише кише 47,3 l/m².

24 часовне падавине измјерене у 07:часова17.новембра 2022.

Након тог првог продора, мали предах од падавина, да би нови циклон 18. и 19. донио нове обилне падавине. Циклогенеза се одиграла на Јадрану а њен центар је у наредних 24.часа преша она копно Балкана. Топло море Медитерана уз прилив хладнијег ваздуха преко копна Француске и долином ријеке Роне, условио је нову циклогенезу у Лигуријском мору. Тај циклон је у југозападној струји донио два таласа кишних облака са израженом нестабилношћу прво приобланим крајевима Јадрана а затим и копну. И наши крајеви су били захваћени , тако да у два дана поново сјеверозапад и запад добијају екстремен падавине.

На слици која слиједи дајемо графички преглед количине падавина:

У падавинама предњачи Приједор са 146,1 l/m² кише, затим област Козаре и Поткозарја са 133,4 l/m² , те Новог Града са 130,8  l/m². Херцеговина је примила око сто литара али то није екстремна количина за тај регион. Да би могли добити праву слику о количини падавина, дајемо приказ укупне количине кише до сад у новембру и просјечне вриједности падавина за новембар мјесец:

Цијели западни, сјеверозападни дио Српске до Добоја имао је количину падавина изнад просјека за новембар. За Приједор је то било 225% од просјека, а у последњем продору у другој декади новембра 185%. Од 17. до 20. је у Приједору пало 146 l/m², а просјек за мјесец новембар је 81,6 l/m².

У ноћи између 19. и 20. новембра у планинама, посебно на западу пало је и мало снијега. У Дринићу је забиљежено 2цм снијега.

Табела која слиједи приказује укупну количину падавина на метеоролошким станицама РХМЗ Републике Српске у новембру до данашњег дана 20.новембра 2022.

У периоду који слиједи доћи че до релатине стабилизације, али нови продори се очекују између 22. и 23. новембра , кад ће поново бити обилнијих падавина. Слика која слиједи је прогноза количине падавина за та два дана.

ОБОРЕН РЕКОРД ЗА МАКСИМАЛНУ ТЕМПЕРАТУРУ ЗА НОВЕМБАР У БАЊАЛУЦИ И ЈОШ НЕКОЛИКО ГРАДОВА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

У Бањалуци је 1. новембра максимална температура достигла вредност од 29,1°С. То је нови рекорд за максималну температуру у Бањалуци за новембар месец и виши је за чак 2 степена од претходне највише температуре измерене у новембру која је износила 27,1°С и измерена је 9. новембра 2015.

Врло топло је било у целом региону јужне и југоисточне Европе, а Бања Лука је била један од најтоплијих градова у Европи.

Максимална температура 01.11.2022. у градовима који се достављају у међународну размену:

Температурни рекорд за новембар месец оборен је и у Добоју, Рибнику, Мркоњић Граду, Шипову, Чемерном… Врло топло је било и на планинама, на Сокоцу је измерено 23,9°С, на Чемерно чак 21,6°С.

Максималне температуре на метеоролошким станицама у Републици Српској 01.11.2022.

Дневни ход температуре на појeдиним аутоматским станицама у Републици Српској: