Убрзавање промјена – https://www.worldwaterday.org/

Свако од нас може и мора да подстакне промјене и да допринесе рјешавању кризе воде и канализације.

Свјетски дан вода обиљежава се сваке године 22. марта већ тридесет година за редом. Затим се широм свијета одржавају бројне радионице и едукативне активности у циљу подизања свијести о вриједности воде и глобалној кризи везаној за воду.

Ове године Свјетски дан вода одржава се под темом Убрзавање промјена, која наглашава да свако од нас може и мора да покрене промјене и утиче на горућа свјетска питања вода.

У 2015. години, свет се обавезао на Циљ одрживог развоја 6 – обећање да ће сви безбjедно управљати водом и канализацијом до 2030. Овогодишњи Светски дан вода дjелује као подсетник за све да предузму мjере како би обезбиједили напредак у области воде и санитације. Овогодишња тема Убрзавање промjена наглашава потребу да се убрзају напори ка постизању одрживих пракси управљања водама.

Вода је витални ресурс за живот на Земљи и њен значај се не може пренагласити. Међутим, упркос својој кључној улози у одржавању живота, приступ безбедној и чистој води остаје значајан изазов за многе заједнице широм света са 1 од 4 особе – 2,2 милијарде људи нема приступ води за пиће безбиједно управљаној, док 4,2 милијарде нема безбиједних санитарних услуга и 3 милијарде нема основних средстава за прање руку. Брза урбанизација, климатске промјене и неодржива пракса управљања водама допринијели су глобалној кризи воде и канализације.

Да би се убрзале промјене и обезбиједио напредак у области воде и канализације, владе, организације и појединци морају да раде заједно на промовисању одрживих пракси управљања водама. Ово укључује улагање у инфраструктуру и технологије које побољшавају приступ чистој води, смањујући отпад и загађење воде и промовисање очувања и ефикасности воде. Да би се ово постигло, потребе жена и девојака, из рањивих, маргинализованих и руралних заједница морају се узети у обзир како би се обезбиједио приступ чистој води и безбједним санитаријама. Ово се може ријешити кроз иновативна решења као што су пројекти воде које воде заједница и улагања у одрживе технологије воде.
Потребна је хитна и хитна глобална и локална акција да би се постигло безбједно и одрживо управљање водом и санитарним услугама ако се не желе смањити разорни утицаји на здравље милиона људи. Према резултатима извештаја Светске здравствене организације, свијет се суочава са озбиљном кризом јер милиони људи у свету имају лош приступ безбједној води за пиће, санитарним услугама и хигијени, док се у исто вријеме повећава учесталост и интензитет екстремних временских појава повезаних са климатским промјенама, које додатно угрожавају приступ води.

Од 22. до 24. марта ове године у Њујорку ће се одржати Конференција о водама Генералне скупштине УН на којој ће учествовати свјетски лидери и доносиоци одлука. Циљ ове конференције је да уједини свијет у убрзању дјеловања ка постизању 6. циљева одрживог развоја: вода и хигијенско-санитарни услови за све до 2030. године. Биће то прилика да се ствари побољшају у виду подршке и да почнемо да користимо воду за рјешавање изазова као што су климатске промене, деградација животне средине, сиромаштво и неједнакост. Владе ће морати да раде четири пута брже у просјеку да би испуниле своје циљеве СДГ6 до 2030. Међутим, не могу саме да рјеше овај проблем. Вода утиче на свакога и свако треба да уради нешто, па ће на конференцији бити ријечи о следећих пет важних чињеница:
1. Вода је моћно средство за амбициозне климатске акције,
2. Обнављање циклуса воде од извора до мора,
3. Опште здравље захтева боље управљање водом,
4. Сарадња у водама јача сигурност воде,
5. Да би била ефективна, управљање водама мора увек бити укључено.

Дана 15.03.2023. године, мрежом сеизмолошких станица Републичког хидрометеоролошког завода РС лоциран је земљотрес у 01 час и 44 минуте по локалном времену, са магнитудом МL=3.0 јединица Рихтера и процијењеним интензитетом у епицентралној зони од 4-5 степени Меркалијеве скале, са епицентром у региону Бање Луке (Трн-Куљани).

Земљотрес овог интензитета не може изазвати штете на објектима, а становништво га може осјетити.

Сажетак: Након изнадпросјечно топлог времена уз дневне температуре и преко 20˚C, за дане викенда (субота и недјеља) долази нам захлађење, обилније падавине и снијег уз формирање умјереног а у планинском појасу и знатног снијежног покривача. Коначно ће и у Бањалуци забијелити, онако као је било уобичајено, за вријеме типичних зимских мјесеци. За суботу 25 фебруара у Бањалуци се очекују обилније падавине у послеподневним часовима од 20 до 30 l/m², а у ноћи на недјељу снијег, тако да се очекује од 15 до 20 cm снијежног покривача до краја недјеље! У планинама ће бити и до 50 cm снијежног покривача.

Наиме у суботу, уз југозападно струјање по висини, долази до пада геопотенцијала, услијед продубљавања долине са сјевера. У приземљу приближавање циклона и хладног фронта из централне Европе у другом дијелу дана. У недјељу утицај циклона из области Италије и Јадрана , те таласање фронталне линије изнад нашег региона.

На сјеверу земље се очекују обилније падавије:

У суботу већина предјела са до умјереним падавинама 10-20  l/m²на сјеверозападу и сјеверу 30-40/50 l/m². У недјељу сјевер 20-30  l/m² југозапад и запад Крајине 40-60/70 l/m², Херцеговина локално и више до 70-90 l/m². У ноћи на недјељу киша ће прећи у снијег уз формирање снијежног покривача, који ће расти током дана. На југу ће тада бити јођш топло са обилним падавинама.

Слике које слиједе дају прогнозу висине снијега у недјељу у 07 часова, те у понедјељак у 07 часова.

РХМЗ Републике Српске је за овакве метеоролошке прилике издао следећи метеоролошки аларм:

 

Дана 16.02.2023. године, мрежом сеизмолошких станица Републичког хидрометеоролошког завода РС лоциран је земљотрес у 19 часова и 37 минутa по локалном времену, са магнитудом МL=2.7 јединица Рихтера и процијењеним интензитетом у епицентралној зони од 3-4 степенa Меркалијеве скале, са епицентром у региону Рибника.

Земљотрес овог интензитета не може изазвати штете на објектима у епицентралној зони, а становништво га може осјетити