Свјетски дан заштите животне средине се обиљежава 5. јуна сваке године, кроз разне активности и кампање, и окупља милионе људи широм свијета с циљем подизања еколошке свијести. Основан је на Конференцији о заштити животне средине у Стокхолму 1972. године, гдје се окупило 113 држава, које су дале заједничку изјаву о потреби успостављања међународне сарадње у циљу заштите животне средине.

Ове године се навршава 50 година од обиљежавања првог Свјетског дана заштите животне средине, који од 1973. године води УНЕП (United Nations Environment Programme) – Програм Уједињених нација за животну средину.

Кампањa за 2023. годину позива на глобално рјешавање проблема загађења пластиком, а домаћин манифестације је Обала Слоноваче, уз подршку Холандије. Циљ кампање је да истакне значај људског дјеловања у борби против загађења пластиком и транзиције ка циркуларној економији.

#BeatPlasticPollution

Нестабилно време уз честу кишу и пљускове са грмљавином наставило се и почетком јуна. 03.06.2023. средином дана на југоистоку, у региону Подриња дошло је до јачег развоја облака који су донели локалне непогоде уз врло обилне падавине у кратком временском периоду.

Највише кише је пало у Вишеграду где је за само 2 сата пало 57 mm кише. Месечни просек падавина за јун месец за Вишеград износи 75 mm. Уз јак пљусак дошло је и до наглог пада температуре.

На слици је приказана дневна количина падавина са аутоматке метеоролошке станице у Вишеграду као и пад температуре за 10 степени у кратком периоду:

Врло обилне падавине у кратком временском периоду изазвале су појаву бујичних поплава и клижишта у Вишеграду.

Радарска слика интензитета падавина (извор: DHMZ)

Обилних падавина је било и у Сребреници где је пало 32 mm кише и Чајничу 25 mm кише.

24.05.2023. средином дана је било нестабилно и пљускови са грмљавином су почели на југозападу, југу и у Сарајевско-Романијској регији где је било и локалних непогода уз јаче и обилније пљускове, појаву града и јаког ветра.

Током поподнева јачи пљускови и локалне непогоде су се шириле ка северу. Уз јаке пљускове дошло је и до наглог пада температуре, углавном за око 10 степени.

На радаским сликама (извор: DHMZ) од 14 до 17 часова види се како су се локалне непогоде шириле од југа и југозапада ка северу:

Око 17 часова јако невреме је захватило Бањалуку. Регистровани су јаки пљускови са грмљавином, појава града, јаког ветра и врло обилних падавина. Врло обилне падавине у кратком периду су узроковале проблеме са обориским водама и појаву бујица у градским зонама. Температура је опала за 10 степени у кратком периоду. Невреме није било исте јачине на целој територији града и количина падавина је знатно варирала. Највише падавина је забележено на метеоролошкој станици у Кампусу где је пало чак 40,7 mm кише.

Количина падавина на метеоролошким и аутоматским станицама у Бањалуци:

На следећим сликама је приказана сатна количина падавина и пад температуре за око 10 степени средином дана на аутоматским метеоролошким станицама.

Метеоролошка станица Бања Лука-Лазарево

Аутоматска падавинска станица Бања Лука – Природно математички факултет:

Аутоматска падавинска станица Котор Варош:

сажетак:

У четворогодишнјим циклусима се одржавају Конгреси СМО- Свјетске метеоролошке организације (WMO_World Meteorological Organization). Као и сваки до сад одржан, овај има велики значај за свјетску метеоролошку заједницу. Овај је у знаку и посебном значају везаном за остваривање циља да до 2027.године све земље свијета буду покривене са системом раног упозорења на непогоде.

Порука са уводне конференције одржане 22.маја, на високом нивоу:

„Потребна нам је јака Светска метеоролошка организација. Потребне су нам метеоролошке службе на националном нивоу које такође морају бити јаке. Оне су кичма СМО. Потребне су нам да пруже поуздане информације о времену и клими, те да упозоре становништво на природне опасности и непогоде“, рекао је швајцарски председник Ален Берсет у уводном обраћању.

Иницијатива раних упозорења за све (Early Warnings for All),  један је од главних стратешких приоритета Конгреса, највишег тијела СМО за доношење одлука. Тијело СМО од 193 члана ће такође размотрити низ других резолуција за побољшање пружања услуга, јачање осматрања, подстицање циљаног истраживања и развоја капацитета у ери брзо растућих потреба због климатских промјена и екстремнијих временских услова.

Конгрес се одржава у знаку 150.годишњице претходнице СМО, тј. формалне међународне метеоролошке заједнице, тако да нове одлуке, Резолуције и Стратешки план развоја до 2027.године, добијају на свом значају.

Неке од чињеница у прилог значаја си и следеће изнешене на свечан ом отварању Конгреса:

Екстремни временски услови, клима и догађаји повезани са водом (поплавама, клизиштима и сл…) изазвали су 11 778 пријављених катастрофа између 1970. и 2021. године, са нешто више од 2 милиона смртних случајева и економским губицима од 4,3 трилиона долара, према новим ажурираним подацима објављеним за Конгрес.

Економски губици су порасли. Али побољшана рана упозорења и координисано управљање катастрофама смањили су број људских жртава у последњих пола вијека. Преко 90% пријављених смртних случајева широм свијета догодило се у земљама у развоју, које такође трпе несразмерно високе трошкове у односу на величину њихових економија.

Системи раног упозоравања су доказана, ефикасна и изводљива мјера прилагођавања клими, која спашава животе и обезбеђује најмање десетоструки повраћај улагања. Па ипак, недавни извјештај Канцеларије Уједињених нација за смањење ризика од катастрофа (УНДРР) и СМО Глобални статус система раног упозоравања: циљ Г (United Nations Office for Disaster Risk Reduction (UNDRR) and WMO Global Status of Early Warning Systems: Target G report), наглашавају да само половина земаља има системе раног упозорења са посебно ниском покривеношћу у малим острвским државама у развоју ( СИДС), најнеразвијеним земљама (ЛДЦ) и у Африци.( Small Island Developing States (SIDS), Least Developed Countries (LDCs) and in Africa)