Cвјетски дан вода међународни је дан који се обиљежава 22. марта , а његовим обиљежавањем слави се вода и подиже свијест о двије милијарде људи који тренутно живе без приступа сигурној води. На конференцији УН-а у Рио де Жанеиру  у децембру 1993. године, одлучено је да ће се сваке године на овај датум диљем свијета обиљежавати Дан вода. Већ 29 година, кроз више од 30 својих организација, Уједињени народи наглашавају тему воде кроз сва главна фокусна подручја, одајући признање важности воде и потичући на активности које воде ка остварењу 6. циљева одрживог развоја: Вода и одводња за све до 2030. године.

Ове године у фокусу су подземне воде, а уз слоган „Учинимо невидљиво видљивим“ истиче се колика је њихова важност. Унаточ чињеници да их не видимо, њихов је учинак видљив свугдје. Готово све текуће слатке воде свијета су подземне воде и основа су опскрбе водом за пиће, за систем одводње, пољопривреду, индустрију и екосистеме.

Подземне воде су воде које се налазе под земљом, у водоносницама, који су геолошке формације стијена, пијеска и шљунка и у стању су задржати воду. У многим подручјима подземне се воде прекомјерно користе, из водоносника се захвата више воде него што се у њима обнавља путем кише и снијега. Онечишћење подземних вода велики је проблем за чије рјешење могу бити потребна десетљећа, чак и вијекови. На неким мјестима ни не знамо колико се воде налази под нашим ногама, што значи да можда ни не успијевамо искористити тај витални водни ресурс. Уз погоршање климатских промјена, подземне воде постајаће све важније. Морамо заштитити подземне воде од онечишћења и користити их одрживо, уравнотежујући потребе људи и планете. Витална улога подземних вода за системе водоопскрбе и одводње, пољопривреду, индустрију и екосистеме те прилагођавање климатским промјенама мора бити одражена у стварању политика одрживог развоја.

Кључне поруке кампање Свјетског дана вода 2022.:

• Подземне воде су невидљиве, али је њихов утицај свуда видљив.
• Скоро сва течна слатка вода у свијету је подземна вода, која омогућава воду за пиће, санитарне системе, пољопривреду, индустрију и екосистеме.
• Оно што радимо на површини важно је под земљом. Морамо уносити само безопасне, биоразградиве производе у тло и што ефикасније користити воду.
• Подземне воде прелазе границе. Морамо радити заједно на управљању прекограничним ресурсима подземних вода.
• Не можемо управљати оним што не мјеримо. Подземне воде морају бити темељно истражене, анализиране и праћене.
• Подземне воде ће играти кључну улогу у прилагођавању климатским промјенама. Морамо заштитити и истраживати подземне воде, уравнотежујући потребе људи и планете

 

Извјештај УН-а о развоју свјетских вода бити ће представљен дан уочи Свјетског дана вода на свечаности отварања 9. Свјетског форума о водама у Дакару, Сенегал. Налази извјештаја пружит ће алате и знања за формулирање и проведбу одрживих политика вода те понудити најбоље праксе и анализе за потицање идеја и акција за боље управљање у сектору вода.

АРГОМЕТЕОРОЛОШКО УПОЗОРЕЊЕ

18.03.2022.

 

Најава и упозорење: Ниске ноћне и јутарње температуре у периоду од 19. до 22. марта 2022.

У наредном периоду очекује се током ноћи и јутра слаб, а у вишим предјелима умјерен мраз. Ова појава мраза може причинити оштећења на брескви, кајсији и раним сортама шљиве. Колика ће оштећења бити зависи од временског периода у ком се мраз јавио, интензитета и трајања мраза, али и саме врсте и сорти воћа.

У суботу 19.03. минимална температура у нижим предјелима од -7°С до -1°С, у вишим предјелима и планинама од -10°С до -6°С.

У недјељу 20.03. минимална температура у нижим предјелима од -8°С до -2°С, у вишим предјелима и планинама од -12°С до -8°С.

У понедјељак 21.03. минимална температура у нижим предјелима од -7°С до -2°С, у вишим предјелима и планинама од -12°С до -6°С.

