У склопу јужног струјања до Балкана, и нашег региона, премешта се ваздух пореклом са севера Африке.

Ова ваздушна маса садржи повећане концентрације честица сахарског песка што утиче на смањену видљивост и замућеност атмосфере.

У недељу и понедељак (9-10. јул) одржаваће утицај ове ваздушне масе, а повремено ће падати слаба киша. Због повећане концентрације песка у атмосфери очекује се „жута киша“ а честице песка ће се најбоље видети после слабе кише на вештачким површинама, поготово на аутомобилима.

 

Јаче падавине које се очекују у уторак које ће допринети „испирању“ атмосфере од честица песка.

 

Прогноза количине честица у ваздуху за 10.06.2024. (South-East European Virtual Climate Change Center, http://www.seevccc.rs/?p=8)

Мај 2024. је био врло променљив уз честе падавине. Током већег дела месеца одржавао се утицај циклона са северозапада Европе који је утицао на нестабилно време уз транспорт топлог, влажног и нестабилног ваздуха до нашег региона. Током месеца киша је падала скоро сваког дана, а само током два дана 6. и 11. маја није било падавина на целој територији Републике Српске.

 

Број дана са падавинама у мају 2024.

 

Због јаке нестабилности честе су биле и појаве локалних непогода уз јаче пљукове са грмљавином, обилније падавине у кратком периоду као и појава града. Количина падавина је било неуједначена, а највише кише је пало на северозападу. У Новом Граду је било обилнијих падавина, током целог месеца пало је 158.3 mm кише, а 28. маја у периoду од неколико сати пало је 65.1 mm кише која је изазвала и појаву бујичних поплава у појeдиним пределима.

Представници Хидрометеоролошког завода РС учествовали су 17. маја 2024. године на националној радионици организованој у Бањалуци на којој су представљени резултати RECONECT пројекта под називом „Природом инспирисана рјешења за смањење ризика од поплава и суша“.

Током радионице представљени су примјери њемачког искуства са рјешењима инспирисаним природом, анализа поплава из 2014. године – узроци и посљедице, затим различите мјере (структурне и неструктурне) којима се могу смањити ризици од поплава.

Циљ радионице је био да подстакне учеснике на промјене размишљања и изградњу нове културе планирања земљишта и ублажавања ризика, али и да ојача ангажовање стејкхолдера на регионалном/националном нивоу и повећа свијест о потенцијалу и примјенљивости ПИ рјешења. С тим у вези, представљене су презентације са фокусом на примјену ПИ рјешења у руралним и урбаним сливовима.

Имајући у виду да се ове године у мају обиљежило 10 година од катастрофалних поплава које су задесиле БиХ и регион 2014. године, један дио радионице био је посвећен сумирању размјера ове поплаве, као и активностима у заштити од штетних утицаја воде предузетих у посљедњих 10 година.

Пројекат RECONECT има за циљ да развије оквир за проналажење одговарајућих и одрживих мјера за смањење хидрометеоролошких ризика (поплаве, суше, клизишта итд.). Пројекат се фокусира на мјере које се називају „рјешења инспирисана природом (ПИ)“ . У поређењу са тзв „сиве“ инфраструктуре, природом инспирисана рјешења омогућавају не само постизање примарног циља – смањење ризика, већ и постизање позитивних утицаја на екосистем, благостање становништва и бољу припремљеност за климатске промјене. Више информација о пројекту можете прочитати на веб страници http://www.reconect.eu/

Јака сунчева геомагнетна олуја стигла је до Земље 10. маја и очекује се њена активност до 13. маја.

 

Као последица велике концентрације високоенергетских честица са Сунца, 10.05.2024. дошло је до појаве поларне светлости (aurora borealis) широм Европе и Северне Америке, а иако је ово ретка и неочекивана појава за наш регион: поларна светлост је била видљива и у Републици Српској, Босни и Херцеговини, Хрватској и Србији.

 

Небо изнад Бањалуке (фото: РТРС)

 

Небо изнад Бијељине (фото: БН)

 

Небо изнад Прњавора (фото: Бошко Хргић)

 

Поларна светлост ће бити видљива и понегде вечерас 12.05. на северу Републике Српске (и целог Балкана) ако је не заклоне облаци које се очекује у наредној ноћи. Потребно је гледати ка северу и ван градских зона где ја мањи утицај вештачког осветљења.

 

Више информација о настанку поларне светлости: https://www.pmf.ni.ac.rs/pmf-zurnal/polarna-svetlost-pmf-zurnal/