Сажетак: У протеклих два односно четири дана изнад наших крајева су пале обилне кише. У падавинама предњачи Приједор са 146,1 l/m² кише, затим област Козаре и Поткозарја са 133,4 l/m² , те Новог Града са 130,8  l/m². Цијели западни, сјеверозападни дио Српске до Добоја имао је количину падавина изнад просјека за новембар. За Приједор је то било 225% од просјека, а у последњем продору у другој декади новембра 185%. Од 17. до 20. је у Приједору пало 146 l/m², а просјек за мјесец новембар је 81,6 l/m².

Херцеговина је примила око сто литара али то није екстремна количина за тај регион.

Синоптичка ситуација претходних пет до шест дана била је у знаку дубоке висинске долине у западном Медитерану када је изнад Јадрана и Балкана владало јако  југозападно струјање.  У таквим ситуацијама у наше крајеве долази влажан и доста нестабилан ваздух, доносећи обилне падавине. Први поремећај уз изражени фронтални систем који се преносио у југозападној струји одиграо се 16. новембра 2022. Он је сјеверу донио обилне падавине, као и Херцеговини, што је мање стресно, будући да тамо већ дуго траје суша.

У Новом Граду је пало највише кише 47,3 l/m².

24 часовне падавине измјерене у 07:часова17.новембра 2022.

Бијељина	10.3	Калиновик	14.0	Требиње	22.7	Невесиње	33.5
Фоча	11.3	Шипово	14.0	Дринић	23.8	Мраковица	37.4
Сребреница	11.8	Соколац	14.5	Кнежево	25.6	Билећа	40.9
Зворник	13.0	Хан Пијесак	17.2	Рибник	27.6	Приједор	41.3
Рудо	13.2	Добој	17.5	Мркоњић Град	29.5	Нови Град	47.3
Гацко	13.6	Србац	20.3	Бањалука	32.7

Након тог првог продора, мали предах од падавина, да би нови циклон 18. и 19. донио нове обилне падавине. Циклогенеза се одиграла на Јадрану а њен центар је у наредних 24.часа преша она копно Балкана. Топло море Медитерана уз прилив хладнијег ваздуха преко копна Француске и долином ријеке Роне, условио је нову циклогенезу у Лигуријском мору. Тај циклон је у југозападној струји донио два таласа кишних облака са израженом нестабилношћу прво приобланим крајевима Јадрана а затим и копну. И наши крајеви су били захваћени , тако да у два дана поново сјеверозапад и запад добијају екстремен падавине.

На слици која слиједи дајемо графички преглед количине падавина:

У падавинама предњачи Приједор са 146,1 l/m² кише, затим област Козаре и Поткозарја са 133,4 l/m² , те Новог Града са 130,8  l/m². Херцеговина је примила око сто литара али то није екстремна количина за тај регион. Да би могли добити праву слику о количини падавина, дајемо приказ укупне количине кише до сад у новембру и просјечне вриједности падавина за новембар мјесец:

Цијели западни, сјеверозападни дио Српске до Добоја имао је количину падавина изнад просјека за новембар. За Приједор је то било 225% од просјека, а у последњем продору у другој декади новембра 185%. Од 17. до 20. је у Приједору пало 146 l/m², а просјек за мјесец новембар је 81,6 l/m².

У ноћи између 19. и 20. новембра у планинама, посебно на западу пало је и мало снијега. У Дринићу је забиљежено 2цм снијега.

Табела која слиједи приказује укупну количину падавина на метеоролошким станицама РХМЗ Републике Српске у новембру до данашњег дана 20.новембра 2022.

У периоду који слиједи доћи че до релатине стабилизације, али нови продори се очекују између 22. и 23. новембра , кад ће поново бити обилнијих падавина. Слика која слиједи је прогноза количине падавина за та два дана.

ОБОРЕН РЕКОРД ЗА МАКСИМАЛНУ ТЕМПЕРАТУРУ ЗА НОВЕМБАР У БАЊАЛУЦИ И ЈОШ НЕКОЛИКО ГРАДОВА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

 

У Бањалуци је 1. новембра максимална температура достигла вредност од 29,1°С. То је нови рекорд за максималну температуру у Бањалуци за новембар месец и виши је за чак 2 степена од претходне највише температуре измерене у новембру која је износила 27,1°С и измерена је 9. новембра 2015.