У уторак 22.03. минимална температура у нижим предјелима од -4°С до 0°С, у вишим предјелима и планинама од -8°С до -5°С.

Дневне температуре за викенд  у понедељак у нижим предјелима од 6°С до 12°С, у вишим предјелима око 3°С. Од уторка топлије.

 

Дејан Супић,

Руководилац Одсјека за агрометеорологију

Током раних јутарњих часова наши крајеви су били под утицајем јужног и југозападног струјања и топлог сектора испред напредујућег хладног фронта са запада и сјеверозапада. Бања Лука је мјерила високих 13°С. Синоптичка слика висинског струјања приказана је на слици која слиједи:

Утицај фронта се у Крајини већ осјетио око осам часова а око 9:45 часова је прешао преко Бањалуке, дајући прво јак скоро олујни вјетар (17,5 m/s) уз пљусак кише и грмљавину. Његов утицај и промјену метеоролошких параметара пратимо на сликама које слиједе. Температура је била цијело јутро 12,8°С, да би за десетак минута пала на 3,4°С (пад 9,4°С), при проласку фронта у 10:10 часова. Најнижи станични притисак је забиљежен у 6 часова 985,9 hPa(mb),а након проласка фронта у 11 часова износио је 994,5 hPa(mb) (порастао је за 8,6 hPa(mb)). Цијело јутро је дувао јак, до врло јак јужни вјетар брзине до 12 m/s, а при проласку фронта био је маховит и скренуо је на сјеверне смјерове а на аутоматској станици је забиљежен максимални удар 16,7 m/s.Слично пратимо и у Бијењини само што је временско заостајање линије фронта око пола часа до 45 минута. Максимална температура је наступила у 9:30 часова 11,5°С, да би за сат времена пала на 5,2°. Максимални удар вјетра је био у 10:20 часова и износио је  19,6 m/s.

У Кнежеву је нешто прије 11 часова температура била 6,5°С, а око 12 часова пала је на  -1,2°С. Уз снијег и вијавицу, праћену јаким вјером. Сличне ситуације су забиљежене и у другим мјестим у складу са премјештањем фронталне линије. Овакве временске прилике су веома карактеристичне за фронтове2, врсте, врло брзе који дају нагли пад температуре, велику промјену притиска и на самом фронту маховит често олујни вјетар. Због јаког узлазног струјања на линији фронта (топли ваздух се диже испред фронта) стварају се облаци вертикалног рљзвоја дајући и грмљавину кој је забиљежена на линији фронта, прво на западу Крајине, затим око Бањалуке, Челинца и Котор Вароши, а касније у централном појасу БиХ, поподне и у Херцеговини, око Требиња.

Премјештање фронта пратили смо и на радарским сликама ТХМЗ Србије:

Игор Ковачић

 

Сажето: За земљу као цјелину, мјесечне глобалне температуре биле изнад просјека током цијеле године, а  фебруар 2021. је био најхладнији мјесец 2021. године на свијету. Година је кулминирала као шеста најтоплија година на свијету са температуром која је била 0.84°C (1.51°F) изнад просјека 20. вијека. Све године 2013–2021 спадају међу десет најтоплијих година у историји. Температура површине северне хемисфере 2021. такође је била шеста највиша забележена. За Европу 2021. година била је девета најтоплија година са 1.28°C (2.30°F) ​​изнад просјека (1901-2000).

Поред тога што је 2021.била топлија од просјека, за њено вријеме трајања десило се и веома пуно екстремних временских догађаја, почев од температурних рекорда у многим крајевима (на 45о метеоролошких станица широм свијета су превазиђени температурни рекорди (Scott Duncan_WX proffesional meteorologist), до екстремних олуја, цунамија и сл. Карта која слиједи показује одабране значајне климатске аномалије у 2021.години широм свијета.

За Европу, значајно је да је 2021. девета најтоплија од кад се врше мјерења, а у њеном југоисточном дијелу, било је низ топлотних таласа.  На Сицилији је измјерена температура од 48,8˚C, која би након верификације од СМО (WMO) могла бити највиша термпература, икад измјерена на европском континенту.

