Будућност времена, климе и воде кроз генерације

Сажетак:

Као и и сваке године, свјетска метеоролошка заједница слави 23.март као светски метеоролошки дан. СМО је у саставу Уједињених нација, те је једна од најактивнијих организација која окупшља 192 земље. БиХ je њена чланица , са јасно израженим статусом постојања два ентитетска завода, који једнакоправно партиципирају у раду СМО. На принципу ротације се врши функција сталног представника БиХ у СМО. Ове године, до 11.мјесеца представник РХМЗ Репуиблике Српске представља Метеоролошке службе у Свјетској Метеоролошкој Организацији. Ове године свјетски метеоролошки дан је у знаку историје и историјских промјена и напредовања свјетске метеоролошке службе, али и значајног пораста важности заједничког дјеловања у спашавању људских живота и смањењу штета које чине природне непогоде  планети Земљи. Ове година се навршава 150 година од оснивања прве метеоролошке отганизације (ИМО) интернационалне метеоролошке организације. Све  аспекте овогодишње прославе доносимо кроз говор генералног сектретара СМО Петри Таласа и званичног саопштења секретаријата СМО, текстом  који слиједи:

Поздравно обраћање из секретаријата Светске метеоролошке организације у Женеви:

Вријеме, клима и циклус воде не познају националне или политичке границе. Међународна сарадња је неопходна. Ова филозофија је покретала рад велике метеоролошке породице од 1873. године и водиће нас у будућности.

Потреба и потражња за нашом стручношћу и нашом науком никада није била већа.

Светски метеоролошки дан 2023. је веома посебан јер се одржава поводом 150. годишњице претходнице СМО, Међународне Метеоролошке Организације.

Током протеклих 150 година, Националне метеоролошке и хидролошке службе су прикупљале и стандардизовали податке који подупиру временске прогнозе које сада узимамо здраво за готово. Историја размјене података СМО је успјешна прича о научној сарадњи у циљу спасавања живота и средстава за живот.

Ми смо друга најстарија агенција Уједињених нација. Поносни смо на наша достигнућа и прославићемо их у значајној години када ће наш Светски метеоролошки конгрес који доноси одлуке усагласити стратешке приоритете за промовисање наше визије свијета који је отпорнији на екстремне временске прилике, климу, воду и друге еколошке догађаје.

 

Рана упозорења за све

Све је већи замах иза амбициозног настојања да се осигура да системи раног упозоравања који спашавају животе покрију све у наредних пет година. Иницијатива раних упозорења за све, коју је покренуо генерални секретар УН Антонио Гутереш на Светски метеоролошки дан 2022. године, одобрена је на COP27 у Шарм-ел-Шеику и добила је подршку развијених земаља и земаља у развоју, породице УН и приватног сектора.

Рана упозорења су успостављена. Она морају да буду  за све.

Половина чланица СМО још увек нема адекватне системе раног упозоравања на више опасности и морамо да попунимо празнине у основном систему оосматрања, посебно у најмање развијеним земљама и малим острвским државама у развоју.

Рана упозорења су плод прилагођавања климатским променама – што више није луксуз већ неопходно. Према Светском економском форуму, у наредном десетогодишњем временском оквиру, неуспех у ублажавању климатских промјена, неуспјех адаптације на климатске промјене и природне катастрофе су највећи ризици за глобалну економију.

Најмање половина свих катастрофа је повезана са водом. На Конференцији УН о водама у Њујорку (22. до 24. априла), СМО ће показати како се повећавају опасности које се односе на воду као што су поплаве и суше. Климатске промјене и отапање глечера такође ће довести до више воденог стреса. Боље праћење и управљање водама су од суштинског значаја и то је разлог зашто СМО ради на Глобалном информационом систему о водама како би промовисала слободну размену хидролошких података.

 

 

 

Мониторинг гасова стаклене баште

Климатске промене су одлучујући изазов нашег времена. Начин на који одговоримо на тај изазов ће одредити будућност наше планете и наше дјеце и унука. Ово ће бити истакнуто у Синтези шестог извештаја о процени Међувладиног панела за климатске промене.