Врло топло је било у целом региону јужне и југоисточне Европе, а Бања Лука је била један од најтоплијих градова у Европи.

 

Максимална температура 01.11.2022. у градовима који се достављају у међународну размену:

 

Температурни рекорд за новембар месец оборен је и у Добоју, Рибнику, Мркоњић Граду, Шипову, Чемерном… Врло топло је било и на планинама, на Сокоцу је измерено 23,9°С, на Чемерно чак 21,6°С.

 

 

Максималне температуре на метеоролошким станицама у Републици Српској 01.11.2022.

 

Дневни ход температуре на појeдиним аутоматским станицама у Републици Српској:

 

 

 

ВРЛО ТОПЛО ВРЕМЕ У ОКТОБРУ

 

 

Од 4. октобра одржавао се утицај пространог антициклона уз прилив врло топлог ваздуха пореклом са севера Африке. Под утицајем антициклона одржавало се стабилно јесење време. Било је претежно суво, сунчано и врло топло. Магла се често јављала током ноћних и јутарњих сати, поготово на северу и југоистоку око речних токова и по котлинама.

 

У већини предела ово је било други или трећи најтоплији октобар од 1961. године до данас. Мало топлије било је само 1966. и 2004. године.

 

У Бањалуци ово је други најтоплији октобар, топлије је било само 1966.године:

 

Током целог месеца у нижим пределима није било мраза, а мраз је изостао и у многим брдско-планинским пределима. Мраз је током једног дана регистован у Калиновику и Гацку и током 11 дана на Сокоцу.

 

Било је и врло сушно. Повремена киша је падала само током неколико дана. На југу и истоку у већини предела пало је испод 10 mm кише, а просечна количина падавина за југ Херцеговине за октобар месец износи од 160 до 180 mm кише.

 

Просечна количина падавина за октобар месец и количина падавина за октобар 2022.

 

26. и 27. октобар 2022. године

 

26. октобра 1969. године, недјељно поподне… Земља је задрхтала… Чули су се тутњава, прасак, лом… Било је тачно 16 сати и 36 минута, када је бањалучко, до тада мирно поподне, прекинуо потрес јачине 5.6 Рихтера. Бањалучани ни слутили нису да је то само био увод у један веома тежак моменат и раздобље вољеног града. Град је претрпио значајна оштећења.

Тадашње руководство Града донијело је одлуку да се наредни дан прогласи нерадним даном плашећи се јачег потреса. Одлука се показала исправном, јер је сљедећег јутра, 27. октобра 1969.године у 9 сати и 10 минута, Бањалуку погодио још јачи земљотрес са магнитудом од 6.6 Рихтера (IX степени Меркалијеве скале). Вријеме је стало… За само неколико секунди катастрофални земљотрес је девастирао град. Погинуло је 15 становника, а 1117 је теже и лакше повријеђено. Материјална штета била је огромна. Потпуно је уништено 86 000 станова, 266 школских објеката, 152 објекта јавне управе и администрације, 146 културних објеката, 133 здравствена објекта…

Овај потрес је најјачи који је икада  задесио територију Републике Српске и Босне и Херцеговине. Његова посљедица је огромна матерјална штета у Бањој Луци и у петнаест околних крајишких општина.

Данас, 53 године касније, на бањалучком Тргу Крајине, као нијеми свједок, налази се „криви сат“ чије казаљке показују 9 сати 10 минута и 56 секунди – тачно вријеме овог страшног догађаја.

Послије овог земљотреса донесени су и убрзо ступили на снагу много строжи прописи у области асеизмичког пројектовања и грађења у Босни и Херцеговини. Земљотрес, као природна појава, не убија, него убијају грађевине, односно објекти у којима живимо и радимо. Због тога, грађевински објекти требају бити пројектовани и грађени у складу са законском регулативом, јер, у том случају, земљотрес не би смио изазвати структурна оштећења, односно не би смјело доћи до рушења објеката у предвиђеном вијеку њихове употребе.