Година 2021. почела је епизодом хладне фазе јужне осцилације Ел Ниња (ЕНСО) (El Niño Southern Oscillation (ENSO)), познате и као Ла Ниња (La Niña), преко централног и источног тропског Тихог океана, која се развила у августу 2020. Као што се види на графикону испод, ЕНСО може утицати на глобалне температуре. Епизоде Ла Ниње имају тенденцију да благо охладе глобалне температуре, док топла фаза ЕНСО (позната и као Ел Нињо) има тенденцију да повећа глобалне температуре. Иако су месечне глобалне температуре биле изнад просјека током цијеле године, фебруар 2021. је био најхладнији мјесец 2021. године на свијету. Глобални пад температуре за фебруар 2021. био је +0.64°C (+1.15°F) — најхладнији фебруар од 2014. Међутим, након фебруара, температуре су биле на 0.80°C (1.44°F) или више у преосталим мјесецима из 2021. године.

Година је кулминирала као шеста најтоплија година на свијету са температуром која је била 0.84°C (1.51°F) изнад пројсека 20. вијека. Све године 2013–2021 спадају међу десет најтоплијих година у историји. 2021. је такође била 45. година заредом (од 1977.) са глобалним температурама, око нормале или изнад, просјека 20. вијека. Треба напоменути да је 2005. година, која је била прва година која је поставила нови глобални температурни рекорд у 21. вијеку, тренутно повезана са 2013. као 10. најтоплијом годином у историји, а 2010. је рангирана као девета најтоплија у историји. Све у свему, глобална годишња температура порасла је просјечном стопом од 0.08°C (0.14°F) по деценији од 1880. године и дупло већом стопом (0.18°C / 0.32°F) од 1981. године.

Температура површине сјеверне хемисфере 2021. такође је била шеста највиша забиљежена. Међутим, копнени дио сјеверне хемисфере имао је температуру која је била 1.54°C (2.77°F)изнад просјека и трећа највиша у 142-годишњем записивању. Само 2016. (друга најтоплија) и 2020. (најтоплија) биле су топлије. У међувремену, јужна хемисфера имала је девету најтоплију годину у историји.

January–December	Anomaly		Rank (out of 142 years)		Records
	°C	°F			Year(s)	°C	°F
Global
Land	+1.35 ± 0.14	+2.43 ± 0.25	Warmest	6th	2020	+1.58	+2.84
			Coolest	137th	1884	-0.69	-1.24
Ocean	+0.65 ± 0.16	+1.17 ± 0.29	Warmest	7th	2016	+0.80	+1.44
			Coolest	136th	1904	-0.46	-0.83
Land and Ocean	+0.84 ± 0.15	+1.51 ± 0.27	Warmest	6th	2016	+0.99	+1.78
			Coolest	137th	1904	-0.45	-0.81
Northern Hemisphere
Land	+1.54 ± 0.16	+2.77 ± 0.29	Warmest	3rd	2020	+1.74	+3.13
			Coolest	140th	1884	-0.79	-1.42
Ocean	+0.81 ± 0.16	+1.46 ± 0.29	Warmest	7th	2020	+0.99	+1.78
			Coolest	136th	1904	-0.52	-0.94
Land and Ocean	+1.09 ± 0.15	+1.96 ± 0.27	Warmest	6th	2020	+1.27	+2.29
			Coolest	137th	1907	-0.49	-0.88
Southern Hemisphere
Land	+0.86 ± 0.11	+1.55 ± 0.20	Warmest	12th	2019	+1.29	+2.32
			Coolest	131st	1917	-0.73	-1.31
Ocean	+0.54 ± 0.16	+0.97 ± 0.29	Warmest	7th	2016	+0.70	+1.26
			Coolest	136th	1909, 1911	-0.43	-0.77
	Ties: 1998
Land and Ocean	+0.59 ± 0.15	+1.06 ± 0.27	Warmest	9th	2016	+0.77	+1.39
			Coolest	134th	1911	-0.43	-0.77
January–December Ranks and Records

 

The 1901–2000 average combined land and ocean annual temperature is 13.9°C (57.0°F), the annually averaged land temperature for the same period is 8.5°C (47.3°F), and the long-term annually averaged sea surface temperature is 16.1°C (60.9°F).

Просечна комбинована годишња температура копна и океана 1901–2000 је 13.9°C (57.0°F), годишња просечна температура копна за исти период је 8.5°C (47.3°F), а дугорочна годишња просечна температура површине мора је 16.1°C (60.9°F).))

Десет најтоплијих година (1880–2021)

Следећа табела наводи глобални комбиновани годишњи просјечни ранг температуре и аномалије копна и океана за сваку од 10 најтоплијих година у историји.( The following table lists the global combined land and ocean annually averaged temperature rank and anomaly for each of the 10 warmest years on record.)

Rank 1 = Warmest Period of Record: 1880–2021	Year	Anomaly °C	Anomaly °F
1	2016	0.99	1.78
2	2020	0.98	1.76
3	2019	0.95	1.71
4	2015	0.93	1.67
5	2017	0.91	1.64
6	2021	0.84	1.51
7	2018	0.82	1.48
8	2014	0.74	1.33
9	2010	0.72	1.30
10 (tied)	2013	0.67	1.21
10 (tied)	2005	0.67	1.21

 

2021. година била је девета најтоплија година у Европи са 1.28°C (2.30°F)​​изнад просека. 2021. година је такође обиљежила 25. годину заредом са температурама, око или изнад просјека. 10 најтоплијих година у Европи су се десиле од 2007. Годишња температура у Европи је порасла просјечном стопом од 0,15°Ц (0,27°Ф) по деценији од 1910. године; међутим, утростручила се на 0,45°Ц (0,81°Ф) од 1981. године.

 

Након рекордно топле године (2020.), 2021. је карактерисала натпросјечне мјесечне температуре током цијеле године. Иако је европска температура априла 2021. била изнад просека, то је био најхладнији мјесец у Европи и најхладнији април од 2003. Слично томе, мај 2021. је био најхладнији мај у Европи од 2004. Неколико европских земаља имало је најхладнији април или мај у најмање 10 година. Међутим, до јуна 2021. године, температуре много изнад просјека захватиле су већи дио Европе, што је резултирало другим најтоплијим јуном у Европи. Само је јун 2019. био топлији. У јулу су температуре знатно изнад просека биле присутне у већем дијелу источне и сјеверне Европе, уступајући мјесто трећем најтоплијем јулу у историји. До краја године, мјесечне температуре су и даље биле изнад просјека, али се нису сврставале међу 10 најтоплијих за сваки мјесец.

 

Дијелови западне и централне Европе доживјели су заиста ниске температуре током прве недјеље априла, са неколико локација које су поставиле нове рекорде минималне температуре. Треба напоменути да је било неколико локација широм Словеније које су имале најнижу априлску температуру у последњих 100 година. Метеоролошка станица у Новој Васи, у јужној Словенији, забиљежила је минималну температуру од -20.6°C (-5.1°F)— нови национални рекорд свих времена за април, премашивши претходни рекорд од -20.4°C (-4.7°F) постављена 9. априла 1956. на Покљуци. Вегетација на овим просторима је оштећена због заиста ниских температура.

Током друге недеље августа, интензиван топлотни талас захватио је дијелове јужне Европе и сјеверне Африке, при чему су неке локације забиљежиле максималне (дневне) температуре од 45.0°C (113.0°F) или више. Према прелиминарним извештајима, на Сицилији, у Италији, максимална температура је порасла на 48.8°C (119.8°F)11. августа 2021. године, што би, ако се потврди, постало највиша забележена температура у Европи. Ова нова вриједност би премашила тренутни рекорд од 48.0°C (118.4°F) који је постављен у два различита града у Грчкој 10. јула 1977. Такође, важно је напоменути да је температура од 49.0°C (120.2°F)постављена у Тунис, главни град Туниса. Једном потврђено, ово би била највиша максимална температура у Тунису за мјесец август, надмашивши претходни рекорд од 46.8°C (116.2°F)постављен 1982.

Аустрија је, у цјелини, имала најхладнију годину од 2010, са температуром која је била 0.1°C (0.2°F) испод просјека 1991–2020. Међутим, сврстана је међу 25 најтоплијих година откако су почели да се биљеже аустријски подаци 1768.