Глобална просечна температура је за више од 1,1°С виша него што је била када је ИМО основан прије 150 година. Наше вријеме је екстремније, наш океан је топлији и киселији, ниво мора је порастао, а глечери и лед се топе. Брзина промјена се убрзава.

Атмосферски нивои гасова стаклене баште остају на рекордним нивоима. Па ипак, тренутно не постоји свеобухватна, благовремена међународна размена 1осматрања гасова стаклене баште на површини и свемиру.

Да би попунила празнину, СМО настоји да развије одрживу и координисану глобалну инфраструктуру за праћење гасова стаклене баште.

То би проширило и консолидовало дуготрајне активности СМО у праћењу гасова стаклене баште под окриљем Глобал Атмоспхере Ватцх и Интегрисаног глобалног информационог система о гасовима стаклене баште.

Концепт је заснован на веома успешном Ворлд Веатхер Ватцх-у, који је уведен на почетку сателитске ере и ове године слави своју 60. годишњицу. То остаје златни стандард за међународну сарадњу.

Чланови СМО могу бити поносни на наша достигнућа у нашој дугој и богатој историји.

Почели смо живот у ери Морзеове азбуке и телеграма за прогнозе испоруке. Суперкомпјутери и сателитска технологија отварају нове хоризонте за све поузданије предвиђање времена и климе – са могућношћу модела у километрима.

Али чак и у ери вештачке интелигенције и машинског учења, и даље зависимо од личне посвећености и посвећености особља Националне метеоролошке и хидролошке службе које раде сваког дана сваке године на спасавању живота.

Захваљујемо се свима.

 

Петтери Таалас, проф.

Генерални секретар СМО

РХМЗ Републике Српске ће на свјетски дан метеорологије одржати свечаност на ПМФ факултету, 23.марта с почетком у 10 часова.

Убрзавање промјена – https://www.worldwaterday.org/

Свако од нас може и мора да подстакне промјене и да допринесе рјешавању кризе воде и канализације.

Свјетски дан вода обиљежава се сваке године 22. марта већ тридесет година за редом. Затим се широм свијета одржавају бројне радионице и едукативне активности у циљу подизања свијести о вриједности воде и глобалној кризи везаној за воду.

Ове године Свјетски дан вода одржава се под темом Убрзавање промјена, која наглашава да свако од нас може и мора да покрене промјене и утиче на горућа свјетска питања вода.

У 2015. години, свет се обавезао на Циљ одрживог развоја 6 – обећање да ће сви безбjедно управљати водом и канализацијом до 2030. Овогодишњи Светски дан вода дjелује као подсетник за све да предузму мjере како би обезбиједили напредак у области воде и санитације. Овогодишња тема Убрзавање промjена наглашава потребу да се убрзају напори ка постизању одрживих пракси управљања водама.

Вода је витални ресурс за живот на Земљи и њен значај се не може пренагласити. Међутим, упркос својој кључној улози у одржавању живота, приступ безбедној и чистој води остаје значајан изазов за многе заједнице широм света са 1 од 4 особе – 2,2 милијарде људи нема приступ води за пиће безбиједно управљаној, док 4,2 милијарде нема безбиједних санитарних услуга и 3 милијарде нема основних средстава за прање руку. Брза урбанизација, климатске промјене и неодржива пракса управљања водама допринијели су глобалној кризи воде и канализације.

Да би се убрзале промјене и обезбиједио напредак у области воде и канализације, владе, организације и појединци морају да раде заједно на промовисању одрживих пракси управљања водама. Ово укључује улагање у инфраструктуру и технологије које побољшавају приступ чистој води, смањујући отпад и загађење воде и промовисање очувања и ефикасности воде. Да би се ово постигло, потребе жена и девојака, из рањивих, маргинализованих и руралних заједница морају се узети у обзир како би се обезбиједио приступ чистој води и безбједним санитаријама. Ово се може ријешити кроз иновативна решења као што су пројекти воде које воде заједница и улагања у одрживе технологије воде.
Потребна је хитна и хитна глобална и локална акција да би се постигло безбједно и одрживо управљање водом и санитарним услугама ако се не желе смањити разорни утицаји на здравље милиона људи. Према резултатима извештаја Светске здравствене организације, свијет се суочава са озбиљном кризом јер милиони људи у свету имају лош приступ безбједној води за пиће, санитарним услугама и хигијени, док се у исто вријеме повећава учесталост и интензитет екстремних временских појава повезаних са климатским промјенама, које додатно угрожавају приступ води.

Од 22. до 24. марта ове године у Њујорку ће се одржати Конференција о водама Генералне скупштине УН на којој ће учествовати свјетски лидери и доносиоци одлука. Циљ ове конференције је да уједини свијет у убрзању дјеловања ка постизању 6. циљева одрживог развоја: вода и хигијенско-санитарни услови за све до 2030. године. Биће то прилика да се ствари побољшају у виду подршке и да почнемо да користимо воду за рјешавање изазова као што су климатске промене, деградација животне средине, сиромаштво и неједнакост. Владе ће морати да раде четири пута брже у просјеку да би испуниле своје циљеве СДГ6 до 2030. Међутим, не могу саме да рјеше овај проблем. Вода утиче на свакога и свако треба да уради нешто, па ће на конференцији бити ријечи о следећих пет важних чињеница:
1. Вода је моћно средство за амбициозне климатске акције,
2. Обнављање циклуса воде од извора до мора,
3. Опште здравље захтева боље управљање водом,
4. Сарадња у водама јача сигурност воде,
5. Да би била ефективна, управљање водама мора увек бити укључено.

Дана 15.03.2023. године, мрежом сеизмолошких станица Републичког хидрометеоролошког завода РС лоциран је земљотрес у 01 час и 44 минуте по локалном времену, са магнитудом МL=3.0 јединица Рихтера и процијењеним интензитетом у епицентралној зони од 4-5 степени Меркалијеве скале, са епицентром у региону Бање Луке (Трн-Куљани).

Земљотрес овог интензитета не може изазвати штете на објектима, а становништво га може осјетити.

Сажетак: Након изнадпросјечно топлог времена уз дневне температуре и преко 20˚C, за дане викенда (субота и недјеља) долази нам захлађење, обилније падавине и снијег уз формирање умјереног а у планинском појасу и знатног снијежног покривача. Коначно ће и у Бањалуци забијелити, онако као је било уобичајено, за вријеме типичних зимских мјесеци. За суботу 25 фебруара у Бањалуци се очекују обилније падавине у послеподневним часовима од 20 до 30 l/m², а у ноћи на недјељу снијег, тако да се очекује од 15 до 20 cm снијежног покривача до краја недјеље! У планинама ће бити и до 50 cm снијежног покривача.

Наиме у суботу, уз југозападно струјање по висини, долази до пада геопотенцијала, услијед продубљавања долине са сјевера. У приземљу приближавање циклона и хладног фронта из централне Европе у другом дијелу дана. У недјељу утицај циклона из области Италије и Јадрана , те таласање фронталне линије изнад нашег региона.

На сјеверу земље се очекују обилније падавије:

У суботу већина предјела са до умјереним падавинама 10-20  l/m²на сјеверозападу и сјеверу 30-40/50 l/m². У недјељу сјевер 20-30  l/m² југозапад и запад Крајине 40-60/70 l/m², Херцеговина локално и више до 70-90 l/m². У ноћи на недјељу киша ће прећи у снијег уз формирање снијежног покривача, који ће расти током дана. На југу ће тада бити јођш топло са обилним падавинама.

Слике које слиједе дају прогнозу висине снијега у недјељу у 07 часова, те у понедјељак у 07 часова.

РХМЗ Републике Српске је за овакве метеоролошке прилике издао следећи метеоролошки аларм: